BBC News

Amerika i svet: Predsednik Bajden pozvao na saradnju u svetlu tenzija sa saveznicima

Biden

Reuters

U svom prvom obraćanju pred Ujedinjenim nacijama, predsednik Amerike Džo Bajden pozvao je na globalnu saradnju u „deceniji koja će biti odlučujuća za svet”.

Poziv na jedinstvo uputio je u svetlu tenzija sa saveznicima oko povlačenja Sjedinjenih Američkih Država (SAD) iz Avganistana i velike diplomatske svađe sa Francuskom oko prodaje podmornica.

SAD su takođe najavile da će do 2024. godine udvostručiti svoja izdvajanja za borbu protiv klimatskih promena.

„Moramo sarađivati kao nikada do sada”, rekao je Bajden, potvrđujući svoju posvećenost demokratiji i diplomatiji.

Ovogodišnja, 76. Generalna skupština UN-a, održava se u Njujorku u kontekstu klimatske krize i pandemije kakva se viđa jednom u sto godina, a obe su pojačale podele u svetu.

„Bilo da odlučimo da se borimo za zajedničku budućnost ili ne, to će odzvanjati u glavama generacija koje dolaze.

„Jednostavno rečeno, smatram da stojimo na istorijskoj prekretnici”, poručio je Bajden, pokazujući da se zalaže za saradnju na svim frontovima.

Šta je Bajden još rekao?

Bajden je u utorak naglasio da Amerika „ne želi novi Hladni rat, niti krutu, blokovsku podelu sveta”.

Amerika je, kako je naglasio, „spremna da sarađuje sa bilo kojom državom koja joj pruži ruku, ukoliko ova teži mirnom prevazilaženju zajedničkih izazova, čak i ako imamo jaka neslaganja u drugim oblastima”.

Čini se da je to bio odgovor generalnom sekretaru UN -a Antoniju Guterešu, koji je ovog vikenda upozorio SAD i Kinu da su „na putu Hladnog rata koji bi bio drugačiji od prethodnog, a verovatno i opasniji i teži za kontrolisati”.

Bajden se takođe osvrnuo na američko povlačenje iz Avganistana, koje je na meti kritika saveznika iz zemlje i inostranstva uz navode da Amerika trampi „nemilosrdan rat” za „novu eru nemilosrdne diplomatije”.

Jedna od ključnih tačaka je Bajdenovo obećanje o finansiranju borbe protiv klimatskih promena.

Kako je rekao, SAD će do 2024. godine povećati izdvajanja za zemlje u razvoju na 11.4 milijarde dolara.

To znači da za pomoć siromašnim nacijama Amerika obećava upola manje od Evropske unije.

Razvijene zemlje obećale su da će siromašnijim obezbediti 100 milijardi dolara godišnje do 2020. godine, ali to još uvek nije postignuto.

Britanski premijer Boris Džonson pohvalio je „ogroman doprinos Amerike” i rekao da su se SAD „dale u akciju”.

Bajden je svoje prvo obraćanje zaključio obećanjem da će SAD držati vođstvo „zajedno sa saveznicima”.

„Predvodićemo svet kroz najveće izazove vremena u kojem živimo, od Kovida do klime i pretnje po ljudsko dostojanstvo i ljudska prava, ali nećemo to činiti sami”, rekao je.

Da li su saveznici skeptični?

Svetski lideri, koji su sukobu sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom, nadali su se stabilnijoj Americi i pouzdanijem savezništvu pod vođstvom njegovog naslednika, ali su ih unekoliko uznemirili poslednji spoljnopolitički potezi predsednika Bajdena.

Američko povlačenje iz Avganistana nakon 20 godina rata bilo je obeleženo nedostatkom koordinacije sa saveznicima, što je dovelo do međunarodne trke za evakuaciju.

U trenutku povlačenja, trupe NATO misije činili su vojnici iz 36 zemalja, od kojih tri četvrtine nisu bili Amerikanci.

Prošlonedeljni trilateralni sporazum između SAD i Velike Britanije o isporuci nuklearnih podmornica Australiji razbesneo je Francuze, koji sa ovom zemljom već imaju ugovor na pet godina za izgradnju konvencionalnih podmornica za Australijance.

Francuski ministar inostranih poslova Žan-Iv le Drijan opisao je sporazum kao „nož u leđa”, a opozvani su i najviši francuski diplomate u obe zemlje.

Bajdenova administracija se takođe našla na meti kritika međunarodne zajednice zbog navodnog gomilanja američkih vakcina protiv Kovida-19, uvođenja nerecipročnih zabrana putovanja, kao i zbog štedljivosti na klimatskoj pomoći.


Govor sa ciljem razuveravanja saveznika SAD-a

Analiza Džona Sopela, urednika za Severnu Ameriku

Nakon četiri godine programa „Prvo Amerika” i Trampove politike izolacionizma i nacionalizma, Bajden je održao govor kakav su se lideri liberalno-demokratskih zemalja nadali da čuju.

Međutim, nakon haotičnog povlačenja američkih trupa iz Avganistana, Bajdenovo prvo pojavljivanje pred Generalnom skupštinom UN-a biće dočekano sa velikim skepticizmom.

S tim u vezi, bio je odlučan da istakne svoju otvorenost.

Okrenuvši novi list, mogao je da kaže kako Amerika po prvi put za poslednjih dvadeset godina ne učestvuje u ratu.

Britanske diplomate pozdravile su njegovo obećanje da će do 2024. udvostručiti izdvajanja za borbu protiv klimatskih promena, za šta su sa nemilosrdnom upornošću lobirali u Beloj kući.

Pitanje oko kojeg u Vašingtonu nema oprečnih mišljenja jeste pretnja od strane Kine i upravo je to pokretač novog partnerstva sa Britanijom i Australijom u oblasti bezbednosti.

Iako nije pomenuo drugu svetsku velesilu (koju smatra pretećom), jasno je o kome je reč.

Američki predsednik je imao dugo, grozno leto.

Ovaj govor je bio pokušaj razuveravanja američkih saveznika – i konkretna potvrda da se „Amerika vratila”.

Svet možda jeste stao, ali klimatske promene nisu.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend