BBC News

Protesti u Srbiji: Korona virus, demonstracije i nasilje – zašto se dijaspora pridružila protestima

Protest u Njujorku

BBC
Protest u Njujorku

Dok su u Beogradu i drugim gradovima Srbije trajale višednevne demonstracije protiv vlasti i najavljenih mera u borbi protiv korona virusa, u znak podrške protesti su organizovani i u Americi, Nemačkoj, Francuskoj i Austriji.

„Verujem da je prag trpljenja velikog broja ljudi u Srbiji, a i u dijaspori pređen, i da nema nazad. I vlast je toga svesna, očajnički potez izvođenja onolikog broja policije, batinaša i kojekakve sile to potvrđuje“, kaže za BBC na srpskom arhitekta Filip Popović iz Njujorka.

Ovaj 37-godišnjak je u Americi je od 2011. kada je dobio zelenu kartu na lutriji.

Sa još pedesetak ljudi izašao je na ulice Njujorka u nedelju 12. jula u podne po lokalnom vremenu ispred sedišta Ujedinjenih nacija kako bi izrazio nezadovoljstvo stanjem u Srbiji – kako političkim tako i zdravstvenim.

„Mahom su tu bili mlađi ljudi, poslednja dva talasa emigracije od 90-tih pa na ovamo“, kaže Filip.

Istog dana održan je protest i u Berlinu, ispred Brandenburške kapije, a bilo ih je proteklih dana i u Parizu, Hamburgu i Beču.

Neki zahtevi bili su svuda isti – da se prekine sa policijskim, parapolicijskim, ali i huliganskim nasiljem, da vlast u Beogradu transparentno saopštava sve podatke o obolelima, i stanju lekara i bolnica tokom epidemije korona virusa, ali i da strani mediji objektivnije izveštavaju o dešavanjima u Srbiji.

Zašto su se okupili?

„Najgore je sedeti i ne raditi ništa. Apatija, nedelovanje i pesimizam je luksuz koji mi ovde, a ni naši dole, u ovoj situaciji ne smemo sebi da dopustimo“, kaže Petar Marković, koji je u Nemačkoj već devet godina, a rođen je i odrastao u Beogradu.

On ima 26 godina i trenutno je student pedagogije za osnovnu školu, a bivši je vaterpolista.

Pravoslavna nova godina: Kako miriše slavlje na pesku u Dubaiju
The British Broadcasting Corporation

Zajedno sa Nikolom Marićem pokrenuo je protestnu inicijativu i sajt Odliveni mozgovi, a protestni skup su prijavili policiji. Bilo ih, kaže, stotinak.

„Lično mi je jako teško da gledam kako moja porodica, prijatelji i sunarodnici nemaju najosnovnije zdravstvene uslove i umiru zbog bahatosti jednog čoveka.

„Od utorka sam pod strašnim stresom, koji je vrhunac višegodišnje brige za moju porodicu i građane Srbije, uopšte“, kaže Nikola u pisanoj izjavi za BBC.

On ima 30 godina, a već četiri godine živi i radi u Nemačkoj. Iz rodnog Valjeva otišao je najpre na studije softverskog inžinjerstva na Elektortehnički fakultet u Beogradu, a zatim u Nemačku.

Čime su nezadovoljni Srbi u inostranstvu?

Ukratko, stanjem koje već tri decenije traje na Balkanu i u Srbiji.

„S obzirom da sam krenuo u prvi razred 1990, hteo-ne hteo, moje odrastanje su obeležili događaji poput 9. marta, izbegličkih kolona koje dolaze iz Hrvatske, kasnije protesta 96/97 i svega što je usledilo“, seća se Filip iz Njujorka.

Ovaj Valjevac radi u firmi koja se bavi projektovanjem kuća za odmor.

Kap koja je prelila čašu bile su slike nasilja na ulicama i provođenja.

BBC
Kap koja je prelila čašu bile su slike nasilja na ulicama i provođenja.

Prepoznaje se, kaže, i sada isti rukopis, samo još sofisticiraniji.

„Dodajmo na to situaciju vezanu za korona virus, gde su moji roditelji dva meseca bili taoci nečijih neljudskih mera, ne mogu đubre da odu da bace“, ističe on.

Tokom pandemije on nije mogao da napusti Ameriku jer nema letova. Za to vreme, predsednik Vučić naveo je da je pogrešio što je dozvolio ulazak ljudima iz dijaspore.

„Predsednik i njegovi mediji proglašavaju ljude iz dijaspore za državne neprijatelje, da bi mesec dana kasnije okrenuli ploču i pričali kako će `tata da se vrati iz Nemačke`“, kaže Filip.

Uveren je da do tog obrta došlo zbog izbora ili da je vlast shvatila da „tate godišnje pošalju više novca u Srbiju, nego što su svi investitori doneli u poslednjih 20 godina, sa sve radnim mestima od po 250 evra“.

Iako će ove godine sigurno biti manje ličnih transfera, što je globalni problem, slanje para iz dijaspore predstavlja jedan od najstabilnijih priliva novca u Srbiju.

Primera radi, 2018. je od rođaka i prijatelja iz instranstva ukupno stiglo 3,1 milijardu evra.

Brutalnost policije

Kap koja je prelila čašu bile su slike nasilja na ulicama i provođenja.

Upravo one su podstakle glumicu Mašu Dakić da se priključi protestu u Njujorku.

„Lično sam bila isprovocirana privođenjem mojih prijatelja. Jedan je bio priveden iz svog doma, zbog objavljenog posta na Fejsbuku čime je direktno ugrožena sloboda izražavanja, a drugi je bio priveden ispred Skupštine, zadržan dva dana i slomljeni su mu svi prsti na rukama“, navodi ona u izjavi za BBC.

„Nisam mogla da sedim kod kuće i cokćem nad njihovom sudbinom, nego sam želela da uradim nešto konkretno“, ističe glumica.

Posebno ju je dotaklo što se u medijima nije moglo čuti da su na dan izbora u Srbiji ljudima kucali na vrata da podsete građane da „idu i za koga da glasaju“.

I Biljana Ilić, producentkinja koja živi u Njujorku, danima je, kaže veoma uznemirena vestima iz Srbije.

„Užasnuta sam policijskom brutalnošću dok bije svoje narod, decenijskom potpunom kontrolom medija i institucija nekolicine ljudi,činjenicama da doktori u nekim domovima zdravlja imaju samo jedan par rukavica i jednu masku po smeni za vreme korone! … Lista je ogromna“.

Napominje da su skup organizovali za manje od 12 sati i uspeli da okupe više od 50 ljudi u Njujorku, uprkos razdaljinama gde žive i smanjenom prevozu zbog pandemije.

Pritom su, kaže, svi nosili maske.

Jedan od zahteva bilo je i izveštavanje vlasti u Srbiji o pregovorima koje se vode o Kosovu.

Pošto je 2020. godina američkih izbora brojni analitičari smatraju da će administracija Donalda Trampa pre toga podstaći Beograd i Prištinu da dođu do finalnog sporazuma.

Korona virus

Da su protesti mnogo više od odgovora na trenutnu situaciju, smatra umetnica Nataša Prljević, koja živi u Njujorku.

Ona tvrdi da se 30 godina „manipuliše medijima, regionalno ne priznaju ratni zločini, čime se onemogućava isceljenje i solidarnost u zajedničkoj borbi protiv ratnih profitera i kriminalaca koji prekrajaju živote čitavom Balkanu“.

„Moj grad Užice je trenutno u katastrofalnoj situaciji sa 400 zaraženih ostavljeno na milost i nemilost šaci stručnih medicinskih radnika koji oboljevaju i gomili nestručnih lica, uključujući i direktora bolnice, koje su svoje pozicije obezbedili preko trulog obrazovnog sistema i stranačkom knjižicom.

„Zato se zakasnilo sa otvaranjem kovid ambulanti koje su sada prepune“, ističe Prljević.

O teškoj situaciji u Zlatiborskom okrugu govorili su i zvaničnici.


Korona je bila tema i protesta u Berlinu, gde je govor jedne trudnice bio vrlo upečatljiv.

Deo govora za BBC prenosi Tijana Milunović, jedna od organizatora protesta i drugarica buduće majke Radmile Radovanović, koja već deceniju živi van granica Srbije.

„Za mesec i po dana postajem majka po prvi put i plašim se da neko od starijih članova moje porodice do kraja godine ne podlegne koroni i ne upozna svoje unuče (deo porodice se već zarazio) – a sve zbog autokratije Aleksandra Vučića, neodgovornosti i nesposobnosti njegove vlade, kao i njihove odvratne i nezajažljive želje za vlašću.

„U poslednje vreme toliko je ljudi u Srbiji stradalo, uključujući i puno medicinskih radnika od kojih su neki bili vrhunsku stručnjaci u svojim oblastima.

Kakva je to vlast kojoj je pobeda na izborima bitnija od života svojih građana?“


Inače, Beograđanka Tijana ima 34 godine, a već gotovo deceniju živi u Nemačkoj.

Po završetku studija u Beogradu, završila je master mirovne studije na Gete Univerzitetu u Frankfurtu na Majni, gde je studirao i bivši premijer Zoran Đinđić.

Jedno vreme je radila i u nemačkom Bundestagu i kao novinarka, a danas je muzičarka.

„Istorija se ponavlja“

Tijana i sama kaže da se seća vremena Miloševićevog režima i „poražavajuće je da smo se nakon četvrt veka opet vratili na isto“.

„Činjenica da smo protest u Berlinu održali na 25-godišnjicu genocida u Srebrenici samo dodatno podseća na to promašeno vreme“.

Ipak, Petar i Nikola koji su zakazivali protest i prijavljivali policiji kažu da su slučajno odabrali taj datum, jer je bilo lakše da bude za vikend.

„Kažu da se istorija uvek dešava dvaput, prvi put kao tragedija, a drugi put kao farsa – ovo čemu upravo svedočimo je ništa do jedna parodija na devedesete.

„Poražavajuće je da EU, kao i zemlja u kojoj živim, Nemačka, podržavaju Vučića i njegovu autokratiju. Nadam se da će naša poruka do njih dopreti – prestanite da podržavate diktaturu jer je možda u skorijoj budućnosti i na svojoj koži osetite. Šta se zbiva na periferiji, pre ili kasnije se lako prelije u centar“, zaključuje Tijana.

Pre Njujorka i Berlina, još 9. jula u Parizu su se okupili srpski studenti kako bi dočekali srpskog predsednika Aleksandra Vučića koji je dolazio u posetu francuskom kolegi Emanuelu Makronu.

Nosili su transparente „Ti si kovid Srbije“ i „3a ćaleta“ – parole koje su se mogle videti i na demonstracijama u Beogradu.

Hoće li se i kada ponovo okupiti najviše zavisi, kažu naši sagovornici, od događaja u Srbiji.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend