BBC News

Avionske nesreće i incidenti: Kako je pilot preživeo potpuno sam 36 dana u brazilskoj prašumi

Antonio with the people who rescued him

Antonio Sena
Antonio sa farmerima koji su ga spasili

Izgubljen i sam u jednom od najzabitijih delova brazilske nepregledne prašume, Antonio Sera je makar znao čega se, kako kaže, najviše plaši – velikih grabljivaca Amazonije – jaguara, krokodila i anakondi.

Ali ovaj tridesetšestogodišnji pilot nije morao da se brine samo o tome da li će postati naredni obrok ovih smrtonosnih životinja, već je za sebe morao da nađe i hranu, vodu i sklonište.

Bio je to zastrašujući zadatak i on se plašio da će, posle pada aviona, proći dani i dani pre nego što bude bio spašen.

Antonio nije mogao ni da sanja da će se boriti da preživi, gladan i prepušten samom sebi, duže od mesec dana.

Prinudno sletanje

„Uzbuna, uzbuna, uzbuna… Papa, Tango, Indija, Romeo, Julija pada…”, tako je glasio početak poslednje poruke koju je Antonio poslao preko radija.

Avion kojim je upravljao sam, u januaru, na putu da isporuči nove zalihe rudniku u zabiti, našao se u velikim problemima.

„Motor se iznenada ugasio na 900 metara.

„Morao sam da izvedem prinudno sletanje usred džungle”, rekao je on za Svetski servis BBC-ja.

Propavši kroz gusto granje drveća, uspeo je samo pukim čudom da bezbedno prizemlji cesnu u nenaseljenom području, negde severno od reke Amazon.

Aerial view of Amazon river in Brazil

Getty Images
Antoniov avion se spustio severno od Amazona u brazilskoj prašumi

Ali iako je zamalo izbegao smrt, njegovi problemi su tek počinjali.

Gorivo se prolilo svuda po olupini.

„Bio sam svestan da moram odmah da napustim avion, zato što sam znao da se nalazim u veoma opasnoj situaciji”, kaže on.

Pošto nije mogao da iskoristi avion kao skrovište, ostao je u njegovoj blizini, nadajući se da je neko čuo njegovu poslednju poruku i da je pomoć na putu.

„Uzeo sam sa sobom sve što bi moglo da mi pomogne da provedem nekoliko dana u džungli.”

„U ono vreme zamišljao sam da ću morati da provedem u prašumi pet do osam dana, što je uobičajeno vreme potrebno za spasilački tim da vas pronađe.”

Ali prošlo je nedelju dana, a pomoć nije stizala.


Pogledajte video: Kako je avion završio u kukuruzištu

Erbasov avion koji je završio u kukuruzu
The British Broadcasting Corporation

Polazak na put

Antonio je odlučio da će, ako ponovo želi da vidi najbliže, morati da napusti mesto pada aviona i pokuša sam da stigne na sigurno.

„Shvatio sam da me nisu pronašli i da ću morati da nađem način da izađem sa tog mesta i ponovo pronađem porodicu.”

Krenuvši ujutro, iskoristio je prvo jutarnje svetlo u očajničkom pokušaju da pronađe najbliže naseljeno mesto.

„Odlučio sam da pođem na istok, uputivši se ka Suncu, i hodao sam svako jutro između dva i četiri sata.”

„Posle toga sam morao da počnem da se pripremam za noć – da podignem sklonište i spremim vatru.”

Iako je Amazonija opasno mesto za svakoga ko se tu iznenada zatekne sam i bez bilo kakvog prevoznog sredstva ili oblika komunikacije, Antonio je u prošlosti naučio nekoliko veština koje su mu pružale mogućnost preživljavanja.

A crocodile with its mouth open

Getty Images
Krokodili su na spisku životinja kojih se Antonio najviše plaši

„Završio sam kurs obuke za preživljavanje u džungli zbog moje pilotske profesije.”

„Takođe, rođen sam i živeo u Amazoniji.”

I utrošio je vreme na da učenje od ljudi koji su živeli u zabitim krajevima prašume – što su bile informacije koje su sada činile razliku između života i smrti.

„Svaki put kad bih došao u priliku, voleo sam da popričam sa ljudima koji su živeli tamo, jer možete da naučite mnogo od njih.”

Pronalaženje hrane

Prva stvar u kojoj je Antoniju trebalo da pomogne njegova veština preživljavanja bila je hrana i on se poslužio lokalnim florom i faunom za to.

„Bila je tu jedna voćka koju nikad u životu nisam video, ali sam zapazio da majmuni vole da je jedu”, kaže on.

„I zato sam pomislio, ako majmuni mogu da je jedu, sigurno mogu i ja.”

Naišao je nekoliko puta i na kakao, ali je morao da nađe nešto više od samog voća.

I šta je bilo rešenje?

„Jaja nandua” koje „polaže vrlo rasprostranjena ptica usred džungle”, objašnjava on.

To je ptica nalik emuu koja ne leti i polaže „veliko plavo jaje” koje je on povremeno uspevao da pronađe.

„Jaja su jaja. To su proteini, što mi je bilo potrebno u tom trenutku, i zato sam ih jeo sirova.”

Izbegavanje smrtonosnih grabljivaca

Ali iako je pronalazio dovoljno hrane da (jedva) preživi na putovanju, morao je i da izbegne da postane ručak nekih od najvećih stanovnika Amazonije.

„Svaki put kad bih se zaustavio da napravim sebi sklonište, to sam uglavnom radio na vrhu nekog brda”, objašnjava on.

An anaconda snake wrapped round a branch in Brazil

Getty Images
Anakonda je jedna od tri najvećih predatora u Amazoniji

„To je zato što jaguari, krokodili i anakonde imaju tesnu vezu sa rekom, tako da nikad nisam kampovao blizu nekog vodenog izvora.”

Antonio je vodio računa i da pravi mnogo buke dok se kretao kroz šumu.

Znao je da će tokom dana najverovatnije da ga napadne životinja koju je prepao, a ne ona koja ga je čula kako dolazi.

Konačno nada

Iako su veštine preživljavanja u Amazoniji funkcionisale, izgubio je mnogo kilograma.

Prošle su nedelje otkako je napustio olupinu aviona.

Ali onda je, posle 36 dana, konačno naišao na malu grupu ljudi.

„Posle svog tog vremena, svog tog pešačenja, penjanja uz brda i silaženja sa njih, i prelaženja preko reka, pronašao sam grupu sakupljača brazilskog oraha u jednoj izolovanoj oblasti”, kaže on.

Pošto isprva nije mogao da ih vidi, našao ih je po buci koju su pravili.

„Čuo sam ih kako rade.”

Konačno je njegova duga patnja bila privedena kraju.

„Jedina stvar koja me je motivisala i dala mi snage da nastavim, čak i uz bol i izgladnjivanje, bila je želja da ponovo vidim porodicu.”

„Kad sam konačno izašao iz džungle i sreo se s njima na aerodromu, to je bio najbolji trenutak u mom životu.”

U potragu za njim slati su avioni i helikopteri, ali su oni prestali da ga traže nekoliko nedelja ranije.

Da Antonio nije uspeo da izađe iz prašume sam, pad aviona značio bi da nikad više neće videti porodicu.

„Konačno sam mogao da ih zagrlim i da im svima kažem koliko ih volim”, kaže on.

„Uradio sam sve to za njih, sve vreme samo misleći na njih, u svakom trenutku.”


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend