BBC News

Korona virus, Srbija i SPC: Patrijarh Irinej – od diplomatije i politike, do Kosova

Irinej

BBC/Vladimir Zivojinovic

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej (90) preminuo je od posledica korona virusa u bolnici u Beogradu,

Nekoliko dana pre nego što je saopšteno da je zaražen korona virusom, patrijarh je služio višesatnu liturgiju i opelo na sahrani mitropolita Amfilohija u Crnoj Gori, koji je preminuo 30. oktobra od posledica Kovida-19.

Irinej, 45. patrijarh SPC u istoriji ove institucije, ustoličen je na ovaj položaj u januaru 2010. godine, posle smrti prethodnika, patrijarha Pavla, jednog od najomiljenijih crkvenih zvaničnika.

Dok su Irineja jedni videli kao pomiritelja, drugi smatraju da se Crkva previše mešala u državna pitanja, a da je sam patrijarh bio vrlo blagonaklon prema potezima vlasti i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Irinejevih gotovo 11 godina na mestu patrijarha obeležili su epidemija virusa korona, afere oko navodne pedofilije među sveštenstvom, postojano poverenje vernika u SPC, kao i stalna pažnja usmerena na Kosovo.

Kosovo ‘naša sveta zemlja, naš Jerusalim’

Od prve besede na ustoličenju kao patrijarha 2010. godine, Kosovo je bilo stalno prisutna tema u Irinejevim obraćanjima.

„Ako mi zaboravimo Kosovo, zaboraviće i nas Kosovo… Srbija bez svetinja i Kosova nije Srbija. Srbija bez Kosova je bez duše, bez uma i srca”, poručio je Irinej.

Kosovo je „naša sveta zemlja, naš Jerusalim”, dodao je.

„Imamo mnogo zadataka kao Crkva, a najvažniji je da spasavamo sveto Kosovo, da pomognemo državi ne žaleći truda, a ako treba, i žrtava”.

Irinej

BBC/Vladimir Zivojinovic

Nekoliko godina kasnije, u vreme obnovljenog dijaloga između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Evropske unije, bio je sličnog stava.

„Ne možemo i ne smemo dati ono što je vekovima naše, a što nikad u istoriji nije pripadalo albanskoj državi, bez obzira na to što je to oteto i sada pod stranom okupacijom.

„Mi nismo ni za kakav konflikt, dakle ni za takozvani zamrznuti konflikt, ali nismo ni za priznavanje svršenog čina postignutog nepravdom, agresijom, nasiljem, zločinima”, rekao je Irinej.

Ocenio je 2018. godine da se Vučić lavovski bori za Kosovo i Metohiju“.

Svaka ta pohvala ujedno je i obaveza, kaže za BBC Dalibor Đukić, docent Pravnog fakulteta na predmetu Crkveno pravo.

„Time vlast obavezuje da se bori za ono što je zvanični stav crkve – da je Kosovo sastavni deo Srbije”, napominje Đukić.

Dve godine kasnije, kada su, pod pokroviteljstvom američkog predsednika Donalda Trampa, Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali takozvani Vašingtonski sporazum, Irinej je ponovio da se ništa nije promenilo u stavu SPC.

Jedini dogovor koji SPC priznaje je onaj u kojem su Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, rekao je Irinej.

Crkva i država

Vučić i patrijarh

Fonet
Predsednik Aleksandar Vučić prisustvovao je u proleće 2019. sednici Sabora SPC, na poziv patrijarha.

Značajno preplitanje života srpske crkve i države bilo je na pauzi samo tokom komunističke vlasti i perioda bivše Jugoslavije (SFRJ).

Od uvođenja višestranačja, za gotovo sve važne odluke državnici su tražili blagoslov od crkvenih velikodostojnika.

Iako je Ustavom zagarantovano da je Srbija svetovna država, u poslednje tri decenije nijedan visoki zvaničnik Srbije nije zaobišao beogradsko zdanje Patrijaršije – od Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića, pa do sadašnjeg predsednika Vučića.

Kada su se u Beogradu i širom Srbije tokom 2019. održavali višemesečni protesti protiv Vučićeve vlasti, Irinej je ocenio da „ono što danas vidimo na ulicama nije dobro”.

Opozicioni Savez za Srbiju ocenio je to kao „direktno mešanje u dnevno-politička pitanja i otvoreno stajanje na stranu vlasti”, ali je patrijarh porekao takve tvrdnje.

„Ne pripadam nijednoj politici.

„Želeo bih i molim se Bogu da nema nikakvih podela među nama, nego da nam bude jedina politika, jedini pogled i jedini put bude dobro našeg naroda”, rekao je patrijarh Irinej za TV Hram 2019.

Krajem te godine, patrijarh Irinej je na svečanoj akademiji povodom osam vekova samostalnosti SPC u Centru „Sava” odlikovao predsednika Vučića najvišim crkvenim priznanjem – Ordenom Svetog Save Prvog reda.


Hram Svetog Save u Beogradu

Država je poslednjih godina davala iz budžeta velika novčana sredstva za završetak Hrama svetog Save u Beogradu.

Kada je predsednik Rusije Vladimir Putin u januaru 2019. godine boravio u zvaničnoj poseti Beogradu, Irinej i Vučić su mu zajedno pokazivali ovo velelepno zdanje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u avgustu ove godine izjavio da je za radove na Hramu Svetog Save država u poslednje tri godine uložila 43 miliona evra.

Finansijski je pomogla i u jeku pandemije korona virusa dajući milijardu dinara iz budžetskih rezervi.

Hram na Vračaru je u oktobru otvoren za posetioce kada je završen jedinstveni mozaik od 50 miliona komada i težak 320 tona, na kojem je radilo 300 umetnika. Mozaik pokriva površinu od 15.000 kvadratnih metara.


„Vučić ogromnim darivanjem SPC kupuje indulgenciju (oproštaj grehova), ali sumnjam da tako može da dobije saglasnost oko konačnog rešavanja kosovskog pitanja i potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma”, ocenjuje predsednik Pravnog saveta Narodne stranke, advokat Vladimir Gajić.

„Da crkva promeni stav bilo je isključeno i sa ovim patrijarhom i sa bilo kojim sledećim”, dodaje on za BBC.

Gajić ne smatra da se crkva meša u pitanja države, niti da ima uticaj na državne poslove, već da zastupa sopstvene interese, poput završetka Hrama svetog Save.

„Crkva je i van poreskog okvira, država je tu ne dira, a njima odgovara taj autonomni status”, kaže Gajić.

Advokat ocenjuje da je, s druge strane, „država jako zainteresovana da ima dobre odnose sa crkvom, jer je u svim anketama SPC jedna od najuglednijih institucija u društvu”.

Epidemija virusa korona i slučaj Vukašina Milićevića

Prethodnih dana u medijima je bilo dosta polemika oko toga da li obred pričešća ugrožava javno zdravlje

Vladimir Zivojinovic
Tokom vaskršnjeg posta u medijima je bilo dosta polemika oko toga da li obred pričešća ugrožava javno zdravlje

Kao i još nekoliko zvaničnika SPC, patrijarh je prebačen u bolnicu usled zaraze virusom korona posle sahrane mitropolita Amfilohija i služenja crkvenih obreda, uprkos zdravstvenim preporukama i merama.

Verski analitičar Željko Injac, međutim, ističe da je Irinej odlaskom u Podgoricu „odao priznanje za sve što je Amfilohije tokom 30 godina učinio za crkvu i narod u Crnoj Gori”.

„Iako je bio prilično slab i ozbiljno bolestan prošle godine, odlučio je da ode tamo, tako je interes crkve stavio iznad ličnog, praktično iznad života”, ocenjuje Injac.

Dve nedelje nakon što je u Srbiji zabeležen prvi slučaj korona virusa u martu, patrijarh Irinej je prvi put pozvao sveštenstvo, ali i vernike, da poštuju odluke Vlade Srbije o merama zaštite.

„Pozivamo sve vernike starije od 65 godina, kao i mlađe slabijeg opšteg zdravstvenog stanja i slabijeg imuniteta, da se narednih dana i nedelja uzdrže od dolaska u hramove na sveta bogosluženja i ni sebe ni druge ne izlože riziku”, pisalo je u saopštenju SPC.

Ipak, crkva nije zatvorila crkve i hramove, niti je prestala da drži liturgije i pričešća jer to, kako su naveli u saopštenju „predstavlja osnovu vere u Boga živoga”.

Kada se proletos, tokom trajanja zabrane okupljanja, pojavio snimak vernika u Novom Sadu koji čekaju da se pričeste, koristeći vino iz istog putira i kašike, među retkim kritičarima iz redova Crkve bio je sveštenik i docent na Bogoslovskom fakultetu Vukašin Milićević.

On je upozorio da neodustajanje od pričešćivanja na ovaj način „može proizvesti ozbiljne posledice”.

„Sve ovo nema nikakve veze sa slobodom veroispovesti, već sa zdravim razumom bez koga upravo ta sloboda nema ama baš nikakvog smisla”, napisao je u autorskom tekstu za nedeljnik Vreme.

Zbog toga što je „svoja umovanja i mudrovanja stavio iznad sabornog uma crkve”, Milićeviću je bilo zabranjeno da nastupa u javnosti, obavlja svešteničke dužnosti i stavljen je u nadležnost crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, navodi se u saopštenju SPC koje je potpisao patrijarh Irinej.

Korona virus i crkva: Ukrajinski sveštenici proizvode antiseptik u borbi protiv virusa
The British Broadcasting Corporation

Optužbe za pedofiliju protiv vladika

Kada je obeležena decenija otkako je Irinej došao na čelo SPC u januaru 2020. izjavio je da „živimo u vremenu kada nije lako biti na nekom visokom položaju, pa tako nije jednostavno ni biti patrijarh”.

Dodao je i da se trudio i činio sve što je u njegovoj moći da crkvu vodi ispravnim putem.

„Patrijarhove reakcije su uvek bile promišljene i blage, da se ne povredi interes crkve, a da odluke koje sprovodi ne dovedu do nekog raskola”, kaže docent Dalibor Đukić.

Važno je, smatra, napomenuti da u poslednjih 150 godina nije razrešeno toliko episkopa, kao u poslednjih 10, uglavnom zbog raspolaganja crkvenom imovinom.

„Time je patrijarh pokazao da želi da rešava stvari u crkvi”, kaže Đukić.

Irinej

BBC/Vladimir Zivojinovic

Mnogo ozbiljnije bile su optužbe za pedofiliju protiv pojedinih episkopa i sveštenika.

Najpoznatiji je bio slučaj Vasilija Kačavende, koga su trojica đaka Cetinjske bogoslovije optužili za pedofiliju, a kasnije je isplivao i snimak koji je navodno dokazivao bludne radnje.

Sabor Srpske pravoslavne crkve u maju 2013. doneo je odluku da vladika Vasilije Kačavenda konačno i trajno bude razrešen dužnosti upravljanja eparhijom zvorničko-tuzlanskom.

U SPC tada nisu naveli razloge za razrešenje vladike.

Dve godine kasnije patrijarh je u izjavi za Kurir rekao da su kružile razne priče o Kačavendi.

„Priča uvek ima. Čim smo dobili dokaze, protiv vladike zvorničko-tuzlanskog preduzete su određene mere, odnosno, penzionisan je”, rekao je patrijarh.

Patrijarh je „mudro” postupao u tim situacijama, jer je crkva stava da se optužbe moraju dokazati, ističe Đukić.

„Ovo nije srednji vek i crkva nema mehanizme da vrši istrage, kao u vreme inkvizicije.

„Crkva zavisi od svetovnih sudova i institucija, koji odlučuju o tome da li je neko počinio krivično delo”, dodaje.

Razgovor sa Marijom
The British Broadcasting Corporation

Šestoro građana Srbije i Bosne i Hercegovine podnelo je 2019. godine tužbu protiv Srpske pravoslavne crkve u Londonu zbog pedofilije, zahtevajući odgovornost ove institucije.

Međutim, tužba je odbijena.

Te optužbe nisu mnogo potresle SPC, smatra verski analitičar Željko Injac.

Zato je Crkva čvršće reagovala u slučajevima optužbi za raskol u crkvi, kao kada je episkop Artemije raščinjen.

„Veći je prestup za crkvu kad neko narušava disciplinu i crkveni poredak, nego lični greh pojedinaca – to je uvek između čoveka i boga.

„Episkopi imaju moralnu obavezu prema vernicima, ali to nije problem za instituciju”, napominje Injac.


Konzervativni stav o abortusu

Kecelje na spomenicima

Srđan Veljović
Prizor koji sveštenici ne viđaju svakog dana

Patrijarh je zastupao i konzervativni stav o abortusu i pozivao majke da rađaju i „na taj način ispunjavaju svetu zapovest Božju”.

„Čedomorstvo, najveći zločin ovoga veka, kao kuga se širi u našem narodu. Strašno je i pomisliti da pola miliona nerođene dece svake godine biva lišeno života, ne ugledavši svetlost dana.

„Supružnici, imajte na umu reči Gospodnje: ‘Ne ubij, jer ko ubije, biće kriv sudu'”, rekao je u Uskršnjoj poslanici.

Reagujući na to, prošle godine su protestovale nevladine organizacije, predvođene Inicijativom žena Srbije i na spomenike istaknutim muškarcima srpske istorije kačile ljubičaste kecelje sa natpisom „Abortus je žensko pravo”, koje su brzo uklonjene.


Između Moskve i Carigrada – crkvena diplomatija

Irinej

BBC/Vladimir Zivojinovic

Dalibor Đukić ocenjuje da je Irinej „uradio dosta toga” u pogledu spoljno-crkvene diplomatije, navodeći učešće SPC na Svepravoslavnom saboru u Kritu 2016.

On ocenjuje da je patrijarh i u „sukobu Moskovske i Vaseljenske patrijaršije uspeo je da sačuva neutralan stav SPC”.

Iako je pstala na stranu Moskve, SPC nije prekinula odnose sa Vaseljenskom patrijaršijom pod čijom upravom je i Sveta gora, na kojoj se nalazi njen najznačajniji manastir Hilandar.

Sukob je izbio kada je Carigrad priznao autokefalnost Kijevske patrijaršije, čemu se Moskva protivi.

SPC se pribojava i da bi Vaseljenska patrijaršija nakon Kijeva mogla da dodeli autokefalnost drugim crkvama koje je zatraže – poput Crnogorske ili Makedonske pravoslavne crkve.

Patrijarh Irinej je na sastanku s patrijarhom Ruske pravoslavne crkve Kirilom u Moskvi januara 2019. izjavio „da autokefalnost Ukrajinske pravoslavne crkve nije crkveno ni kanonsko pitanje, već političko, i da to pitanje treba da reši cela pravoslavna crkva”.

Stav SPC je da „nepokajane ukrajinske raskolnike ne priznaje ni za pripadnike Crkve, kamoli za neformalnu autokefalnu pravoslavnu crkvu”.

Kijevsku patrijaršiju je dosad priznalo četiri od četrnaest nezavisnih pravoslavnih crkava.

Pomiriteljski odnos Irinej je pokazao i po pitanju Makedonske pravoslavne crkve, smatra Đukić.

Makedonska pravoslavna crkva – Ohridska patrijaršija osnovana je još 1959, kao autonomni ogranak SPC, ali je 1967. jednostrano proglasila autokefalnost.

SPC, kao ni druge kanonske crkve tu odluku nikada nisu priznale, ali makedonska država tretira MPC kao legitimnu.

„Patrijarh svojim delovanjem nije doprineo zatezanju ili pogoršanju odnosa i to otvara mogućnost da se to pitanje u budućnosti reši”, navodi Đukić.


Zvanična biografija*

Irinej

BBC/Vladimir Zivojinovic
  • Rođen je kao Miroslav Gavrilović u selu Vidova, kod Čačka 28. avgusta 1930. godine.
  • Završio je Bogosloviju u Prizrenu, a zatim i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Posle studija odlazi u vojsku.
  • Po povratku iz vojske postaje profesor Prizrenske bogoslovije.
  • Zamonašio se u manastiru Rakovica, u 29. godini.
  • Sa mesta profesora Prizrenske bogoslovije odlazi na postdiplomske studije u Atinu.
  • 1969. postavljen je za upravnika Monaške škole u manastiru Ostrog, odakle se vraća u Prizren i postaje rektor Prizrenske bogoslovije.
  • 1975. godine izabran je za Episkopa niškog.
  • Na Saboru SPC (crkvena skupština), 22. januara 2010. godine, izabran je za Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog, kako glasi pun naziv titule.
  • Objavljena je knjiga sa njegovim besedama Pokajte se i verujte u jevanđelje.

*Izvor: Srpska pravoslavna crkva


Dok je patrijarh Pavle bio na čelu SPC, Irinej je u svojstvu njegovog specijalnog izaslanika često putovao u Ameriku kako bi razrešio raskol iz šezdesetih godina prošlog veka.

Tada je nekoliko vladika formiralo takozvanu Slobodnu Srpsku pravoslavnu crkvu sa sedištem u Čikagu.

Irinejeva diplomatska akcija pokazala se uspešnom, raskol je tokom devedesetih prevaziđen.

Devedesete su obeležili ratovi i raspad države, dok je za vreme Irineja je postojala opasnost da se crkva podeli, ocenjuje Injac.

Irinej je podlegao nekim pritiscima, i ostao okružen pojedincima, koje možda lično nije hteo – „biznismenima u crkvi, koji sa duhovnošću nemaju veze,”

„Zbog raznih političkih situacija ili interesnih grupa morao je da ih zadrži”, kaže Injac i dodaje da misli da je Irinej „ostao veran monaškom zavetu skromnosti”.

„Teško je biti svetac posle sveca. U ovim generacijama ostaće u senci, ali pitanje je šta će reći istorija i sledeće generacije”, zaključuje.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend