BBC News

Korona virus: Hoće li nam nove navike stečene u izolaciji ostati za stalno

par sa zaštitnim maskama

Getty Images
Hoće li nam promene koje je doneo Kovid-19 ostati za stalno?

Ukoliko živite u kućnoj izolaciji zbog epidemije Kovida-19, ne zaboravite jedno: niste usamljeni u tome.

Četvrtina svetske populacije trenutno živi pod blokadom.

Milioni ljudi trude se da se prilagode novim uslovima nastalim zbog ograničenja kretanja da bi se sprečilo širenje korona virusa.

Ali šta ako neke od ovih promena u našem načinu života budu ostale za stalno?

Evo na koji način bi neke oblasti naših života mogle da budu promenjene na neodređeno:

Rad od kuće

mama i beba u kućnoj kancelariji

Getty Images
Sve više kompanija širom sveta dozvoljava rad od kuće

Zemljoradnici i građevinci moraju da izađu da bi obavljali svoj posao, ali za mnoge druge koji rade za radnim stolom, kuća je postala njihova nova kancelarija.

Kompanije širom sveta bile su prisiljene da zamole zaposlene da rade sa udaljenosti i u izolaciji – na tom spisku našli su se takvi teškaši kao što su Epl i Majkrosoft.

Rad od kuće je već bio u trendu, još pre nego što se virus pojavio, ali prema Libi Sender, ekspertu za organizaciono ponašanje sa australijskog Univerziteta Bond, „korona virus bi mogao da se pokaže onom prekretnicom nakon koje će rad od kuće postati norma.“

Anketa iz 2019. godine koju je sprovela londonska konsultantska firma Internešenel vork grup (IVG) procenila je da više od 60 odsto kompanija širom sveta ima fleksibilnu radnu politiku.

Ali taj odnos se radikalno menja od zemlje do zemlje: od 80 odsto u Nemačkoj do 32 odsto u Japanu.

IVG očekuje da će trend fleksibilnih radnih uslova samo da se pojača i nastavi.

Ćaskajte na mreži, izađite na dejt mnogo kasnije

onlajn dejting

Getty Images
Ćaskajte na mreži, sretnite se mnogo kasnije

„Život neće biti istinski normalan još godinama“, rekao je za BBC analizator trendova Blejk Morgan.

„Širom sveta, ljudi negde pozadi u glavama neće zaboraviti da su se pre samo nekoliko dana plašili komšijinih bacila.“

Malo je oblasti u našim životima koji mogu biti toliko pogođene kao dejting.

Dejting sajtovi širom sveta pozivaju mušterije da produže period virtuelnog udvaranja i da odlože kontakt u stvarnom životu.

Internet je takođe prepun saveta za nove „noćne izlaske“ – gledanje videa istovremeno, na primer.

„Ljudi će dobro razmisliti pre nego što se upuste u bilo kakve bliske situacije sa drugima“, dodaje Morgan.

Život orijentisaniji ka unutra?

daljinski upravljač i ekran

Getty Images
Pretplate na striming servise će biti u porastu za vreme pandemije

Iskustvo karantina i samo-izolacije moglo bi da dovede do promena u načinu na koji se zabavljamo.

Uzmite kinematografiju, na primer.

Oko 506 miliona ljudi išlo je u bioskop ove godine, prema istraživanju kompanije za analizu podataka Statista, što je povećanje od više od 18 odsto u roku od dve godine.

Međutim, broj ljudi širom sveta pretplaćenih na samo jednu striming platformu (Netfliks) skočila je u istom periodu za 47 odsto, dostigavši brojku od 161 milion ljudi.

Sada kada se bioskopi zatvaraju da bi se kontrolisalo širenje Kovida-19, očekuje se da će još više ljudi koristiti striming servise.

„U Italiji i Španiji, na primer, prva instaliranja Netfliksove aplikacije bila su i do 57 i 34 odsto“, rekao je za BBC Morgan.

„Ljudi sada žude za zabavom i eskapizmom više nego ikad.“

Ali da li će trend života u zatvorenom potrajati? Ričard Grinfild, američki konsultant specijalizovan za industriju zabave pretpostavlja da će se usvajanje striminga ubrzati i samo stvoriti glavobolje vlasnicima bioskopa u zemljama kao što je Amerika.

„Ponašanje je već odranije počelo da se menja, ali ovo znači da je sada gas stisnut do daske“, rekao je Grinfild za Njujork tajms.

„Mislim da će većina globalnog poslovanja koje se oslanja na izlaganje bankrotirati do kraja godine.“

Direktori gejming industrije, međutim, imaju ogromne osmehe na licima.

Korišćenje igara skočilo je u nebesa u Kini zahvaljujući izolaciji – Eplova prodavnica aplikacija u Kini registrovala je ogroman skok u preuzimanju igara posle blokade nekoliko gradova.

korona virus

BBC
Banner

BBC

Menjanje putovanja

Tourists crowd Rome's Fontana Di Trevi

Getty Images
Prekomerni turizam – problem 21. veka

Kovid-19 ostavio je putničke i turističke industrije u rasulu, a mogao bi da izazove i korenite promene u načinu na koji doživljavamo putovanja.

Pandemija bi mogla da ugasi 50 miliona radnih mesta širom sveta, prema Svetskom savetu za putovanja i turizam.

Udruženje međunarodnog avio saobraćaja (IATA) procenilo je prošlog meseca da avio kompanije 2020. godine čekaju gubici od više od 113 milijardi dolara širom sveta – a to je bilo pre nego što su SAD najavile drakonska ograničenja u putovanjima.

Ova grupa kaže da je širom sveta otkazano 1,1 milion letova, a da su rezervacije opale za 50 odsto u martu, 40 odsto u aprilu i 25 odsto u maju.

Turizam je pogođen lokalnim merama kao što su samo-izolacija i zabrane velikih okupljanja ljudi.

Regioni čiji su poslovi vezani za turizam pripremaju se za predstojeća teška vremena.

Međutim, postoje li i neke prilike usred krize?

Korona virus i trčanje: Polumaraton je moguće istrčati na terasi
The British Broadcasting Corporation

„Ova pandemija nam je pružila neočekivanu i vrednu priliku“, rekla je za BBC Freja Higins-Desbioles, profesorka menadžmenta turizma sa Univerziteta u Južnoj Australiji.

Mnoge lokacije širom sveta doživele su „prekomernu navalu turizma“, gde je došlo do lokalne reakcije protiv sve većeg broja turista.

Zdravstvena kriza bi mogla da pruži novi podstrek argumentima za preispitivanje oslanjanja isključivo na turizam kao izvora ekonomskog rasta.

„Naučnici su sugerisali da pandemije nastaju kao posledica ljudskog preteranog korišćenja okruženja, biodiverziteta i prirodnih resursa – turizam je samo deo te pojave“, dodala je Higins-Desbioles.

„Ukoliko bolje ne uskladimo našu ljudsku ekonomiju sa prirodnim limitima, imaćemo sve gore krize.“

Onlajn kupovina

Online shopping

Getty Images
Onlajn kupovina je u Kini skočila za vreme karantina

Onlajn kupovina nije toliko rasprostranjena kao što biste mogli da pomislite, čak ni na mestima sa široko usvojenom upotrebom interneta.

U Evropskoj uniji, na primer, gotovo 30 odsto korisnika interneta nije kupovalo onlajn 2019. godine – taj procenat skače i do 45 odsto kod onih starosti između 55 i 74 godine.

Međutim, izolacija i blokade bi to uskoro mogle da izmene.

„Jedno od ponašanja od kojih se očekuje promena je onlajn kupovina“, rekla je za BBC Media Egbal, ekonomistkinja iz istraživačke firme Euromonitor internešenel.

„To će uključiti i grupe koje su obično manje sklone tom iskustvu.“

U Kini, onlajn maloprodaja JD.com registrovala je porast od 215 odsto tokom desetodnevnog perioda između kraja januara i početka februara.

Ove brojke će se najverovatnije ponoviti širom sveta kako se sve više bude uvodila izolacija, pojačavši aktuelnu sklonost ka više onlajn kupovine.

Čistija životna sredina?

Smoke coming from two chimneys

Getty Images
Emissions have been cut by the pandemic, but will they come back with a vengeance when life resumes?

Satelitski snimci koji pokazuju drastično smanjenje zagađenja vazduha u Kini postale su viralne u poslednjih nekoliko nedelja, zahvaljujući blokadi nekoliko regiona u zemlji posle širenja korona virusa.

Ograničenja putovanja i kretanja paralisala su tamošnji svakodnevni život, a samim tim i industrijsku proizvodnju – i shodno tome emisije koje su uključivale gasove efekta staklene bašte.

Organizacija za istraživanje zagađenja vazduha Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (Crea) izračunala je da je Kina – najveći zagađivač na svetu – doživela smanjenje emisija ugljen dioksida od 25 odsto između 3. februara i 1. marta, u poređenju sa istim periodom 2019. godine.

Međutim, i dalje je više nego verovatno da će se taj nivo ponovo povećati jednom kad se povrati neka vrsta normalnosti u Kini i ostatku sveta, naročito u regionima gde se primenjuju paketi ekonomskog stimulansa.

Ali aktivisti u ovome vide priliku da se nešto promeni.

„Činjenica da prekid rada ovolikih razmera može zaista da dovede do velikih (delimičnih) pozitivnih promena pokazuje da možda naš normalan način kako se rade stvari i zaslužuje prekid“, napisao je na svom blogu istraživač sa Univerziteta Stenford Maršal Burk.

Burk je izračunao da je privremeno poboljšanje kvaliteta vazduha u Kini spaslo živote 4.000 dece mlađe od pet godina i 73.000 ljudi starijih od 70 godina – što je mnogo više nego zvanične brojke smrti od Kovida-19 u zemlji (preko 3.000).

„Možda će nam Kovid-19, ukoliko ga preživimo, pomoći da pronađemo manje zagađujuće načine da obavljamo naše poslove.“

E-doktor će vas sada primiti

Elderly person talking to a doctor online

Getty Images
Da li telezdravlje – zdravstvena nega na daljinu – može da pomogne u borbi protiv pandemije?

Telezdravlje je upotreba telekomunikacijskih sredstava i virtuelne tehnologije da bi se ukazala zdravstvena nega van tradicionalnih ustanova.

To je trend koji podstiče Svetska zdravstvena organizacija budući da eksperti veruju da on može da smanji troškove i poveća pristup zdravstvenim uslugama.

Širenje Kovida-19 je učinilo telezdravlje još važnijim za dijagnozu i lečenje infekcije.

„Telezdravlje može da posluži kao sredstvo za postizanje samo-karantina kako bi se umanjilo širenje virusa, istovremeno omogućivši lečenje zdravstvenih stanja“, rekao je Stiv Dejvis, ekspert za politiku javnog zdravlja sa Univerziteta u Zapadnoj Virdžiniji.

Ono je postalo deo napora američke vlade da se izbori sa korona virusom u zemlji: predsednik Tramp je 17. marta najavio promene u nacionalnom zdravstvenom sistemu osiguranja koje će omogućiti proširenje telezdravstvenih usluga za starije i ugrožene pacijente.

Je li globalizacija propala?

Dotted map of the world

Getty Images
Širenje Kovid-19 je dovelo do preispitivanja budućnosti globalizacije

U članku objavljenom 4. marta na sajtu Svetskog ekonomskog foruma, Harald Džejms, profesor Istorije i međunarodnih poslova sa Univerziteta Prinston, pozabavio se potencijalnim posledicama koje Kovid-19 može da ima po globalizaciju.

„Pandemije nisu samo prolazne tragedije koje donose bolest i smrt“, napisao je Džejms.

„Ljudi postaju i sumnjičaviji i lakoverniji.“

„Iznad svega, postaju manje spremni da učestvuju u bilo čemu što deluje strano ili neobično“, dodao je on.

Hoće li tako biti i sa korona virusom?

Odluka predsednika Trampa da Kovid-19 nazove „Kineskim virusom“ izazvala je kontroverzu, a Brazil je izazvao diplomatski incident sa Kinom kad je jedan od sinova predsednika Žaira Bolsonara preko Tvitera optužio Peking da je zataškao širenje virusa na isti način na koji su sovjetske vlasti prećutale informacije o černobiljskoj nuklearnoj katastrofi 1986. godine.

„Sasvim je moguće da će Kovid-19 podstaći ‘posustajanje globalizacije'“, zaključio je Džejms.

Drugi eksperti se slažu da je to trend, upozoravajući da su se tenzije koje su izazvali trgovinski rat između SAD-a i Kine samo pojačale pojavljivanjem Kovida-19.

„Velika pretnja po globalizaciju u poslednjih par godina potekla je od tenzija između SAD-a i Kine“, objasnila je Viki Redvud, viša savetnica iz istraživačke kompanije Kapital ekonomiks, a pandemija je razotkrila krhkosti globalnih lanaca snabdevanja nakon što je kineska industrijska proizvodnja stala u mestu.

Zbog širenja korona virusa mnoge evropske zemlje su ponovo uvele granične prelaze.
The British Broadcasting Corporation

„Sam za sebe, malo je verovatno da će korona virus naterati firme da reorganizuju čitave svoje lance snabdevanja“, dodala je Redvud, ali ona smatra da je to samo još jedan faktor koji čini autsorsovanje proizvodnje manje privlačnim.

„Period deglobalizacije – sa opadanjem prekograničnog protoka robe i kapitala u sklopu BDP-a – sve je verovatniji“, smatra ona.

Ali ima onih koji veruju da će korona virus, drugačija pandemija koja se dešava u vreme sve veće međusobne povezanosti, imati potpuno drugačiji efekat.

„Ova pandemija bi na kraju mogla da ispadne veliki trenutak učenja“, rekao je Ričard Boldvin, međunarodni ekonomista sa Diplomskog instituta u Ženevi.

„Uverićemo se da je multilateralna saradnja krajnje neophodna.“


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend