BBC News

Korona virus: Zašto muškarci ređe nose maske

A young woman wearing a face mask looks at her unmasked partner at a train station in the Russian city of Sochi

Getty Images
Women around the world are much more likely than men to wear a face mask, evidence shows

Posle mnogo svađe, Monika* je odlučila da preduzme drastične mere.

Njen muž Eduardo uporno je odbijao da nosi masku kako se pandemija Kovida-19 širila u Brazilu – zemlji sa drugim najvećim brojem smrti od korona virusa, odmah iza SAD.

I zato je ona odlučila da napusti porodični stan u Niteroiju (gradu od 480.000 stanovnika kraj Rio De Žaneira) i preseli se u kuću njenih roditelja zajedno sa njihovim sedmogodišnjim sinom.

„Astmatična sam i to me čini posebno ranjivom na korona virus. Ali moj muž je smatrao da sam paranoična“, kaže ona za BBC.

„Njegov rezon bio je da njemu ne treba maska, jer kad izađe iz kuće ne ide nikuda u zatvorene prostore.“

„Nije razmišljao o tome da time izlaže većem riziku mene i mog sina“, dodaje Monika.

Više muškaraca umire od Kovida-19… ali više njih i odbija da nosi masku

Ne znamo da li su se drugi parovi širom sveta našli u sličnoj pat-poziciji, ali priča o Moniki i Eduardu ogoljava rodni jaz primećen tokom pandemije kad je u pitanju stav prema nošenju maski za lice.

ivanka tramp, njen partner i deca

Getty Images
Dok Ivanka Tramp nosi masku, njen partner to ne radi

Do sada je korona virusom u svetu zaraženo skoro 13 miliona ljudi, a više od 569.000 je umrlo, pokazuju podaci Univerziteta Džons Hopkins.

U ogromnoj većini zemalja u kojima su takvi podaci dostupni, stopa smrtnosti smatra se višom među muškarcima.

Međutim, studije i ankete pokazale su da su muškarci manje skloni od žena da nose ličnu zaštitnu opremu i prekrivače za lice – a slični stavovi primećeni su i tokom prethodnih epidemija.

Nošenje maske je mera koju naširoko preporučuju zdravstvene vlasti kako bi se pomoglo u sprečavanju širenja Kovida-19.

Preporuke su se promenile u poslednjih nekoliko meseci, posle novih naučnih otkrića kako se epidemija menjala.

SZO podržava korišćenje maski „u sklopu sveobuhvatne strategije mera za suzbijanje širenja zaraze“ i, iako kažu da postoje ograničeni dokazi o efikasnosti nemedicinskih tekstilnih maski u široj javnosti, podstiče na njihovu upotrebu kad god fizičko distanciranje nije moguće.

Veliki broj zemalja i gradova takođe poziva na njihovu upotrebu, a u nekima je maska čak i obavezna u zatvorenim ili natrpanim prostorima, kao što su javni prevoz ili kafići i prodavnice.

Gordost i predrasuda

Dakle, ukoliko maske mogu da budu od pomoći u borbi protiv korona virusa, zašto su muškarci manje skloni da ih nose?

Jednu od najskorijih – i najpublikovanijih – analiza ponašanja muškaraca sproveli su Valerio Kapraro, viši predavač ekonomije na Univerzitetu u Midlseksu, i kanadska matematičarka Helena Barselo, sa Matematičko-naučnog istraživačkog instituta na Berkliju.

grobar na groblju

Getty Images
Muškarci umiru više od žena od kovida-19, a opet izbegavaju da nose maske

Ovi naučnici su anketirali skoro 2.500 ljudi koji žive u SAD i otkrili da muškarci ne samo da su manje skloni nošenju maski za lice od žena, već i smatraju da je nošenje maski „sramotno, da nije kul i da je znak slabosti“.

„Ovo se posebno dešavalo u zemljama u kojima nošenje maski nije obavezno“, objašnjava Kapraro.

Učesnici su ispitivani o njihovim namerama da nose maske dok učestvuju u društvenim aktivnostima ili se sreću sa ljudima iz drugih domaćinstava.

Žene su bile dvaput sklonije nego muškarci da kažu kako nameravaju da „nose masku izvan svog doma“, pokazala je anketa.

„Muškarci su manje skloni nošenju prekrivača za lice, a jedan od glavnih razloga je taj da su skloniji da veruju da će ih relativno manje pogoditi bolest nego žene.“

„Ovo je posebno ironično zato što zvanične statistike pokazuju da korona virus zapravo pogađa muškarce mnogo ozbiljnije nego žene“, dodaje naučnik.

Maske ne štite od virusa, jer se ne prenosi vazduhom, upozoravaju stručnjaci.
The British Broadcasting Corporation

Druge studije dosledno su pokazale da su muškarci isto tako manje skloni pranju ruku, jednoj od osnovnih higijenskih mera za sprečavanje širenja zaraze – jedna skorašnja anketa pokazala je da 65 odsto žena, ali samo 52 odsto muškaraca, priznaje da redovno pere ruke.

Kad rod nadjača političke stavove

Prilično su zanimljivi nalazi Kaprara i Barselo zasnovani na njihovom istraživanju sprovedenom u SAD.

Poslednjih nedelja u ovoj zemlji postalo je očigledno da političko opredeljenje snažno utiče na to kako se muškarci i žene ponašaju tokom pandemije.

podržavateljka trampa

Getty Images
Tramp je tek u nedelju prvi put u javnosti nasio masku

Podržavaocci Republikanske stranke Donalda Trampa manje su skloni od pristalica Demokratske stranke da nose maske ili održavaju socijalnu distancu, rezultati su više anketa.

Ali čak i u tom kontekstu, čini se da je rod jači faktor kad je u pitanju ponašanje koje vas definiše: najskorija nacionalna anketa, iz juna ove godine, pokazala je da 68 odsto žena koje podržavaju republikance često nosi masku van svog doma.

Muškarci? Samo 49 odsto njih reklo je da stavlja masku kad izlazi iz kuće.

Sam Tramp je tek u nedelju, 12. jula, prvi put u javnosti viđen s maskom.

Više maski, manje smrti

Očekuje se da će važnost nošenja maski za lice u budućnosti samo rasti, pošto je sve više dokaza da se korona virus prenosi vazduhom i da mogu da ga prenesu sićušne čestice koje lebde u vazduhu umesto samo veće kapljice koje izlete kad ljudi kašlju ili kijaju.

Štaviše, studija japanskih naučnika koja tek treba da bude objavljena tvrdi da postoji jeziva korelacija između korišćenja maski za lice i stope smrtnosti u 22 zemlje.

par na klupi - žena s maskom i muškarac bez nje

Getty Images

Analizirajući ankete istraživačkog instituta JuGov, naučnici Daisuke Mijazava i Gen Kaneko otkrili da su zemlje u kojima je više ljudi nosilo maske imale manje smrti na milion stanovnika.

Mijazava i Kaneko su otkrili i da je nošenje prekrivača za lice u tim zemljama imalo jednako snažan uticaj na stopu smrtnosti kao i godište, što su oni zabeležili u svom članku (koji još nije prošao potvrdu kod kolega naučnika).

Još zanimljivije, neke od 22 zemlje sa višom stopom smrtnosti su i one koje su u anketama JuGova pokazale da je u njima manje muškaraca nosilo maske – kao što je, na primer, Velika Britanija.

Jesu li muškarci preterano samouvereni?

Kristina Gravert, bihevioralna naučnica sa Univerziteta u Kopenhagenu, nije šokirana rodnim jazom oko nošenja maske koji otkrivaju istraživanja i dokazi iz iskustva.

Ona pominje da postoji veliki korpus akademskih radova koji ukazuje na to da muškarci i žene pristupaju riziku drugačije.

Ali Gravert za BBC kaže da joj je jedna prosta opservacija u danskom glavnom gradu pružila snažan uvid u to kako se žene mnogo više pridržavaju napora da se zaustavi širenje Kovida-19.

žena u danskoj

Getty Images
Pešačke staze u Kopenhagenu postale su jednosmerne

„Pešačke staze u Kopenhagenu pretvorene su u jednosmerne ulice (tokom pandemije) da ljudi ne bi išli u susret jedni drugima dok trče ili hodaju“, kaže Gravert.

„Stekla sam utisak da je mnogo više muškaraca nego žena išlo pogrešnim smerom.“

Ova rodna podela primećena je u drugim zemljama i tokom prethodnih epidemija.

Na primer, studija ponašanja putnika u prevozu u Meksiko Sitiju tokom epidemije svinjskog gripa 2009. godine – u kom je stradalo skoro 400 ljudi – pokazala je da je veća proporcija žena nego muškaraca viđena kako nosi maske za lice na dnevnoj bazi.

Istraživači su primetili da u periodu od dve nedelje hiljade ljudi koristi metro sistem glavnog grada.

Kampanja za nošenje maski tokom epidemije gripa 1918. u SAD

University of Oregon
Kampanja za nošenje maski tokom epidemije gripa 1918. u SAD

Postoje rodne razlike čak i u azijskim zemljama gde je nošenje maski za lice odavno ustanovljena i naširoko primenjivana društvena norma.

Studija stava javnosti tokom epidemija Sarsa 2002-03. u Hong Kongu pokazala je da su žene bile mnogo sklonije preduzimanju mera predostrožnosti u koje je spadalo i pranje ruku i nošenje maski.

„Naši podaci pokazuju da su u većini zemalja muškarci manje skloni nošenju zaštite za lice“, kaže Metju Smit, vodeći novinar za podatke pri JuGovu.

Tokom epidemije gripa 1918. godine koji je izazvao smrt desetine miliona ljudi, muškarci i mladići bili su posebne mete kampanja javnog zdravlja kojima se preporučivalo da nose maske za lice.

Ali da li su muškarci zaista nemarniji?

Pored akademskog rada koji pominje Kristina Gravert, čini se da i stvarni život pruža dokaze koji potkrepljuju ovu percepciju.

Prodavci osiguranja za kola su tokom istorije naplaćivali manje premije ženama, zato što muškarci stoje iza većine nesreća na putevima širom sveta – mada postoji ograda da u svetu ima više muških nego ženskih vozača.

Drugi neobičan primer je ozloglašena Darvinova nagrada, koja ističe najapsurdnije smrti na svetu (koje su se mogle izbeći). Podaci od 1995. do 2014. godine pokazali su da su muškarci činilo skoro 90 odsto „dobitnika“.

muškarac na pruzi

Getty Images
Brojne studije pokazuju da su muškarci skloniji rizičnim situacijama

Čak i londonski istraživač Valerio Kapraro priznaje da je bio opušten po pitanju nošenja maske.

„Počeo sam da je nosim tek kad sam pre nekoliko mesec otišao na put u Italiju, gde je nošenje maske obavezno u velikom broju situacija“, kaže on.

„Bio sam veoma oprezan i pridržavao sam se socijalne distance. To mi je pomoglo da opravdam sebi zašto ne nosim masku.“

Kapraro sada veruje da ako nošenje maski bude postalo obavezno, više muškaraca će slediti savet javnog zdravlja.

„Studije su pokazale da rodna razlika skoro nestaje na mestima na kojima je nošenje prekrivača za lice obavezno.“

muška stopala pored maske

Getty Images
Potrebna je možda i jača kampanja

Kristina Gravert, međutim, vidi više potencijala u kampanjama usmerenih ka muškoj publici.

„Ukoliko je problem preterana samouverenost, onda bi moglo da pomogne ako se muškarcima ukaže na statistiku i pokaže im se da ih Kovid pogađa više nego žene“, kaže ona.

„Ukoliko shvatimo ozbiljno da su muškarci u proseku manji altruisti i da su sebičniji, onda komunikacija treba manje da se osvrće na zaštitu drugih, a više na zaštitu samih sebe“, zaključuje ona.

Srećan kraj

Ali postoje dokazi i da pritisak okoline može da funkcioniše – kao što se pokazalo u priči o Eduardu i Moniki, paru kog je razdvojila maska za lice.

Pošto je strogo kaznila muža, Monika je doživela drastičnu promenu. I srećan kraj: Eduardo već neko vreme nosi masku.

„I dalje mislim da moj muž veruje da neko ko je zdrav kao on ne može da se razboli“, priznaje ona.

„Ali sada je prilično svestan toga da će njegova dobra dela zaštititi njegovu porodicu.“

*Imena su izmenjena na zahtev sagovornika.

korona virus

BBC
Banner

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend