BBC News

Korona virus, ugostiteljstvo i turizam u Srbiji „Nije dobro, ali moglo je i mnogo gore“

tabla zatvoreno

BBC

Marta Bulatović je vlasnica turističke agencije u Kuli i nedavno je morala da otpusti dvoje radnika, zbog smanjenja obima posla.

U firmi koju vodi sada ih radi devetoro, a situaciju prethodnih godinu dana u sektoru u kom posluje Marta opisuje jednom rečju.

„Katastrofa”.

Njena firma bavi se i autoprevozom, pa će Marta moći da dobije bespovratnu pomoć od po 600 evra mesečno po autobusu u periodu od šest meseci.

Reč je o jednoj od mera iz trećeg paketa pomoći privredi za saniranje posledica korona virusa.

Paket mera pomoći jeste važan, saglasni su stručnjaci sa kojima je BBC razgovarao, ali neće, smatraju, svima doneti isto.

Prema uredbi Vlade Srbije donetoj sredinom februara, sektor ugostiteljstva i turizma, turistički vodiči i vlasnici rent-a-kara dobiće tri polovine minimalca i još jednu celu minimalnu zaradu, najavio je ministar finansija Siniša Mali.

Predviđene su i dve sektorske pomoći – 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi za gradske hotele, kao i 600 evra mesečno po autobusu za autoprevoznike narednih šest meseci.

Za sada, međutim, nema preciznih podataka o tome koliko je radnika u najugroženijim sektorima ostalo bez posla.

Iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekli su krajem decembra da je u Srbiji je od marta 2020. godine bez posla ostalo oko 50.000 ljudi.

Iako je bilo procena da će veći broj ljudi ostati bez posla, to se nije dogodilo zbog pomoći koju je država dala, objasnio je tada predsednik tog sindikata Ljubisav Orbović.

Finansijska pomoć nije bila velika, ali je uspela da zaštiti radna mesta, pa nije bilo ogromnog broja otpuštanja radnika, dodao je Orbović.

Svetska banka je u jednom od ranijih izveštaja procenila da pravi uticaj pandemije na tržište rada možda neće postati poznat sve do isteka programa subvencija za zarade.

Otpis, a ne odlaganje poreza

natpis s protesta

BBC

Dok ovih dana sunce mami na ulice, a možda sve više razmišljate o putovanjima, zaposleni u sektorima turizma i ugostiteljstva nastavljaju da brinu hoće li preživeti.

Ove privredne grane su među najpogođenijima usled pandemije korona virusa.

Policijski čas uveden tokom marta prošle godine zbog sprečavanja širenja korona virusa zatvorio im je vrata na oko dva meseca, a zatim im je menjano radno vreme, u zavisnosti od epidemiološke situacije.

Poslednja u nizu promena bila je tokom poslednjeg vikenda u februaru 2021. godine kada je, zbog povećanja broja zaraženih, ugostiteljskim objektima radno vreme skraćeno do 14 sati.

Dok neki članovi Kriznog štaba zahtevaju rigoroznije mere i dodatno skraćenje radnog vremena ugostiteljskih objekata, Vlada Srbije je objavila set novih mera pomoći privredi, ali tim merama nisu svi zadovoljni.

„Kada pacijentu pružite svu potrebnu pomoć, a on izdahne, možete mu pomagati kako god, ali ne možete da ga reanimirate”, komentariše mere državne pomoći Predrag Matejić, ekonomista i član udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije.

Privrednici su dobili podršku od 30.000 dinara za isplatu zarada, ali je ostala obaveza plaćanja poreza i doprinosa na zarade, objašnjava.

„Ono što treba uraditi vezano je za obustavu plaćanja akontacionog poreza na dobit za 2020. i 2021.

„Treba svakako otpisati doprinose i poreze na isplaćene zarade u periodu dok je privreda bila u ograničenim uslovima funkcionisanja”, kaže Matejić.

Na adrese preduzetnika kojima je odloženo plaćanje poreza i doprinosa na naplatu je 10. februara stigla prva rata za otplatu ukupnih dospelih obaveza.

Sledeća dospeva 10. marta i tako svakog narednog 10. dana u mesecu.

Odložene obaveze preduzetnici će moći da isplate u roku od dve godine, a Marta Bulatović kaže da bi najveća pomoć privrednicima bila kada bi ti porezi i doprinosi bili otpisani.

„Svima nam je problem što u februaru pristižu porezi i doprinosi koji su odloženi, kada je država davala prvu tranšu pomoći.

„Porezi su odloženi, nisu otpisani”, primećuje ona.

ajcner sa budilnicima

BBC
Sa jednog od protesta malih preduzetnika

Otpis poreza i doprinosa bio je među zahtevima učesnika protesta malih preduzetnika održanog početkom februara ispred Narodne skupštine.

Oni su uz zahteve doneli budilnike, kao poziv za buđenje nadležnima.

Uz zahtev za otpis, tražili su ukidanje novih parafiskalnih nameta usred krize, trajno smanjenje poreza i doprinosa na male zarade na maksimalno 10 odsto sa sadašnjih 60 odsto – da svako ima najmanje 45.000 u odnosu na sadašnjih 32.000 dinara minimalca.

Zahtevali su i pravedan, progresivan i transparentan poreski sistem, kao i nadoknadu troškova onima koji su potpuno onemogućeni da rade i prestanak represije.


Nova pomoć države

Poslodavci u Srbiji od 1. marta do kraja meseca mogu da se prijave za državnu pomoć iz trećeg paketa namenjenog ublažavanju posledica pandemije korona virusa.

Oni mogu da dobiju pola minimalne zarade za sve zaposlene u iznosu oko 16.000 dinara, a isplata je 8. aprila.

U budžetu je obezbeđen novac za tri isplate po pola minimalne zarade, a poslodavci ako žele tu pomoć moraju da se prijave i u aprilu i u maju.

Uslov da bi preduzetnici, mikro, mala, srednja i velika preduzeća mogli da koriste tu pomoć je da ne otpuštaju više od 10 odsto zaposlenih tri meseca posle poslednje isplate, a ne mogu ni da isplaćuju dividende.

Država je tokom 2020. u dva navrata davala pomoć privrednicima, a uslov je bio da ne opuštaju radnike.

Prema podacima i analizi Evropske banke za obnovu i razvoj iz septembra prošle godine, pandemija korona virusa ugasila je ili ugrozila 510.000 radnih mesta u Srbiji.

Kako se navodi u analizi, nudeći „najizdašniji i najopsežniji ekonomski paket među privredama zapadnog Balkana”, srpska vlada je ipak uspešno obuzdala „širenje siromaštva”.

Izveštaj identifikuje sektore u kojima je više od 700.000 radnika u neposrednom riziku dok zdravstvena kriza i dalje traje: trgovina na veliko, trgovina na malo, smeštaj, transport, usluge, šumarstvo i seča drva, ratarska i stočarska proizvodnja.


Kako virus korona utiče na naše džepove
The British Broadcasting Corporation

Pogrešni ili pravi potezi

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže za BBC na srspkom da za sada nema pouzdanih informacija koliko su mere pomoći doprinele očuvanju radnih mesta i privredne aktivnosti.

On naglašava da je važno imati u vidu da se za njih država dodatno zadužila.

Veruje da je ova pomoć mnogim preduzećima omogućila da kako-tako prežive ovih godinu dana, ali da ne veruje da je bilo kome obezbedila lagodno ponašanje.

„Ako posmatram kao običan građanin, svakako mislim da je država doznačila preduzećima veću pomoć od njenih mogućnosti.

„Iz toga bi se moglo zaključiti da ne možemo biti nezadovoljni kako se ponašala srpska država u pomoći malim i srednjim preduzećima poslednjih godinu dana”, kaže Savić.

Dodaje da je pomoć odlična stvar, da pokazuje humanost ljudi, kao i odgovornost vlade, ali da se postavlja pitanje iz kog ćupa se novac vadi, odnosno kakav je uticaj na generacije koje će dugove morati da vraćaju.

„Ako govorim iz ugla onih koji su primili pomoć – njima ne bi bilo dovoljno i da im je država dala deset puta više”, kaže sagovornik BBC-ja.

Tokom korona krize Srbija se dodatno zadužila, a razlog su bile i pomoći privredi i stanovnicima.

Predsednik države Aleksandar Vučić je početkom decembra rekao da je tokom kovid krize nivo javnog duga porastao za 5,7 odsto, ali da je pod kontrolom.

Predrag Matejić, član udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije, kaže da dosadašnje mere nemaju za cilj podršku privredi, već su populističke i očigledno iza njih stoji neki drugi interes.

„Vlada se ponaša adaptabilno, a ne sa racionalnim očekivanjem.

„Trebalo je da predvidi da će uvođenje policijskog časa i ograničavanje privrednih aktivnosti za posledicu imati smanjenje prihoda zahvaljujući kojima privreda izmiruje obaveze u roku”, kaže Matejić.

U toku prošle godine kompletna privreda je doživela teške trenutke, a najgore su prošle delatnosti ugostiteljstva, turizma, tekstila, transporta, deo automobilske industrije, ocenjuje Matejić.

On govori o sistemu u kom jedna kockica može da poremeti sve ostale.

„Ako sektor ugostiteljstva odumre, znači da će odumreti i sektor proizvođača vina, hrane, piva i drugih delatnosti usko povezanih sa tom delatnošću”, kaže Matejić.

„Čitav sistem je skup međusobno povezanih elemenata.

„Ako krenete da obarate domine koje ste ređali godinama, dovoljno je da oborite samo jednu, pašće ceo sistem.”

Ko je najgore prošao?

Vlasnica turističke agencije Marta Bulatović kaže da je u godini u kojoj je počela pandemija ostvarila tek petinu prometa u odnosu na 2019.

„S obzirom na to da su nam aranžmani orijentisani na Hrvatsku i da se nalazimo na području Vojvodine, a u julu i avgustu je u Hrvatsku bio dozvoljen ulazak sa mađarskim dokumentima, uspeli smo da odradimo nešto malo.

„Agencije koje su recimo orijentisane samo na Grčku, nisu uradile ništa”, kaže Bulatović.

Njena agencija prodaje i aranžmane drugih agencija za Grčku, Bugarsku, Tursku i Egipat.

„Turska i Egipat su išli. Otežano, ali su išli.

„Ljudima je ušao strah u kosti, pa postoji bojazan, ali je moglo da nešto da se uradi”, kaže Bulatović.

Kaže da sektor turizma nije oživeo i ne očekuje da će se to desiti uskoro, uprkos pomoći.

„Mislim da je teško da se ove godine vratimo na normalan režim rada.

„Priča se uveliko o vakcinama, kovid pasošima, ali je pitanje je šta će zaista biti, da li će Grčka otvoriti granice”, kaže.

Dodaje da turističkim agencijama pomoć od polovine minimalca neće značiti, jer će, bez obzira na to da li imaju promet ili ne, morati da plate poreze i doprinose.

S druge strane, kaže da je pomoć koju su dobili hoteli i autoprevoznici dobra i „prava sektorska”.

„Mi smo i prevoznička firma.

I to što je obećano i za autobuse po 600 evra jeste sektorska pomoć i pomoći će nam.”

Udruženje turističkih agencija (UTAS) i Asocijacija nezavisnih turističkih agencija (ANTAS) upozorili su ranije da će zbog pandemije korona virusa koja je uslovila otkazivanje mnogih aranžmana bez posla ostati oko 4.000 turističkih radnika.

„Mi smo znali i upozoravali od kraja aprila, početka maja, da će, ukoliko ne bude neke direktne sektorske pomoći, mnogi ostati bez posla”, rekao je ranije za BBC na srpskom Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA).

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić izjavila je sredinom decembra da je zaključno sa 15. decembrom broj zaposlenih u sektoru turizma bio 3.400, odnosno za 1.125 manji u odnosu na 15. mart.

Prema podacima udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije, u Srbiji je od 4.250 radnika u turizmu, koliko ih je bilo u martu prošle godine, do sredine februara 2021. ostalo ukupno 1.945 radnika.


Šta kažu ugostitelji?

Iako je sektor ugostiteljstva među najugroženijima i najpogođenijima korona krizom, nije sve tako crno.

Milenko Mijić iz Udruženja ugostitelja Novog Sada „UGONS 1946″ kaže da je s obzirom na to u kojoj se situaciji ugostiteljstvo nalazi, svaka pomoć dobrodošla.

„Radimo sa skraćenim kapacitetima.

„Svaka pomoć nam znači, ružno bi bilo reći da nam ne znači”, navodi Mijić.

U odnosu na mnoge zemlje u kojima ugostitelji ne posluju uopšte mesecima, situacija u Srbiji i nije toliko loša, smatra on.

„Najveće probleme trenutno imaju sale za svadbe, dečije igraonice, klubovi koji ne rade”, kaže Mijić koji je i vlasnik jednog restorana u Novom Sadu.

Udruženje ugostitelja UGONS nema podataka o tome koliko je radnika u ovom sektoru ostalo bez posla.

Oni dodaju da je tokom prethodne pomoći države u prošloj godini jedan od uslova bio da se radnici ne otpuštaju.

Stručnjaci procenjuju da su promet i pazar smanjeni za oko 40 odsto od početka pandemije.

„U nekim mesecima pokrivamo rashode i nešto ostane, u nekim ne.

„U tim mesecima nam svaka pomoć jako dobro dođe.

Kad novac legne, znači nam da isplatimo radnike, da im damo neto plate i onda nekako se izvlačimo”, tvrdi Mijić.

A pub worker

Getty Images

I Mladen Stojanović iz Udruženja ugostitelja Srbije kaže da je svaka pomoć dobrodošla.

„Da li je moglo ranije – mislim da ne, jer je niko nije mogao da očekuje kako će i šta biti”, kaže Stojanović.

„Što se ugostiteljskog sektora tiče, nikad i ništa nije dovoljno, ali moramo prihvatiti kolektivnu pomoć – kolika je, tolika je i – dobrodošla je”, kaže Stojanović.

Priznaje da je dobro što je uopšte bilo prilike za rad u doba korona krize.

Ugostiteljima u Novom Sadu i gradske vlasti izašle su u susret.

Tokom većeg dela prošle godine nije bilo naknade za zakup prostora za bašte, a mnogi privatnici smanjili su kirije za polovinu, priča Milenko Mijić, ugostitelj iz ovog grada.

„Najviše bi nam značilo da ovo stane i da počnemo da radimo u redovnim i punim kapacitetima.

Bez obzira na svaku državnu pomoć, najbolje nam je i najvažnije da počnemo da radimo kao pre pandemije”, objašnjava.

Mijić trenutnu situaciju u ugostiteljstvu opisuje kao opstanak.

„Da radimo, poslujemo, ne idemo u minuse i, ako uspemo, nešto da zaradimo.

Čini mi se da većina ugostitelja ne razmišlja o ekstra profitu, gledamo da izađemo iz ovoga svega i krenemo dalje”, zaključuje Mijić.


Ekonomista Ljubodrag Savić ocenjuje da ugostitelji imaju legitimno pravo da traže pomoć, ali da moraju da se postave i sa druge strane i da budu odgovorni prema svim stanovnicima.

„Mi iz dana u dan slušamo sve gore informacije o intervencijama nadležnih službi o ponašanju ljudi u ugostiteljskim objektima i svi objašnjavaju da oni ne mogu da žive.

„Samo razmišljaju o sudbini svog preduzeća i hoće li da opstanu ili da zarade neki novac, to je njihovo legitimno pravo.

„To ima nekoliko posledica – epidemiju koja se ponovo razbuktava.

„Nisu, naravno, samo ugostitelji krivi, ali su najvidljiviji u javnosti.

„To produžava pandemiju i košta državu, odnosno stanovnike Srbije – pandemija će se produžiti, troškovi zdravstvene zaštite će se povećavati, a to se sve finansira iz džepa stanovnika”, kaže Savić.

Dodaje da nisu jedino ugostitelji krivi za ovakvu situaciju, ali da su trenutno najvidljiviji.

„Moj apel jeste na ljude koji organizuju okupljanja, da razmisle o tome da će zbog skupa koji prave, neko možda u zdravstvenom sistemu Srbije umreti ili oboleti od korone”, zaključuje Savić.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend