BBC News

Svetski dan Sunca: Koliko će još sijati najvažnija zvezda našeg univerzuma

Sunce

Getty Images

Američki predsednik Džimi Karter odlazi u Denver 3. maja 1978. godine u institut za istraživanje solarne energije.

Na drugom kraja zemlje, istog dana, desetine ljudi okupilo se na planini Kadilak u Mejnu, na mestu gde je sunčev zrak navodno prvi put dodirnuo Sjedinjene Države.

U Njujorku je Robert Redford pred masom govorio kako „nijedna država ne može da postavi embargo nad Suncem”.

Svi ovi događaji u Sjedinjenim Državama, ali i u još 22 zemlje sveta, imali su nešto zajedničko – te godine prvi je put proslavljen Svetski dan Sunca, na Karterovu inicijativu.

Naučnici od tada koriste svaki trenutak da što više saznaju o zvezdi zbog koje je Zemlja naseljena.

Šta sve znamo o Suncu

Sunce je staro oko 4,5 milijardi godina, podaci su Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije (NASA).

Sijaće, procenjuju naučnici, još toliko.

„Zvezde poput našeg Sunca sijaju oko devet do deset milijardi godina. Dakle, naše Sunce je otprilike na polovini života”, kažu NASA naučnici.

„Kada istekne tih pet milijardi godina, Sunce će postati crveni div.

„To znači da će istovremeno postati veće i hladnije. Kada se to dogodi, biće drugačije od Sunca koje danas poznajemo.

„Postaće oko 2.000 puta svetlije nego što je sada”.

Ova zvezda je 109 puta većeg prečnika od Zemlje i teža je 330.000 puta.

Koliko se Sunce promenilo za jednu deceniju
The British Broadcasting Corporation

Ipak, svake sekunde gubi i po nekoliko tona sopstvene mase pri pretvaranju u svetlost i energiju.

Temperatura Sunca je neverovatnih 15 miliona stepeni Celzijusa.

Ova temperatura je, procenjuje se, u samom jezgru Sunca.

Iako Sunce doživljavamo kao žuto, ova zvezda zapravo nema jednu boju, već je mešavina više njih.

Pošto ga gledamo kroz atmosferu, vidimo ga kao zaslepljujuće belo

Sunce čini dve trećine vodonika, dok jedna trećina odlazi na helijum.

Zraku Sunca treba osam minuta da dođe do Zemlje, a razdaljina je gotovo 150 miliona kilometara.

Šta još istražujemo

Fascinacija Suncem i dalje traje.

Naučnici stalno pokušavaju da saznaju nešto novo – tako su 2020. godine snimili zvezdu do zapanjujućih detalja.

Slike su napravljene sa Havaja – solarnim teleskopom Daniel K Inouye.

Na njima se vidi površina od samo 30 kilometara.

Na ovom ubrzanom snimku prikazano je kako se tokom 10 minuta menja površina Sunca.

Sunce: Do sada neviđene slike detalja sa površine užarene zvezde
The British Broadcasting Corporation

To je slika Sunca sa najvećom rezolucijom do sada, a njegov izgled je najpribližniji užarenoj lavi koja se konstantno pomera.

Boja se kreće u rasponu od žute do crvene.

Upravo kada gledamo Sunce, ali golim okom, možemo da primetimo da je nekada crveno.

Zašto je tako?

„Suština je u rasejavanju sunčevog svetla – a ono se ne rasejava ravnomerno”, kaže astronom Edvard Blumer, iz Kraljevskog muzeja Grinič.

„Svaka boja ima drugačiju talasnu dužinu i zbog toga svaka nijansa izgleda tako kako izgleda”.

Na primer, ljubičasta ima najkraću talasnu dužinu, dok crvena ima najdužu.

Sledeći korak je razumeti našu atmosferu, slojeve gasova – kao što je kiseonik koji udišemo – koji okružuju našu planetu i omogućuju joj život.

Kako sunčevo svetlo prolazi kroz različite slojeve vazduha – svaki od njih sa gasovima različite gustine – ono se prelama i razdvaja kao da prolazi kroz prizmu.

Takođe, postoje čestice koje ostaju u vazduhu, a koje zauzvrat čine da rasejano svetlo odskoči i odbija se od njih.

Kad Sunce izlazi ili zalazi, njegovi zraci udaraju u gornje slojeve atmosfere pod određenim uglom.

I tu nastaje „magija”.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend