Društvo Ekonomija

Banke odlučuju o produženju moratorijuma i drugim olakšicama

Moratorijum od 90 dana na otplatu kredita i ostalih obaveza istekao je za najveći broj klijenata banaka koji treba da nastave sa isplatom privremeno odloženih rata, a o eventualnom produženju moratorijuma i drugim olakšicama odlučivaće banke u svakom slučaju posebno.
ilustracija/pixabay
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić kaže za Tanjug da će banka za svakog klijenta posebno donositi odluku ako ne može da nastavi plaćanje usled opravdanih razloga.
Prema njegovim rečima, nekoliko hiljada klijenata, koji su prihvatili moratorijum, počeli su da isplaćuju svoje obaveze i pre njegovog istekao od 90 dana.
Narodna banka Srbije (NBS), koja je 18. marta propisom uvela moratorijum kao meru za očuvanje finansijskog sistema u uslovima pandemije virusa korona, nije dala zvaničnu potvrdu o njegovom produžetku.
Vasić je rekao Tanjugu da klijenti još nisu tražili produženje moratorijuma i da je sve stvar dogovora sa bankama.
– Za klijente je bitno da ako imaju neki problem da se jave banci i nađu rešenje. Sa stanovišta banaka je važno da razumeju klijente, moratorijum je doneo NBS, a banke su ga sprovele u delo i sada je trenutak da vidimo ko od klijenata može da plaća, a ko stvarno ne može iz objektivnih razloga – rekao je Vasić.
Navodi da se procenjuje da je moratorijum vredan oko 2 mlrd EUR i dodao da nisu svi građani i privednici prihvatili prekid u otplati, pošto je tu vrstu olakšice prihvatilo 93% građana i oko 94% prvirednika.
To znači da su veliki klijenti i preduzeća, između 30% i 40%, nastavili da izmiruju svoje obaveze, rekao je on i dodao da je, ipak, najviše mikro, malih i srednjih preduzeća koristilo moratorijum.
Vasić ističe da je bankarski sektor imao rast prethodnih godina tako da je mogao bez problema da izgura moratorijum i poručuje:
– Sada je trenutak da se završi taj eknomski ciklus i da počnemo da plaćamo svoje obaveze, ali i trošimo kako bi ekonomija mogla napreduje.
Upitan da li će regulatori možda produžiti moratorijum za sve, Vasić kaže da nema zvaničnog stava po tom pitanju, ali da bankarski sektor razume i privedu i građane i da mu je u interesu da svi mogu da izmire svoje obaveze.
Vasić je pozvao sve koji imaju objektivne probleme da se jave bankama, a ostale da počnu da izmiruju svoje obaveze.
Sekretar Udruženja za bankarstvo, osiguranje i druge finansijske institucije Privredne komore Srbije (PKS) Katarina Ocokoljić saglasna je sa Vasićem i kaže da je produžetak moratorijuma moguć samo ukoliko svaka banka pojedinačno u dogovoru sa svojim klijentom donese takvu odluku.
– Produžetak moratorijuma može biti isključivo odluka poslovne politike svake banke. Banka mora da donese odluku na osnovu svojih mogućnosti da li će da produži moratorijum ili ne – kaže Ocokoljićeva za Tanjug.
Ističe da PKS nije imala zahteve od privrednika da se moratorijum produži i dodaje da svaki klijent banke ima pravo da se obrati svojoj banci sa zahtevom za produženje moratorijuma.
Ponavlja da će zatim banka, na osnovu svojih procena, doneti odluku da li će odobriti produženje moratorijuma ili ne.
Moratorijum prihvatilo više od 90% klijenata banaka
Iz NBS potvrđuju da je prema njihovim poslednjim raspoloživim informacijama moratorijum prihvatilo više od 90% klijenata banaka.
S obzirom ne to da je reč o različitim uslugama banaka, od kredita do dozvoljenog prekoračenja platnog računa i da u Srbiji ima 26 banaka, čiji klijenti su fizička i pravna lica, ni početak vraćanja novca nije isti kod svih banaka i za sve klijente, ukazala je NBS.
 
Iz centralne banke navode da su bankama dale preporuku da se po završetku perioda moratorijuma, klijentima na ostatak duga pripisuje redovna kamata obračunata tokom perioda zastoja i pravi novi plan otplate produžen za tri meseca.
Kažu i da su banke dužne da svim klijentima koji su koristili moratorijum, bez dodatnih troškova dostave novi plan otplate, sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost klijenata o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja.
U skladu s odlukom NBS, olakšice u otplati obaveza prestale su 29. juna za kredite i faktoring, a 30. juna za dozvoljeno prekoračenje platnog računa, kreditne kartice i vanbilansne plasmane.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend