BBC News

Bliski istok, Iran i politika: Novi predsednik poznat verovatno već posle prvog kruga

raisi

Getty Images
Ebrahim Raisi – radikalni klerik

Favorit među kandidatima tvrde struje, Ebrahim Raisi, verovatno će biti sledeći iranski predsednik, pokazuju preliminarni rezultati izbora u toj zemlji na Bliskom istoku.

Trenutni rezultati pokazuju da Raisi ima ubedljivu prednost u odnosu na ostalu trojicu predsedničkih kandidata.

Nekim drugim kandidatima bilo je onemogućeno da učestvuju.

Raisi je glavni iranski sudija i ima ultrakonzervativne stavove.

Pod američkim je sankcijama i povezan je sa ranijim pogubljenjima političkih zatvorenika.

Iranski predsednik je drugi najviši zvaničnik u zemlji, posle vrhovnog vođe.

Predsednik ima značajan uticaj na unutrašnju politiku i spoljne poslove.

Ali vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ima konačnu reč o svim državnim pitanjima.

Ko je Ebrahim Raisi?

Šezdesetogodišnji sveštenik je veći deo karijere bio tužilac.

Imenovan je za šefa pravosuđa 2019. godine, dve godine pošto je na poslednjim izborima glatko izgubio od Hasana Ruhanija.

Raisi se predstavlja kao najbolja osoba za borbu protiv korupcije i rešavanje iranskih privrednih problema.

Međutim, mnogi Iranci i aktivisti za ljudska prava izrazili su zabrinutost zbog njegove uloge u masovnim pogubljenjima političkih zatvorenika tokom 1980-tih.

Iran nikada nije priznao masovna pogubljenja, a Raisi nikada nije komentarisao optužbe o sopstvenoj ulozi u njima.

An Iranian cleric registers to stand in the presidential election, in Tehran (11/05/21)

Reuters
Većina kandidata kojima je dozvoljeno da ostanu u izbornoj trci su pripadnici tvrde struje

Šta njegova pobeda znači za Iran i svet?

Pod Raisijem će tvrdostrujaši nastojati da uspostave puritanski sistem vladavine, što znači veću kontrolu društvenih aktivnosti, manje sloboda i radnih mesta za žene, i strožu kontrolu društvenih mreža i štampe, kaže Kasra Nadži iz BBC na persijskom.

Tvrdostrujaši su sumnjičavi prema Zapadu, ali smatra se da se i Raisi i vrhovni vođa Hamnei zalažu za povratak na međunarodni sporazum o iranskim nuklearnim aktivnostima.

To bi značilo da bi Iranu bile skinute sankcije ako smanji nuklearne aktivnosti.

iranian woman votes in Tehran

Reuters

Administracija prethodnog američkog predsednika Donalda Trampa ponovo je uvela sankcije Iranu posle povlačenja iz nuklearnog sporazuma.

Sankcije su se odrazile na iransko stanovništvo, pre svega u ekonomskom smislu, što je izazvalo široko nezadovoljstvo.

Iran je odgovorio ponovnim pokretanjem nuklearnih operacija koje su zabranjene tim sporazumom.

U Beču su u toku razgovori usmereni na oživljavanje sporazuma, a sadašnji američki predsednik Džo Bajden takođe želi da sporazum ponovo bude na snazi.

Ali obe strane kažu da ona druga mora da povuče prvi potez.

Da li su izbori bili slobodni?

Trojica suparnika Raisija i odlazeći predsednik Hasan Ruhani čestitali su mu na pobedi.

Državna televizija objavila je da je Raisi do sada dobio 62 odsto glasova – skoro 18 miliona od više od 28 miliona glasova.

Oko 59 miliona Iranaca imalo je pravo glasa.

Od 1997. godine, predsednički izbori donosili su podeljenost društva, a učesnici obično pripadaju ili tvrdoj struji ili reformističko/centrističkim frakcijama.

Savet čuvara, tela koje ima konačnu odluku u pogledu kvalifikacija predsedničkih kandidata, prošlog meseca odobrilo je samo sedam kandidatura – sve muškarci.

Ovaj Savet je praktično zabranio većini reformista ili centrista da učestvuju u izborima ove godine.

Od deset istaknutih političara koji su se prijavili, Savet je odobrio sedam.

Trojica od tih kandidata povukla su se iz trke pre izbornog dana.

Neki posmatrači veruju da su drugi kojima je dozvoljeno da se kandiduju samo zapravo pomoćni kandidati koji su podržavali Raisijevu kampanju.

A samo dvojica od tih sedam su reformističko-centristički i obojica su se smatrali autsajderima.

Kao odgovor na to, neki disidenti i reformisti poručili su da će bojkotovati izbore.

Izgleda da je izlaznost ovog puta bila nešto ispod 50 odsto – znatno manje od 73 odsto glasača koji su izašli na predsedničke izbore 2017. godine.

Ebrahim Raisi (25/05/21)

Reuters
Ebrahim Raisi

Sve veće nezadovoljstvo

Od poslednjih predsedničkih izbora 2017. godine, niz događaja drastično je promenio iransku političku scenu.

Među njima su napadi na antivladine proteste sa smrtnim ishodom, hapšenje političkih i društvenih aktivista, kao i pogubljenje političkih zatvorenika.

Na političku scenu uticali su i obaranje ukrajinskog aviona – to je uradila iranska Islamska revolucionarna garda (IRGC) i teška privredna kriza kao posledica američkih sankcija.

Reperkusije među običnim Irancima imaju značajan uticaj na izbore.

Možda najteži udarac po iranske vladare je loš odziv glasača, budući da je nezadovoljstvo u glasačkom telu dostiglo vrhunac.

Tajrish Bazaar, Tehran (17/05/21)

Reuters
Troškovi života u Iranu su se vinuli u nebesa od poslednjih izbora

Iako se naširoko veruje da iranski izbori ni u kom slučaju nisu slobodni niti fer (uglavnom zbog odobravanja kandidata koje vrši telo tvrde struje poznato kao Savet čuvara), vođama je i dalje potrebna velika izlaznost da bi potvrdile legitimitet političkog sistema.

Upravo je taj legitimitet ozbiljno doveden u pitanje događajima iz prethodne četiri godine.

Međutim, ankete provladine Agencije iranskih studenata za istraživanje (ISPA), pokazale su pad od sedam odsto očekivane izlaznosti na svega 36 otkako su objavljene izborne liste 25. maja.

Na društvenim mrežama je trendovao hešteg „Nema šanse da glasam“.

Privreda u krizi

Privreda je uvek igrala veliku ulogu na iranskim izborima i nalazi se visoko na listi prioriteta svakog kandidata.

Zbog teške privredne situacije, Iran se trenutno nalazi u jednoj od najkritičnijih faza još od revolucije iz 1979. godine.

Uticaj sankcija, pogoršan pandemijom korona virusa, doveo je do jedne od najgorih privrednih kriza u istoriji ove zemlje, sa inflacijom koja je dostigla 50 odsto.

Kad je vlada paušalno povećala cenu goriva u novembru 2019. godine, hiljade ljudi izašlo je na ulice u više od 100 gradova.

Prema organizaciji Amnesti internešenel, u roku od nekoliko dana snage bezbednosti ubile su više od 300 nenaoružanih demonstranata.

Demonstranti su tražili ostavku članova vladajuće iranske elite i vlade.

Slični protesti mogli bi da izbiju i sada.

Damaged bank following protests in Tehran, Nov 2019

Getty Images
Retki anti-vladini protesti održani su širom zemlje 2019. godine

Iako mnogi veruju da je radikalna promena neophodna i da je do nje jedino moguće doći protestima i štrajkovima, ima onih koji veruju da je postepena promena mirnija i održivija preko glasačke kutije.

U Iranu uhapšen zbog video snimka ljubljenja
The British Broadcasting Corporation

Odnosi sa Amerikom

Pobeda Džoa Bajdena na američkim predsedničkim izborima 2020. povećala je mogućnost oživljavanja diplomatskih odnosa sa Iranom, pošto su napetosti između dve zemlje porasle za vreme njegovog prethodnika Donalda Trampa.

Iako većina pripadnika tvrde struje među iranskim političkim establišmentom smatra pregovore sa SAD besmislenim, reformisti i centristi su čvrsto za njih.

Woman holds anti-US placard in Tehran (11/02/20)

Getty Images
Tenzije između Irana i SAD-a su se produbile poslednjih godina

Oni podržavaju i pridruživanje međunarodnim organizacijama za borbu protiv pranja novca kao što je Radna grupa za finansijsku akciju (FATF).

Zalažu se i za pomirenje sa regionalnim rivalom Saudijskom Arabijom i smanjenje agresivne retorike prema jednom od glavnih iranskih neprijatelja, Izraelu.

Takve mere bi u značajnoj meri smanjile neprijateljstva u regionu i takođe stvorile priliku da se oživi posustala iranska privreda.

Međutim, budući da sveukupnu politiku Islamske Republike, pa i diplomatiju, određuje Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamneji.

Oni koji planiraju da bojkotuju predstojeće izbore veruju da će ko god bude bio sledeći predsednik imati vrlo malo moći da promeni status kvo bez njegovog pristanka.

A čak i tad, normalizovanje odnosa sa SAD ili priznavanje Izraela kao države trenutno je nezamislivo.

Proverene četiri tvrdnje iz televizijskih debata

Rijaliti ček i BBC Monitoring

Posle procesa selekcije koji je diskvalifikovao mnoge buduće kandidate, sedam odobrenih kandidate održalo je tri televizijske debate.

Čovek koji se smatra najvećim favoritom je radikalni klerik Ebrahim Raisi, šef iranskog pravosuđa.

BBC je proverio neke tvrdnje u vezi sa njegovim istorijatom, kao i prošlošću drugih kandidata.

Iranian presidential candidate Ebrahim Raisi

Getty Images
Raisi nikada nije odgovorio na optužbe o masovnim pogubljenjima

Da li se cenzura na internetu pojačala?

Dva kandidata – umereni Abdulnaser Hemati, bivši guverner centralne banke, i reformistički bivši potpredsednik Mohzen Mehralizadeh (koji je ispao iz trke u sredu) – tvrdili su da je Raisi:

  • proširio ionako iscrpnu listu blokiranih sajtova i društvenih mreža
  • na metu uzeo više listova i novinara

Raisi je odgovorio da nijedan sajt niti novine nisu bili blokirani ili ugašeni otkako je on došao na čelo pravosuđa u martu 2019. godine.

A woman in Tehran with a newspaper looking at her mobile phone

AFP
Deo debate bavio se pristupom internetu i društvenim mrežama

Ali aplikacija za enkriptovane poruke i govorne pozive Signal, poznata po svojoj visokoj bezbednosti, blokirana je u januaru, posle prave poplave preuzimanja aplikacije među iranskim korisnicima.

A Seda, umereni nedeljnik, ugašen je u maju 2019, pošto je na naslovnoj strani objavio sliku američkog ratnog broda i štampao uredničku reč o porastu tenzija između Teherana i Vašingtona.

Raisi je „stajao iza mnogih poteza koji su skučili prostor internet sloboda u Iranu”, rekla je Mahsa Alimardani, istraživačica sa Oksfordskog instituta za internet.

„Njegovo pravosuđe stajalo je iza hapšenja administratora kanala Telegrama i korisnika Instagrama koji su objavljivali sadržaje o pravima manjina, pravima LGBT zajednica ili aktivizma u vezi sa obaveznim hidžabom”, dodala je ona.

Pravosuđe pod Raisijem takođe je istraživalo mogućnost blokiranja ili ograničavanja pristupa Instagramu, jedne od jedinih velikih društvenih mreža koje su još uvek dostupne Irancima, prema Fektnamehu, iranskoj službi za fekt-čeking koja se nalazi van zemlje.

Jesu li demonstranti držani u zatvoru od 2019. oslobođeni?

Raisi je kritikovan i zbog sudbine uhapšenih građana nakon što je povećanje cene goriva dovelo do protesta u gradovima i mestima širom Irana u novembru 2019.

Nemiri su doveli do krvave reakcije snaga bezbednosti.

Amnesti internešenel je saopštio da je ubijeno više od 304 ljudi, dok je novinska agencija Rojters procenila da je taj broj čak 1.500.

Ali iranske vlasti su odbacile obe ove brojke.

Demonstranti su izašli na ulice širom zemlje 2019. godine

Zvanične brojke nisu objavljene, ali je portparol odbora za nacionalnu bezbednost Iranskog parlamenta rekao, u ono vreme, da je uhapšeno oko 7.000 ljudi.

A u poslednjoj debati, Mehralizadeh je zatražio od Raisija da zamoli Vrhovnog vođu Irana, ajatolaha Alija Hamneja, da pomiluje preostale zatvorenike.

Iran's presidential election candidates before a TV debate

Reuters
Kandidati su održali tri televizijske debate uživo

Raisi je odgovorio da je većinu „Vrhovni vođa već pomilovao, osim onih koji su imali neke veze sa drugim zemljama ili su imali neki poseban problem”.

Ali on nije naveo nikakve konkretne brojke, tako da ostaje nejasno je li govorio o uhapšenim demonstrantima koji su oslobođeni ili o onima koji su krivično gonjeni.

Raisi je takođe tvrdio da je pravosuđe privremeno pustilo na slobodu desetine hiljada zatvorenika, kako bi smanjilo prenošenje Kovida u zatvorima, dodajući:

„To nije urađeno nigde u svetu.”

Ali Indija, Indonezija, Turska i Irak takođe su privremeno pustili zatvorenike tokom pandemije.

Amnesti internešenel kaže da je u protekloj godini nekim uhapšenim iranskim demonstrantima odobreno pomilovanje ili privremeno puštanje na slobodu.

„Ali vlasti nisu obezbedile nikakve konkretne informacije o broju ljudi koji je ostao zatvoren… za šta se oni optužuju ili koji je status njihovih slučajeva”, tvrdi Amnesti.

U septembru prošle godine, ova humanitarna organizacija saopštila je da je zabeležila imena i detalje više od 500 demonstranata izloženih krivičnoj istrazi posle nemira.

Da li je protest u jednom gradu prekršio protokol u vezi sa Kovidom?

Takođe u poslednjoj debati, Mehralizadeh je rekao da je Raisijeva kampanja održala veliki miting 9. juna bez fizičkog distanciranja ili nošenja maski, u gradu Ahvazu, samo da „bi se razmetala”.

Raisi je odgovorio da je okupljanje dobilo odgovarajuću dozvolu i da je poštovalo zvanične protokole u vezi sa Kovidom.

Ali posle debate, telo zaduženo za reakciju na Kovid u Iraku izdalo je saopštenje rekavši:

  • izdavanje dozvole bilo je uslovljeno držanjem razdaljine od „četiri metra između ljudi”
  • kampanja je prekršila protokole u vezi sa Kovidom, sa „više od 4.000 ljudi dovezenih na stadion autobusima iz 28 gradova

Ko je kriv za probleme Irana sa valutom?

Kandidat tvrde struje Mohzen Rezaei, bivši šef Revolucionarne garde, rekao je da je Hemati toliko devalvirao iransku valutu rijal da se „voz revolucije pretvorio u skuter”.

Drugi kandidat, poslanik tvrde struje Alireza Zakani, koji je u sredu napustio predsedničku trku u korist Raisija, optužio je Hematija za „uništavanje nacionalne valute”.

Ali rijal je izgubio vrednost u različitim periodima tokom poslednjih nekoliko godina.

A do jula 2018. godine, kad je Hemati postao guverner centralne banke, njegova vrednost u odnosu na američki dolar već je bila u strmoglavom padu.

Man counting money in an exchange shop in Tehran

Getty Images
Iranci kupuju američki dolar budući da je njihova vlastita valuta izgubila vrednost

„Iranska valuta već je počela da gubi vrednost, zato što je uvoz robe postao skuplji, a veliki deo prihoda od izvoza suzbijan”, rekao je Esfandiraj Batmangelidi iz Evropskog saveta za strane odnose.

A Hemati je „organizovao centralizovani sistem za monetarno tržište u zemlji, učinivši kupovinu stranih valuta pouzdanijom i transparentnijom za iranske kompanije.”

Pobeda predsednika Džoa Bajdena ulila je neku nadu da bi američke sankcije mogle biti ublažene u sklopu napora da se obnovi iranski nuklearni sporazum iz 2015. godine.

Girl on a man's shoulders holds up a poster of election candidate Ebrahim Raisi

EPA
Pristalice Raisija uoči izbora

Ali vrednost valute, takođe pogođene pandemijom korona virusa i fluktuacijama u ceni nafte, i dalje je znatno ispod nivoa na kom je bila pre tri godine.

Dodatno izveštavanje: Džek Gudmen, Kristofer Gajls i Ševan Sardarizadeh


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend