BBC News

Kina: Kako Peking planira da manipuliše vremenskim prilikama na pola teritorije i zašto to brine susede

Chinese workers operate a cloud seeding cannon

Getty Images
Kina redovno raspoređuje topove za ispaljivanje supstanci na oblake kako bi ih rasejala

Peking je jedan od najzagađenijih gradova na svetu, ali ako postoji dan kad se oblaci skoro sigurno raziđu a sunce probije, to je kad u glavnom gradu Kine treba da se održi neki važan politički sastanak ili događaj od međunarodnog značaja.

I to nije slučajnost.

Kineske vlasti se već godinama služe programima manipulacije klimom, a u decembru su otišle korak dalje: nacionalna vlada najavila je planove da proširi operativne kapacitete na čitavu zemlju.

Vlasti žele da programi za veštačku kišu ili sneg pokrivaju 5,5 miliona kvadratnih kilometara do 2025. godine, što je skoro 60 odsto kineske teritorije.

Ali inicijativa je izazvala zabrinutost u susednim zemljama kao što je Indija, usled neizvesnosti o tehnološkom uticaju ovoga i postojećih regionalnih tenzija.

Kako Kina manipuliše vremenom?

Kina koristi metod zvani „zasejavanje oblaka”, koji je već odranije poznat širom sveta.

On se sastoji od prskanje supstanci kao što su srebro jodid u oblake da bi se naterali da proizvedu padavine, a to je tehnika modifikacije vremenskih prilika.

A cloud-seeding rocket is launched to ease the drought on 19 July 2018 in Bayannur, Inner Mongolia.

Getty Images
„Zasejavanje oblaka” se primenjuje u sušnim regionima

„Mnoge zemlje se služe ovom tehnologijom. Kina je koristi već dugo vremena, kao i Indija”, kaže za BBC Danasri Džejaram, stručnjakinja za klimu sa Manipalske akademije za više obrazovanje u Karnataki, u Indiji.

„Metod se koristi i u podsaharskoj Africi i na severoistoku kontinenta, gde vladaju veoma problematične suše. Ili u Australiji, na primer.”

Međutim, Džejaram kaže da su drugde te inicijative mnogo manjeg obima od ove koju planira Peking.

Zasejavanje oblaka ima dug istorijat, potekavši iz četrdesetih (uglavnom u SAD), ali se još umnogome sumnja u njegove rezultate.

„Vrlo je malo naučnih radova urađeno o njegovoj efikasnosti”, kaže za BBC Džon S. Mur, naučnik sa Normalnog univerziteta u Pekingu.

„Zasejavanje oblaka razvijeno je a da prethodno nije prošlo nikakvu vrstu naučne potvrde.”

Farm field in China.

Getty Images
Stručnjaci tvrde dah iljade kineskih gradova redovno vežbaju setvu oblaka kako bi sačuvali useve

U Kini je manipulacija vremenom preko zasejavanja oblaka „operativno pitanje”, dodaje ovaj specijalista.

„To nije nikakva istraživačka vežba niti bilo šta izdaleka naučno. Ono se praktično obavlja na nivou zajednice, u gradovima i manjim mestima.”

Ono na delu može da se vidi kad Peking organizuje neke velike događaje, mada u tim konkretnim slučajevima, kao što je godišnja sednica parlamenta, zatvaranje fabrika obično takođe igra ulogu u smanjenju zagađenja.

Mur kaže da 50.000 kineskih manjih mesta i gradova redovno koristi zasejavanje oblaka da izbegne štetu na njivama.

„Praktično se to svodi na pokušaj sprečavanja da gradonosne kiše unište useve, pa se onda trudite da isterate kišu iz oblaka pre nego što postanu suviše opasni”, kaže on.

Ali naučnik kaže da zasejavanje oblaka funkcioniše efikasno u Kini „samo jedan ili dva meseca godišnje”.

People play in the snow at a Beijing park in February 2011

Getty Images
Tokom 2011. godine kineske vlasti su tvrdile da je zasejavanje oblaka pomoglo snežnim padavinama u Pekingu

U februaru 2020. godine, časopis Nju sajentist objavio je čanak o američkoj studiji u kojoj su istraživači zasejali orografske oblake – one koji nastanu kad se vazduh sabije iznad planina.

Istraživači su otkrili da zasejavanje oblaka može da pojača padavine, ali samo za manje od 10 odsto.

Ova borilačka veština izlaže vaše najranjivije delove dela bolnim udarcima.
The British Broadcasting Corporation

Ko je vlasnik kiše?

Planovi Kine za proširenje manipulacije vremenskim prilikama objavljeni su 2. decembra preko saopštenja Državnog saveta, njene izvršne grane.

Program će, piše u saopštenju, olakšati pomoć u katastrofama, poljoprivrednu proizvodnju, reakcije na šumske i požare pašnjaka, kao i izlaženje na kraj sa neobično visokim temperaturama ili sušama – iako vlasti nisu pružile previše detalja.

„Budući da je dokument naslovljen ‘mišljenje u nastanku’, to obično ukazuje da će centralna vlada odrediti opšti okvir, dok će različita ministarstva i lokalne vlade sprovesti konkretne mere, od kojih će ovi potonji obično dobiti izdašna sredstva”, objašnjava Jicin Vang, BBC-jev novinar iz Pekinga.

On navodi, na primer, slučaj pokrajine Gansu (na severu), koja je „odmah najavila ambiciozne ciljeve”, sa velikim dronovima u središtu strategije.

(Tvit Sinhua najavljuje prvi let drona koja zasejava oblake)

Manje od mesec dana nakon saopštenja, Kina je tu pokrenula program modifikacije vremena, sa pionirskim letom drona Galin-1 („slatka kiša” na kineskom), javila je novinska agencija Sinhua.

Sumnje u ovu tehniku nisu sprečile Kinu da uloži krupna sredstva u nju, a to izaziva zabrinutost u susednim zemljama u vreme sve većih geopolitičkih sporova.

„Jedna od briga je da li će ova tehnologija imati uticaja na letnje monsune u Indiji, koji su takođe ključni za čitav region.

„Ali nema mnogo studija u ovom pogledu”, kaže Danasri Džejaram.

Stručnjakinja smatra da je ovaj tip saopštenja mogao da prođe nezapaženo u Indiji da su odnosi sa Kinom trenutno u boljoj fazi.

Ali pogranični sukobi vojnika obe ove zemlje pojačali su antikineski sentiment u Indiji.

„Krađa” kiše

Istraživanja sa Nacionalnog univerziteta u Tajvanu istakla su u izveštaju objavljenom 2017. godine da nedostatak koordinacije u aktivnostima manipulacije vremenskim uslovima može da dovede do optužbi za „krađu kiše” između susednih zemalja.

Mur kaže da ne postoje naučni dokazi koji bi podržali ovakvu vrstu optužbi, mada je situacija sa azijskim monsunima malo delikatnija.

Rice fields in Taiwan

Getty Images
Tajvanski istraživači upozorili su 2017. da jednostrana vremenska manipulacija može dovesti do regionalnih sporova

„Jedan od pokretača monsuna jeste razlika u temperaturi između Tibetanske visoravni i Indijskog okeana”, objašnjava naučnik.

„Dakle, ako napravite značajne promene na Tibetanskoj visoravni, kao što neki planiraju, mislim da bi to moglo da ima prilično drastične posledice.”

„Kaubojski graditelji”

Mur govori o planu kineskih inženjera na pokrajinskom nivou da izvedu masovni projekat zasejavanja oblaka širom Tibetanske visoravni, mada ova inicijativa nema nacionalnu podršku ili nikakvo prethodno istraživanje, ističe on.

„To je kao da gomila kaubojskih graditelja napravi svemirski brod kopirajući Ilona Maska ili tako nekog.

„Većina kineskih naučnika sa kojima sarađujem užasnuta je ovim pristupom.”

Ali najveća zabrinutost u regionu ide dalje od zasejavanja oblaka, kaže Džejaram.

Ona se konkretno bavi mogućnošću da Kina primeni ambicioznije geoinženjerske tehnologije (kao što su upravljanje sunčevim zračenjem ili njegova kontrola) bez konsultacija sa drugim zemljama, naročito kad odnosi nisu baš na zavidnom nivou kao trenutno sa Indijom.

Indian Border Security Force (BSF) soldiers guard a highway leading towards Leh, bordering China, on June 17, 2020

Getty Images
Napetosti između Nju Delhija i Pekinga su pojačane posle sukoba na granici 2020. godine

„Ne mislim da je tehnologija sama po sebi zabrinjavajuća. Ona ume da bude korisna (…) I svaka zemlja ima suverenitet na vlastitoj teritoriji. Ali problem je kad to uradite jednostrano (…)

„Šta će se desiti, na primer, ako nešto pođe po zlu s ovom vrstom tehnologije? Ko će za to da plati?”.

Džejram kaže da je globalni okvir za regulaciju ove prakse i mogućih sukoba preko potreban, a Mur je sa tim saglasan.

Međutim, Mur, koji predvodi geoinženjerski program u Kini, poziva na smirenost u ovoj oblasti: „Kina”, uverava nas on, „žarko želi da bude jedan od dobrih momaka.”


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend