Društvo

Biće sve više EU subvencija za poljoprivredu koje nećemo moći da iskoristimo

pixabay/ilustracija

Srbija je jedan od korisnika IPA fondova Evropske unije za dodelu subvencija namenjenih razvoju poljoprivrede, ali se suočava sa problemom trošenja tog novca zbog nedostatka razvojnih projekata. Preduslov za bolje rezultate je uspostavljanje potpuno transparentnog sistema za korišćenje tih subvencija, ocena je učesnika konferencije za novinare koja je bila posvećena tim problemima.

Ako bi se novac koji se iz EU fondova dobija za subvencije u poljoprivredi meri prema broju stanovnika, njegova suma bi mogla da ide i do 2,3 milijarde evra. Toliko bespovratnih sredstva za razvoj agrara dobija Bugarska koja ima približno isti broj stanovnika kao i Srbija, oko sedam miliona.

Ipak, dešava se da neke zemlje poput Hrvatske koja je dobila više novca od Bugarske, iako ima manje stanovnika. Razlog je činjenica da je Hrvatska mlađa EU članica i potrebno joj je više sredstava za podizanje bruto domaćeg proizvoda (BDP-a).

Srbija preko IPARD programa u okviru kog se raspoređuju sredstva iz IPA fondova dobija svega oko 150 miliona evra za unapređenje agrara. Koliko je poljoprivreda kao delatnost važna u EU govori i podatak da oko 40% EU budžeta odlazi upravo na subvencije namenjene toj delatnosti.

Predstavnici EU naglašavaju i da će Srbija morati da sprovodi transparentnije javne nabavke, kako bi se novac koji je namenjen za subvencije efikasnije koristio i ne bi stajao nepotrošen.

Srbija je sa akreditacijom za IPARD počela 2014. i 2015. godine, a prva revizija bila je 2016.

Ipak, predstavnici EU naglašavaju da naša zemlja i dalje nema dovoljno razrađen i transparentan način kako bi efikasno koristila novac iz fondova. Pored toga nedostaje joj i sistem za distribuciju tog novca.

Opšti je utisak da je Srbija jasno krenula sa primenom odgovarajućih mera, a često se dešavalo i da se isplata novca obustavi. Novac može da se potroši tokom godine kada je odobren ili u tri naredne godine.

To je pravilo kod EU finansija, a u Srbiji je odmah prve godine bio problem jer je samo deo tog novca bio potrošen. Ostatak nije potrošen i mora da se vrati u EU budžet, uz izvesne izuzetke. Srbija do sada bila izuzeta od tog pravila da i nepotrošeni novac nije morala da vrati.

Do kraja ove godine mora da se potroše izdvojena stedstva od 16 miliona plus novac iz prethodnih godina, što je ukupno oko 45 miliona evra. Do sada je ove godine potrošeno oko sedam miliona, a očigledno je da će Srbija opet tražiti izuzeće, kako taj novac ne bi morala da vraća.

Predstavnici EU kažu da je samo 10 %  isplaćeno poljoprivrednicima, kao i da je to vrlo zabrinjavajuće, jer će Srbija imati sve više novca koji joj je na raspolaganju, ali neće moći da ga troši zbog nedostatka projekata. EU predstavnici podsećaju da je Srbija prihvatila učešće u IPA 1 i IPA 2 programima, ali je odlučila da ne sprovodi program IPA 3.

KAKO SE UČESTVUJE NA PROGRAMIMA?

Poljoprivrednik koji želi da dobije EU sredstva za neki projekat prvo treba da ga pripremi a zatim i da ga pošalje IPARD agenciji, kako bi ga ona odobrila. Ako je projekat uspešan, poljoprivrednik dobija obaveštenje i ide se u njegovu primenu. Ako se radi o kupovini neke poljoprivredne mašine, to se odvija brže. Ako je reč o izgradnji nekog objekta, onda se proces odvija sporije.

Uglavnom, ako je projekat odobren farmer dobija od 60-70% ukupne sume koja je potrebna za njegovo sprovođenje. Predstavnici EU naglašavaju da prema srpskim zakonima, poljoprivrednik prvo sam treba sve da isfinansira, pa tek onda može da dobije subvencije za odobreni projekat.

To farmerima stvara probleme. Zbog toga se ide ka tome da se poljoprivrednicma novac isplaćuje avansno. To se prema rečima EU predstavnika u Srbiji već dešava, ali nije u potpunosti zaživelo. Neke banke su kako dodaju voljne da novac isplate avansno za odobrene projekte, ali cilj je da to postane uobičajena praksa.

Subvencije EU odobravaju se i za izgradnju infrastrukture u seoskim područjima. Opštine će moći da finansiraju

elektrosisteme, vodovode, kanalizaciju i sve ostalo što nedostaje u seoskim područjima za savremeni način života. Ulaže se i u novu mehanizaciju, seoski turizam, organsku proizvodnju i u mnoge druge oblasti koje su povezane sa poljoprivredom.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend