BBC News

Svetski dan Alchajmerove bolesti: Ponovo pronađen dom – kako žive pacijenti u posebnom kvartu u Italiji

Monca, alchajmer

Tatjana Đorđević Simić/BBC

„Dobrodošli. Kada uđete, molimo vas proverite da li ste zatvorili kapiju za sobom”, natpis je na ulazu u poseban kvart italijanskog grada Monce u kojem žive ljudi sa Alchajmerovom bolešću.

U niskim zgradama, na dva sprata, fasada obojenih u žutu, zelenu, crvenu i narandžastu boju, živi 64 stanovnika.

Kvart se zove Il Paese ritrovato – ponovno pronađeno mesto – i simulira pravi mali grad, nešto poput naselja u filmu „Trumanov šou” sa Džimom Kerijem u glavnoj ulozi, samo što je ovo stvarnost.

Gradski trg, crkva, autobuska stanica, nekoliko raskrsnica, park, kafić, trafika, supermarket, biblioteka, bioskop, sala za fiskulturu i frizerski salon, zapravo su realna mesta za ljude koje ovde žive.

Ovaj kvart ili centar za Alchajmerove bolesnike projekat je italijanske fondacije Meridijana (La Meridiana).

Već četrdeset godina razvija programe za potrebe starijih ljudi, posebno onih pogođenim ozbiljnim bolestima, kao što je invaliditet ili demencija.

Il Paese ritrovato je jedan od njihovih poslednjih projekata nastao 2018. godine, zahvaljujući mnogobrojnim donacijama.

Kvart je osmišljen da poboljša svakodnevni život ljudi obolelih od Alchajmera i da se u ovoj zajednici osećaju kao kod kuće, kaže Roberto Mauri, predsednik fondacije Meridijana, za BBC na srpskom.

„Specifičnost za ovu bolest jeste stalna potreba ovih ljudi da se vrate svojoj kući kao sigurnom mestu.

„Naši stanovnici se ovde osećaju sigurno”, kaže Mauri.

Monca, alchajmer

Tatjana Đorđević Simić/BBC

Jutarnja gimnastika za telo i dušu

Devet je sati ujutru i mnogi stanovnici ovog kvarta još nisu izašli iz stanova.

Ulice od kojih svaka ima neki poseban naziv, kao što je „Put vrtova”, još su prazne.

„U ovo vreme, uglavnom doručkuju”, kaže za BBC na srpskom Marko Fumagali, socijalni radnik i jedan od koordinatora u fondaciji.

„Posle doručka, mnogi idu na jutarnju gimnastiku, neki u šetnju, drugi u radionicu ili u baštu.

„Svaki stanovnik je slobodan da odluči šta želi da radi u toku dana”, dodaje Fumagali.

Jedino što im je zabranjeno, napominje, jeste da izađu van kvarta.

„Ranije smo imali satove za praćenje koji su naši štićenici morali da nose.

„Međutim, više ih ne koristimo, jer iako se dešava da oni ponekad požele da odu odavde, većina je vremenom prihvatila ovo mesto kao svoj novi, pronađeni dom.”

Monca, alchajmer

Tatjana Đorđević Simić/BBC

Na samom ulasku u kvart nalazi se autobuska stanica.

„Bilo je i slučajeva da neko od pacijenata dođe na stanicu kako bi sačekao autobus”, kaže Fumagali.

Međutim, stanovnici je isključivo koriste kao sabirno mesto pre nego što odu u bioskop, na predstavu ili na koncert, u zavisnosti šta je tog dana na programu.

Biskopska sala se koristi i za neku od mnogobrojnih nastava na kojoj svi zainteresovani mogu da nauče ili obnove gradivo iz italijanske književnosti ili gramatike, istorije, logike, filozofije ili iz drugih oblasti.

U 11 sati na programu je kurs na kojem se uče italijanske poslovice i izreke.

Zainteresovanost za kurs „Terapija sećanja” izgleda da je velika.

Sat vremena pre početka kursa neki od stanovnika već čekaju.

U drugoj ulici nedaleko od bioskopske sale nalazi se sala za vežbanje gde počinje čas gimnastike.

Monca, alchajmer

Tatjana Đorđević Simić/BBC
Stanari vežbaju

„Ima ih dvadesetak, često dolaze da vežbaju”, kaže Eleonora Brilo, još jedna socijalna radnica koja ovde radi, dok pomaže gospođi Marizi da pravilno uradi vežbu.

„Danas vežbamo napolju dok je još lepo vreme. Uglavnom se vežbe rade u sedećem položaju.”

A ko nije došao na čas gimnastike, otišao je u baštu da zalije biljke ili možda da nahrani zečeve, koji su ovde kućni ljubimci.


Pogledajte video: Balerina obolela od Alchajmera priseća se pokreta

Kada je čula Labudovo jezero odjednom je počela da se priseća cele koreografije
The British Broadcasting Corporation

Šta je Alchajmerova bolest i koji su simptomi?

Vrsta demencije koja uzrokuje probleme sa pamćenjem, razmišljanjem i ponašanjem.

Simptomi se obično razvijaju polako i vremenom se pogoršavaju do te mere da obolelim znatno mogu da ometaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Najčešći rani simptom koji ukazuje na početak Alchajmerove bolesti je teško pamćenje novostečenih informacija.

U ranim fazama gubitak pamćenja je blag, ali kako bolest napreduje, pojedinci gube sposobnost da nastave razgovor i reaguju na vlastitu okolinu.

Alchajmerova bolest ne predstavlja normalan deo starenja iako je najveći poznati faktor rizika upravo starost, jer većina obolelih ima više od 65 godina.

U proseku, oboleli živi još četiri do osam godina posle dijagnoze, ali u nekim slučajevima može da živi i do 20 godina, u zavisnosti od drugih faktora.

Monca, alchajmer

Tatjana Đorđević Simić/BBC

Alchajmer se često vrlo sporo razvija.

Stručnjaci kažu da ga je ponekad teško uočiti jer se simptomi preklapaju sa drugim bolestima.

Alchajmer je mnogo opasniji od obične rasejanosti.

Svakom se ponekad desi da zaboravi neko ime ili gde je nešto ostavio.

Zaboravnost je i deo normalnog procesa starenja.

To ne moraju da budu simptomi Alchajmera ili nekog drugog oblika demencije.

Gubitak sećanja je nešto mnogo ozbiljnije i često je jedan od prvih predznaka bolesti.

Alchajmer obično pogađa kratkoročnu memoriju, tako da ljudi ne mogu da se sete šta su radili pre 10 minuta ili su zaboravili nešto što su upravo izgovorili.

To može da dovede do ponavljanja, zaboravljanja nedavnih događaja ili problema sa obavljanjem rutinskih radnji, kao što je spremanje jednostavnog obroka.

Još jedan uobičajeni simptom je ako neko ne može da se seti gde je ili zašto je negde.

Ljudi mogu da se izgube ako se nađu na nepoznatom mestu, ali mogu da budu dezorijentisani i kod kuće.

Mogu, na primer, da ne prepoznaju prostoriju u sopstvenom stanu.

Sem toga, često ne znaju koji je dan ili mesec.

Oboleli od Alchajmera često menjaju raspoloženje i ponašanje.

Dešava im se da se lako uznemire, naljute ili zbune.

Neki izgube interes za svakodnevne aktivnosti ili se ustežu kad treba da probaju nešto novo.

Uz to obično ide anksioznost i razdražljivost.


Ovo nije starački dom

Sa centralnog trga se čuje muzika.

Mesto je okupljanja i druženja stanovnika.

„Postavili smo zvučnike na trgu.

„Uglavnom puštamo klasičnu ili drugu relaksirajuću muziku.

„Ovde se igraju karte, šah ili neke druge društvene igre.

„Vode se takođe i razgovori o politici ili svetskim dešavanjima”, kaže koordinator Fumagali.

Odmah pored trga su kafić i supermarket koji su vrlo posećeni.

Đuzepina ima osamdeset godina i kaže da ovde dolazi na jutarnju kafu.

Voli da se druži sa konobaricom ovog kafića – još jednom socijalnom radnicom.

Đuzepina, koja je ovde smeštena već tri godine, kaže kako zapravo stanuje daleko odavde, ali često dolazi u ovaj kafić.

Kada dođe na kafu ode i kod frizerke za koju kaže da pravi najlepše frizure.

Monca, alchajmer

Tatjana Đorđević Simić/BBC

Kafu sa Đuzepinom često pije i njen drugar Ugo, koji se ne seća koliko ima godina, ali se seća kako ga je njegova ćerka dovela u ovo mesto.

Kaže da mu je ovde lepo i da ima mnogo novih prijatelja.

Jedan od njegovih prijatelja je i Luka Poci, takođe socijalni radnik, ali i radnik u umetničkoj ili zanatskoj radionici.

Tamo se slika, kroji, šije, vaja, popravljaju kućni aparati, izrađuje stolarija i obavljaju mnoge druge aktivnosti, korisne svim bolesnicima, koji vrlo rado prave društvo Luki.

„Nedavno smo napravili nove kaveze za zečeve. Trebalo nam je tri nedelje”, kaže Poci za BBC na srpskom.

„Imamo stalno zainteresovane koji redovno dolaze u ovu radionicu kako bi nešto radili, a ima i onih koji počnu neki posao, a sutradan bi zaboravili da su ga uopšte započeli.”

Sve ove aktivnosti koje simuliraju stvarnost u jednoj maloj zajednici u kojoj žive osobe koje povezuje ista bolest – Alchajmerova demencija – treba da pomognu pacijentima da se ni u jednom trenutku ne osete da su izolovani ili kao da su u staračkom domu.

Monca, alchajmer

Tatjana Đorđević Simić/BBC

Demencija, društvena bolest

Svake tri sekunde u svetu, beleži se jedan novi slučaj osobe obolele od demencije.

Više od polovine ovih slučajeva, jesu osobe kod kojih se potvrđuje Alchajmerova bolest.

Procenjuje se da oko 46,8 miliona ljudi širom sveta boluje od demencije, a prosečno se beleži oko 9,9 miliona novih slučajeva svake godine.

Organizacija Alchajmer dizis internešenel (Alzheimer’s Disease International) procenjuje da će ukupan broj ljudi pogođenih ovom bolešću do 2030. godine biti 74,7 miliona, a do 2050. godine čak 131,5 miliona.

Pacijenti sa Alchajmerovom bolešću u početnom stadijumu ispoljavaju simptome kao što je gubitak pamćenja, posebno kada je reč o nedavnim događajima.

Zatim slede jezički poremećaji, gubitak prostorne i vremenske orijentacije, kao i progresivni gubitak autonomije u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Ovi psihološki i problemi u ponašanju često su povezani sa depresijom i anksioznošću, što zahteva stalnu brigu o pacijentu.

Vremenom, to postaje veliki teret za članove porodice obolelog.

Monca, alchajmer

Tatjana Đorđević Simić/BBC

Kako je u Srbiji?

Iako ne postoji zvaničan registar, procenjuje se da u Srbiji živi više od 200.000 ljudi sa Alchajmerovom bolešću.

Još 2012. godine najavljena je izrada registra ljudi sa Alchajmerom, ali do danas nije napravljen.

Samo u Beogradu živi oko 25.000 ljudi obolelih od demencije, podaci su Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest.

Najveći procenat njih, više od 60 odsto, nije uključen ni u jedan oblik postojeće zdravstvene ili socijalne zaštite, navodi ta organizacija.

Iako ideja o osnivanju dnevnog boravka za obolele od Alchajmera postoji nekoliko decenija, prvi takve vrste otvoren je tek 2021. godine u Beogradu.


Marija Lazareti, doktorka opšte medicine i specijalizovana gerantološkinja pri fondaciji Meridijana, kaže da se na svakih šest meseci vrši monitoring pacijenata koji ovde borave.

„Naše studije pokazuju da se u protekle tri godine, od kada smo otvorili ovaj centar, beleži konstantan trend poboljšanja kognitivnih funkcija i motoričkih sposobnosti kod ovih pacijenata”, kaže doktorka Lazareti.

Naglašava da je upravo društveni faktor jedan od ključnih u lečenju ove bolesti.

Dodaje da je zabeležen i negativni trend zbog pandemije korona virusa kada su ove pacijente morali dodatno da izoluju, što je dovelo do naglog pogoršanja zdravstvenog stanja kod određenih bolesnika.

Monca, alchajmer

Tatjana Đorđević Simić/BBC

Ne zaboravi me

Povodom svetskog dana Alchajmerove bolesti, koji se od 1994. godine obeležava svakog 21. septembra, kraljevska rezidencija Vila Reale u Monci, osvetleće u ljubičastoj boji, kao podrška svim ljudima koji boluju od ove bolesti.

Ljubičasta je i boja cveta šumske potočnice, poznatije još kao cvet „nezaboravak”.

Ime je dobio po legendi kada je vitez upao u reku dok je pokušavao da svojoj izabranici ubere prelepi ljubičasti cvet.

Potonuo je uz uzvik: “Ne zaboravi me”.

Ovaj simbolični gest fondacije Meridijana da ljubičastom oboje kraljevske dvore, jeste i apel da se ne zaboravi patnja ljudi pogođenih Alchajmerovom bolešću i njihovih porodica.


Možda će vas zanimati i ovaj video: Terapeutska moć pčela

Pčele u Sloveniji protiv stresa i anksioznosti
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend