BBC News

Državni udar u Mjanmaru: Krvavi okršaji – 18 mrtvih, policija koristila bojevu municiju i vodene topove

Gunfire was heard on the streets of the city of Dawei amidst continuing protests
The British Broadcasting Corporation

Najmanje 18 ljudi je poginulo u obračunu policije sa demonstrantima koji protestuju protiv vojnog puča u Mjanmaru, saopštila je Kancelarija za ljudska prava Ujedinjenih nacija a bezbednosne snage u nedelju su koristile bojevu municiju, gumene metke i suzavac.

Ali uprkos ovakvoj reakciji policije, protesti se nastavljaju u velikim gradovima kao što su Jangun, Mandalaj i Davej.

Sve su češće vesti o stradalima, ali za sada je vrlo teško potvrditi te informacije.

Protesti u Mjanmaru počeli su 1. februara pošto je vojska izvršila držani udar i svrgla demokratsku vlast Aung San Su Ći, a za sada je potvrđeno da je najmanje dvoje ljudi izgubilo život.

Na video snimcima na društvenim mrežama vidi se kako policija juriša na demonstrante koji ruše barikade po ulicama.

Mogu se videti i scene u kojima demonstranti sklanjaju neke od civila koji su potpuno krvavi.

Policijski juriš počeo je u nedelju ujutru, a došao je posle naređenja vojne hunte da se obračuna sa demonstrantima koji su uglavnom mirno protestovali prethodnih dana.

Protesters take cover in Yangon

Reuters

Šta se dešava na terenu?

Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska pravada osudila je nasilje i saopštila da iz pouzdanih izvora ima informaciju da je poginulo najmanje 18 ljudi, a 30 je povređeno.

„Narod Mjanmara ima pravo da se mirno okuplja i da zahteva ponovno uspostavljanje demokratije”, rekla je Ravina Šamsadani, portrparolka Kancelarije.

„Upotreba smrtonosne sile protiv mirnih demonstranata nikada nije opravdana, niti je u skladu sa normama međunarodnog prava.

U Jangunu, najvećem gradu Mjanjmara, policija je koristila suzavac i šok bombe kako bi rasterala demonstrante.

Na fotografijama na društvenim mrežama mogle su da se vide fotografije povređenih demonstranata.

Neimenovani lekar kazao je za novinsku agenciju Rojters da je jedna osoba preminula u bolnici pošto je pogođena u grudi.

Neki od demonstranata su postavili barikade na ulicama Janguna.

„Ako nas budu napali, mi ćemo se braniti. Nikada nećemo klečati pred vojničkim čizmama”, rekao je za Rojters Nian Vin Šein, jedan od demonstranata.

Demonstrantkinja Ejmi Kijao je za agenciju AFP rekla:

„Policija je počela da puca na nas čim smo došli.

Nije bilo upozorenja. Ima povređenih, a neki od nastavnika se i dalje kriju po kućama”.

Pojedine demonstrante je policija ubacila u kombije i odvezla.

Policija je krenula u ofanzivu i u jugoistočnom gradu Davej.

Prema nezvaničnim informacijama sa terena, pripadnici bezbednosnih snaga koristili su bojevu municiju.

Lokalni mediji javljaju da je najmanje jedan čovek poginuo, a nekoliko desetina ranjeno.

Jedan radnik Hitne pomoći za agenciju Rojters je kazao da je stradalo najmanje troje ljudi i da se pribojava da je broj žrtava još veći.

U razbijanju demonstracija u gradu Mandalaju policija je koristila vodene topove, a nekoliko puta je pucala u vazduh.

Još se ne zna koliko je tačno ljudi uhapšeno od početka protesta u Mjanmarmu.

Grupe za ljudska prava tvrde da je najmanje 850 ljudi uhapšeno do sada, ali ta brojka će svakako biti veća posle ovog vikenda.

Emergency workers treat an injured man in Yangon's Hledan township

BBC Burmese
Ranjenici u Jangunu

Gde je Aung San Su Ći?

Demokratski izabrana liderka Mjanmara nije viđena u javnosti otkako je privedena u glavnom gradu Naj Pju Tav kada je sproveden puč.

Njene pristalice, kao i brojni borci za ljudska prava u međunarodnoj zajednici zahtevaju njeno puštanje i poštovanje rezultata izbora održanih u novembru prošle godine.

Tada je Naciolna liga za demokratiju, na čijem je ona čelu, ubedljivo pobedila.

Su Ći bi u ponedeljak trebalo da se pojavi na sudu zbog optužbi za posedovanje nelegalnih voki-tokija i kršenja mera u borbi protiv pandemije korona virusa.

Ali njen advokat je rekao da uopšte nije bio u mogućnosti da razgovara sa njom.

Vojni lideri tvrde da su puč izveli zbog navodnih brojnih izbornih nepravilnosti, što je nadležna državna komisija demantovala.

Međunarodna zajednica osudila je vojni puč uz pretnju sankcijama.

Pogledajte video: Lekari ustali protiv hunte

Građanska neposlušnost: Ovako ljudi u Mjanmaru odgovaraju na vojni puč
The British Broadcasting Corporation

Šta se desilo i šta je povod?

Vojska je preko televizije saopštila da je proglašeno vanredno stanje na godinu dana.

Puč je kulminacija tenzija između vojske i vlasti, koje su porasle kada je na izborima izgubio opozicioni kandidat, kojeg je podržavala vojska.

Mjanmarom, koji se ranije zvao Burma, vladala je armija do demokratskih reformi 2011. godine, koje je povela Aung San Su Ći.

Vojska je navela da je moć prešla u ruke komandanta generalštaba Min Aung Hlainga.

Zamenjeno je jedanaest ministara i zamenika, među kojima su ministri finansija, zdravlja, unutrašnjih poslova i spoljnih poslova.

Na prvom sastanku kabineta u utorak, 2. februara Min Aung Hlaing je ponovio da je preuzimanje vlasti bilo „neizbežno”.

Min Aung Hlaing

Reuters
Zapovednik vojske Min Aung Hlaing

Šta se desilo na izborima?

Nacionalna liga za demokratiju osvojila je 83 odsto mesta u parlamentu na izborima 8. novembra koji su doživljeni kao referendum o vladavini Su Ći.

To su tek drugi izbori održani u zemlji od kraja vladavine vojne hunte 2011. godine.

Ali vojska je osporila rezultat i poslala žalbe Vrhovnom sudu protiv predsednika i izborne komisije.

Vojska je pretila da će „preduzeti korake”, što je narednih dana povećalo strah od državnog udara, dok izborna komisija odbacuje sve optužbe o nameštanju.


Pogledajte video: Fitnes instruktorka vežbala, iza nje vojni puč

Vežbala dok je iza njenih leđa organizovan puč
The British Broadcasting Corporation

Ko je Aung San Su Ći?

Ćerka heroja borbe za nezavisnost Mjanmara, generala Aung Sana, koji je ubijen nedugo pre nego što je zemlja postala slobodna od britanske kolonijalne vladavine 1948.

Su Ći je nekada smatrana prvakinjom borbe za ljudska prava. Dodeljena joj je Nobelova nagrada za mir 1991. godine, dok je bila u kućnom pritvoru.

Provela je gotovo 15 godina u pritvoru između 1989. i 2010. godine.

U novembru 2015. dovela je Nacionalnu ligu za demokratiju do ubedljive pobede na prvim slobodnim izborima u Mjanmaru u prethodnih 25 godina.

Po ustavu ne može da bude predsednica zemlje jer su joj deca strani državljani, ali Su Ći se smatra stvarnim političkim vođom Mjanmara.

Poslednjih godina kritikovana je zbog odnosa prema muslimanskoj manjini Rohindža.

Stotine hiljada Rohindža je 2017. godine pobeglo u susedni Bangladeš pod naletima vojske Mjanmara.

Međunarodni akteri koji su ranije podržali Aung San Su Ći tada su je optužili da ne čini ništa da zaustavi silovanja, ubistva, a možda i genocid, kao i da odbija da osudi postupanje vojske ili prihvati da su se zverstva desila.

Međutim njena popularnost ostala je velika u zemlji sa većinskim budističkim stanovništvom, koje ne mari mnogo za Rohindže.


Nekadašnja dobitnica Nobelove nagrade za mir odgovara na optužbe za genocid.
The British Broadcasting Corporation

Bajdenove prve međunarodne sankcije

Američki predsednik Džo Bajden je još prošle nedelje zapretio da će ponovo uvesti sankcije Mjanmaru, rekavši da „vojska ne bi smela da nadvlada volju naroda”.

Sankcije su tek nedavno ublažene, nakon što je zemlja počela da izlazi iz višedecenijske vojne diktature.

Objavljujući uvođenje sankcija prema vožama puča, Bajden je 11. februara pozvao na oslobađanje civilnih lidera, pre svih Su Ći.

„Glas naroda Burme se čuje i svet to posmatra”, rekao je on, zapretivši preduzimanjem daljih akcija ako bude potrebno.

„Kako protesti rastu, nasilje nad onima koji ostvaruju svoja demokratska prava je neprihvatljivo i nastavićemo da vršimo pritisak”, dodao je on.

Rekao je da će njegova administracija odrediti prvu rundu ciljeva sankcija ove sedmice, iako su neki vojni lideri Mjanmara već stavljeni na crnu listu zbog zločina nad muslimanima Rohindža.

„Nametnućemo snažnu kontrolu izvoza. Zamrzavamo imovinu koja donosi korist burmanskoj vladi, ali ćemo istovremeno nastaviti da pružamo podršku zdravstvu, grupama civilnog društva i drugim oblastima koje direktno donose korist ljudima Burme”, rekao je američki predsednik.

Ovo je prvi put da je Bajden odobrio uvođenje sankcija od kada je preuzeo dužnost prošlog meseca.

Reagovao je i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

„Pozivam mjanmarsku vojsku da odmah zaustavi represiju “, rekao je on u godišnjem obraćanju Savetu UN za ljudska prava.

Tekst je ažuriran 28. februara 2021.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend