BBC News

Korona virus, Bosna i Momčilo Krajišnik: Preminuo ratni lider bosanskih Srba

Banjaluka, 12. septembar 1998.

EPA/ANJA NIEDRINGHAUS
Momčilo Krajišnik bio je jedan od ratnih lidera bosanskih Srba

Osuđeni ratni zločinac i prvi srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Momčilo Krajišnik umro je od posledica virusa korona, saopšteno je iz Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske u Banjaluci.

On je pre dve nedelje primljen u bolnicu zbog obostrane upale pluća.

U 75 godina njegovog životnog veka staju uloge ratnog lidera, prvog predsednika Narodne skupštine Republike Srpske (RS), ali i dva suđenja – predratno, za privredni kriminal i posleratno, za ratne zločine.

„Krajišnik je imao mnogo veći uticaj u donošenju odluka tokom rata nego što se to moglo činiti na prvi pogled.

„On je ispod površine vukao mnoge poteze i odlično se dočekao na noge u svakoj situaciji, pa čak i kad je osuđen za ratne zločine“, opisuje ga banjalučka novinarka Milkica Milojević koja je Krajišnikovu karijeru nekada pratila za dnevni list Glas.

Saučešće Krajišnikovoj porodici uputio je član Predsedništva BiH Milorad Dodik, kao i predsednica RS Željka Cvijanović.

Ekonomista u ratnoj ulozi

Krajišnik je rođen i odrastao u Sarajevu, gde je magistrirao ekonomiju.

Osamdesetih godina 20. veka javnost ga upoznaje kao direktora Energoinvesta, jednog od najvećih socijalističkih privrednih giganata u Bosni i Hercegovini.

Upoznaju ga i pravosudni organi – na suđenju za proneveru, bio je deo iste optužnice sa Radovanom Karadžićem, a zastupao ih je isti advokat – Fahrija Karkin.

„Imao sam puno problema da ubedim njih dvojicu da počnu razmišljati na način jesmo krivi, ali kako da se oslobodimo. Razmišljati pravcem nevini smo, onda se nema ništa uraditi“, rekao je danas pokojni Karkin u intervjuu za televiziju N1.

Novinarka Milkica Milojević opisuje ga kao privrednika-pregovarača u politici.

„On nije tip populiste koji će imati harizmatični pogled, već biznismen koji uspeva sebe dobro da proda raznim vlastima, poput brenda – od socijalističkih vlasti, preko ratnih nacionalističkih lidera, vlasti u Srbiji sa kojima nikad nije ušao u otvoreni sukob, pa sve do Dodika.

„Za široke narodne mase, on je uvek bio umereni političar koga su videli kao mudraca koji zna, a zapravo mi ne znamo šta se dešavalo iza kulisa.“

Hag, 17. mart 2009.

EPA/BAS CZERWINSKI/ POOL
Novinarka Mirjana Kusmuk kaže da su Krajišnika osamdesetih pratile priče da posle radnog vremena u kravati i odelu, oblači radnu odeću i radi na farmi

Vezu sa Radovanom Karadžićem nastavlja kroz osnivanje Srpske demokratske stranke.

Na upit da govori o Momčilu Krajišniku, Karadžićeva ćerka Sonja Karadžić-Jovičević za BBC na srpskom kratko je napisala da neće davati izjave ovim povodom.

Postaje prvi predsednik tadašnje Skupštine srpskog naroda BiH, koja je kasnije postala Narodna skupština Republike Srpske.

„Sednice Narodne skupštine vodio je dok se ne završe, dok se ne iscrpu sve tačke dnevnog reda i nikada nije bio odsutan – novinari su se često šaljivo pitali da li ide u toalet.

„U vođenju parlamenta imao je jasno iskazan autoritet prvog parlamentarca kojeg su poslanici uvažavali, ali i slušali“, priseća se novinarka Mirjana Kusmuk, koja je pratila prvo zasedanje parlamenta kao dopisnica agencije Srna.

Ona se priseća epizode iz 1993. godine, kada su zvanični Beograd i međunarodni predstavnici ubeđivali Srbe iz BiH da prihvate mirovni Vens-Ovenov plan.

„Na tu sednicu, održanu na Jahorini, stigli su Slobodan Milošević, Dobrica Ćosić i Konstantinos Micotakis koji su uveravali srpske poslanike da prihvate plan.

„Krajišnik je u kritičnim momentima, kada bi poslanici zbog siline pritiska mogli da se pokolebaju, davao pauze i konstantnim brifinzima ih održao pri čvrstom stavu da je plan nepovoljan za Republiku Srpsku.“

Zbog takvog načina pregovaranja, dobio je nadimak „Gospodin Ne„.

„Nije bio klasičan političar, nije bio selebriti.

„Krajišnik je bio ono što su s podsmehom zvali srpski domaćin, principijelan, tvrdoglav, patrijarhalan, crkven, porodičan“, opisuje ga novinarka Kusmuk.

Nakon Dejtonskog sporazuma, čijem parafiranju prisustvuje i u Bosni među prvima javlja vest o tome, Krajišnik postaje prvi predstavnik Srba u tročlanom Predsedništvu Bosne i Hercegovine 1996. godine, nakon njegovog formiranja.

Haški osuđenik

U aprilu 2000. godine uhapšen je i izveden pred Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu gde mu je suđeno za ratne zločine.

U prvostepenom postupku osuđen je na 27 godina zatvora, da bi mu u žalbenom procesu kazna bila smanjena na 20 godina zatvora.

Krajišnik je odgovoran za zločine protiv čovečnosti – ubistva, istrebljenje, progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportacije i prisilno premeštanje bosanskih muslimana i Hrvata.

„On je imao ovlašćenja da interveniše, ali nije bio zainteresovan za sudbinu zatočenih i proteranih osoba.

„Krajišnik je želeo da se muslimansko i hrvatsko stanovništvo u velikom broju iseli sa teritorija bosanskih Srba i prihvatao je da se mora platiti teška cena u patnjama, smrti i razaranjima koji su bili potrebni za ostvarivanje srpske dominacije i održive državnosti“, navodi se u presudi Tribunala.

Hag, 17. mart 2009.

EPA/BAS CZERWINSKI / POOL
Suđenje Krajišniku trajalo je šest godina

Predsednica Udruženja „Majke enklava Srebrenica i Žepa“ Munira Subašić kaže da je Krajišnik bio zločinac i za srpski i za bošnjački narod.

„Meni je žao što je umro, trebalo je da živi sto godina i da živi sa svojim zločinom, da spava sa zločinom i da se budi sa zločinom, da mu uvek dolaze na oči naša deca.

„Naterao je mnoge majke da napuste domove i da idu u kolektivne smeštaje i da se i danas, posle 25 godina pate“, kazala je Subašić agenciji Fena.

Za javnost u Bosni i Hercegovini ostaće ključno pitanje dubine njegovih veza i odnosa sa Radovanom Karadžićem, ratnim predsednikom RS.

„On je bio živopisna ličnost iz Kočićevih pripovedaka i čini mi se da on svojim habitusom nije mogao percipirati u kakvom se zločinu našao.

„Mislim da je on, na neki način, osećao grižu savesti zbog onoga što je počinio – za razliku od Mladića i Karadžića“, smatra sarajevski pisac Ahmed Burić.

Doček za ratnog zločinca

Posle odslužene dve trećine kazne, iz zatvora u Velikoj Britaniji izašao je 2013. godine.

„Na dočeku na Palama, na koji dolazi helikopterom Vlade Republike Srpske koju mi plaćamo, koju organizuje stranka SDS koju mi plaćamo, a prenosi televizija RTRS koju mi plaćamo, on najpre kaže pa čemu sve ovo, ja sam ipak jedan ratni zločinac.

„To izgovara uz osmeh ispod onih karakterističnih obrva – takva ironija i šeretluk je veština“, kaže novinarka Milkica Milojević.

Pale, 9. novembar 2017.

ELVIS BARUKCIC/AFP via Getty Images
Osim Momčila Krajišnika, zbog virusa korona hospitalizovan je i jedan od dvojice njegovih sinova

Iako je najavio da će po povratku u Bosnu i Hercegovinu raditi na benzinskoj pumpi svojih potomaka, uključio se u društveni život kroz formiranje organizacije Stvaraoci Republike Srpske.

„Ta organizacija je imala ulogu da kaže: ‘Mi smo političari iz tog doba koji nisu zaslužni za ratna razaranja i smrti već za stvaranje Republike Srpske i građani treba da nam odaju počast gdegod se pojavimo„, kaže novinarka Milojević.

Organizacija je u julu 2020. godine pokrenula inicijativu da se članovima ratnog saziva Narodne skupštine Republike Srpske isplate novčane naknade poput plata današnjih poslanika.

Obrazlagao je to lošim materijalnim statusom tadašnjih poslanika, ali ni to nije pomoglo – uprkos navodima agencije Beta da je organizacija bliska članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, većina političkih stranaka povukla je potpise koje su najpre dale ovoj inicijativi.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend