Društvo Kultura

Da li je u vreme pandemije koronavirusa knjiga popularnija od interneta i televizije?

Foto/ knjige Pixabay ilustracija
Tokom pandemije koronavirusa uskraćeni smo za mnoge stvari koje su nam do tada bile normalne, pozorišta, muzeji i galerije širom Srbije su bili uglavnom zatvoreni a mnogima je knjiga postala ponovo najbolje, najzabavnije društvo. Knjige su se tokom pandemije čitale više nego ikada, pozajmljivale iz gradske biblioteke ali i kupovale u knjižarama. A kako saznajemo trend čitanja se i dalje nastavlja, želja za knjigom ne jenjava.

Pandemija korona virusa  nam je promenila živote u potpunosti  i posle  prvobitnog šoka koji je  usledio nakon uvođenja vanrednog stanja i “zaključavanja” bili smo primorani da se jednostavno naviknemo na neki novi način života koji do tada nismo imali. Morali smo i da prihvatimo da ne rade kafići, restorani, tržni centri, pozorišta, bioskopi, da nema koncerata, književnih večeri,  nema svečanog otvaranja izložbi, nema druženja na kakvo smo navikli, a većina kulturnih sadržaja se preselilo se na online platforme.

Bukvalno jednim klikom možete da pogledate željenu predstavu, koncert, neku izložbu ili promociju knjige. Mnogima su  jedini spas u izolaciji bili televizija i internet a neki su želeli da se distanciraju od prevelike količine zbunjujućih informacija koje su plasirane putem medija a vezane su za pandemiju i broj obolelih kao i vesti o tome kako se sve virus prenosi i mnoge druge zastrašujuće vesti koje su dodatno unosile nemir.

Jedan veliki deo populacije  se čitanjem na neki način „brani“ od navale straha i raznih neprijatnosti koje ovo vreme korone donosi. U isto vreme čitanje je bekstvo od posebne vrste agresivnih vesti sa društvenih mreža koje bi trebalo  dozirano koristiti. Mnogima je dobro došlo to dodatno slobodno vreme da pročitaju neku davno započetu knjigu koja stoji zaboravljena na polici, dok su drugi neki novi naslov potražili u obližnjoj knjižari ili biblioteci.

Foto/ilustracija/Pixabay knjiga korona

Gradska Biblioteka kao i sve druge ustanove kulture su bile u prvi mah zatvorene a nakon ponovnog  otvaranja u  Narodnoj biblioteci “Ilija M.Petrović”nisu mogli da dignu glavu od posla jer su građani jednostavno želeli da čitaju knjige ali nažalost uz distancu i bez ulaženja u prostorije  i mogućnosti istraživanja po fondu biblioteke. Poštovanje protivpandemijskih mera  je na prvom mestu ističu zaposleni u ovoj ustanovi.

Prvo smo doživeli šok  jer nam je biblioteka zatvorena, odjednom nam su nam prioriteti bili drugačiji više smo bili okrenuti bezbezdnosti nego našem radu, a posle smo se nekako privilkli na postojeće stanje i gledali smo da koliko je moguće izađemo u susret korisnicima. Kada smo ponovo otvorili vrata biblioteke naš rad je bio poprilično otežan korisnici nisu mogli da uđu u biblioteku, kao što ni sada, imamo barijeru dokle se može, maske su obavezne kao i  dezinfekcija ruku. Mnogo je korisnika koji su spas potražili u knjizi. Vrlo nam je teško da tako radimo zato što su naši korisnici navikli da uđu u naš fond da traže knjige koje im odgovaraju, da istražuju  pa onda provedu čak i sate tu a sada im je sve to onemogućeno.”- rekla je u izjavi za Boom93  Biljana Gajić, bibliotekarka u biblioteci Ilija M. Petrović.

bibliotekarka
Foto/TS/Biljana Gajić bibliotekarka

Gajić  ističe da se svi zaposleni trude da stalnim korisnicima biblioteke olakšaju ovu situaciju i izlaze im u susret da pronađu knjige umesto njih kako bi bili zadovoljni ali i da bi im skratili to vreme koje provode u kući a žele da upotpune knjigom.

Na pitanje  da li Požarevljani i Požarevljanke čitaju knjige i imaju li svest o tome koliko je knjiga važna, Biljana Gajić kaže da  Poževljani  vole da čitaju i znaju da cene knjigu, a  u biblioteci imaju stalne članove  kontinuirano 50 ili 60 godina.

“Mi posebno cenimo te članove koji dolaze ovde kao što neko ide po hleb ujutru tako oni imaju naviku da dođu u biblioteku i kažu molim vas dajte mi da čitam nešto ne mogu da legnem da spavam ako nešto ne pročitam. To je za mene nešto fantastično, kada to neko kaže ko ima 70-75  godina. Imamo korisnike i preko 80 godina. Imamo jednog deku koji dolazi sa dva štapa. Jedva hoda ali u biblioteku stigne.”-kaže Biljana.

Čitalačka publika je široka od najstarijih do mladih a kako Gajić ističe, žene su te koje više čitaju, mada ima puno i muškaraca koji uglavnom imaju određenu temu koju čitaju, a žene čitaju različito.

Žene čitaju više nego muškarci ali ne čitaju sve žene isto naravno,najviše se čitaju ove naše spisateljice, Bačić, Alimpić, Dedić i još neke.To je lagana literatura i ja imam jedno objašnjenje. Sve je postalo komplikovano, sve je postalo teško i velika je trka sa  slobodnim vremenom, trka sa novcem, sa obavezama i onda osoba, tj žena koja je navikla da čita jednostavno ima potrebu da se opusti uz neku laganu literaturu. Nije praksa da žene čitaju isključivo laganu literaturu ali kažem vam da to znači i od godišnjeg doba. Ako je leto i ide se na more nosi se neka laganija knjiga za opuštanjje. Ako je  zima  nigde se ne ide, može da se  čita i nešto komplikovanije.Tako da  to zavisi i od raspoloženja i od trenutnog stanja čoveka. Ja znam po sebi ja čitam uglavnom nešto komplikovanije ali kada nisam u stanju da se skoncentrišem onda uzmem nešto lagano da mi ne prolazi vreme bez knjige.”- istakla je Gajić.

Kada govorimo o ženama kao konzumentima knjiga, istraživali smo  šta one  čitaju, koliko tu ima razlike u odnosu na muškarce i šta  čitaju muškarci a šta žene?

Postoji jedna kategorija čitalaca i žena i muškaraca  koja je isključivo zainteresovana za težu literaturu. Traže čistu filozofiju, postoje posebni  izdavači  koji publikuju takve knjige.  Sada u ovo vreme kada imaju više slobodnog vremena čitaju i vraćaju se i klasicima čak, čita se sve. Posle mnogo različitih knjiga neki se vraćaju i na Dostojevskog, na Dikensa ili nešto što im je tokom životnog veka ostavilo neki utisak, sete se ljudi šta su čitali ranije  i traže da obnove to.” – kaže Gajić.

Mladi ne čitaju u dovoljnoj meri knjige – Moderne tehnologije utiču na taj trend

Što se mladih tiče utisak je  da današnji mladi i srednjoškolci ne čitaju dovoljno kao što se to nekada čitalo a zaključak je da moderne tehnologije, pristup internetu i  dostupne online knjige utiču na to se klasične knjige čitaju mnogo  manje.

bibliotekarka 1
FotoTS /Biljana Gajić biblioteka Ilija M.Petrović

Najviše čitaju oni koji su videli to od svojih roditelja od svojih baka deka i njih dovode od malena i deca koja dolaze od malena ona nastave da budu naši članovi naši čitaoci i čitaju stalno jer  je to  jedna navika stečena u detinjstvu.Postoje i naši osnovci i srednjoškolci koji su prinuđni da čitaju lektiru i dolaze i čitaju i negde u tom dolaženju po lektiru uzmu po neku ovako knjižicu i ima dosta onih koji su iz tog moranja postali strastveni čitaoci. Naravno ima i onih koji se strogo drže lektire ali sigurno da je krivo ovo tehnološko vreme, ovo razdoblje vezano za internet i za sve ono što se radi online ali ja mislim da i pored svega toga imamo poprilično mladih čitalaca zahvaljujući pre svega tom omladinskog odeljenju koje smo napravili i koje nudi literaturu koja je namenjena mladima.”-

Biblioteka je bezbedno mesto, a knjiga je posle karantina od 72 sata sigurna u rukama čitalaca

Vera Mitrović Zarić, direktorka Narodne biblioteke Ilija M. Petrović ističe da je interesovanje za upis građana u biblioteku veoma veliko i da na to utiče i to što su nam uskraćeni mnogi drugi kulturno umetnički sadržaji.

Imamo veliko interesovanje kod građana za upis, tj učlanjenje u bibliokteku al ii dalje nema slobodnog pristupa fondu a što se čitaonice tiče iako imamo veliki broj čitaoničkih mesta dozvoljen je pristup samo za tri studenta. Što se tiče istraživača koji rade naučne radove njima se izlazi u susret kopira se literatura, skenira, šalje na mail ili potražuje iz drugih biblioteka ako nešto nemamo od stručne literature.”-kaže Mitrović Zarić.

U biblioteci su i  dalje na snazi sve protivpandemijske mere, poštuje se fizička distanca, strogo se vodi računa da sve bude sterilno, nema književnih večeri, radionica sa mladima. Po rečima Mitrović Zarić po ugledu na druge biblioteke u okruženju ali i sve svetske biblioteke vodi se računa posebno o tome da knjiga u rukama čitalaca bude bezbedna.

biblioteka
Foto/TS/ Narodna biblioteka Ilija M. Petrović Požarevac

Ja znam da građanima smeta ovakav naš rad, ali mi moramo da brinemo i o našoj ali i njihovoj bezbednosti. Svaku knjigu koju čitalac vrati u biblioteku, ona odleži u karantinu 72 sata jer  je virus na papiru živ 10 do  sati a nakon 72 sata karantina knjiga je  sigurna u rukama čitalaca.”-ističe direktorka ove ustanove.

Iz biblioteke poručuju da su svi građani  dobrodošli i da se za svakoga može naći po nešto. U biblioteci imaju i dnevnu štampu,  časopise, knjige, sve je dostupno.  U biblioteku građani mogu doći i po informaciju, da pročitaju štampu da nađu neku knjigu koja će im proširiti vidike i ulepšati trenutke koje provode u kući tokom pandemije.

Boom93 je istraživao kupuju li Požarevljani knjige, vole li da čitaju, i  da li ima neki trend porasta prodaje  od kada je pandemija koronavirusa

Pored toga što se knjige u velikoj meri  čitaju i pozajmljuju iz biblioteke, jedan broj građana knjige i kupuje i to od početka pandemije. U samom početku kupovina se preselila na onlajn platforme a u skladu sa propisanim merama zaštite od virusa COVID-19,  prvi potez svih izdavačkih kuća koje imaju knjižare, bio je promena radnog vremena i navikavanje na nova pravila. U knjižari Laguna u Požarevcu kažu da se prodaja povećala od početka pandemije jer je ljudima uskraćeno mnogo toga pa se vraćaju knjizi.

knjižara Laguna
Foto/TS/  knjižara Laguna Požarevac

S obzirom da ovo stanje i dalje traje prodaja se izuzetno povećala što je iznenađujuće jer ljudi očigledno ispunjavaju sebi vreme kupovinom i čitanjem knjiga. Što se tiče samih kupaca mi uglavnom imamo standardne kupce, tačno znamo ko otprike  čita, međutim sada u poslednje vreme  kako je ovo trenutna situacija imamo  i novih kupaca i imamo i dosta internet prodaje koja je malo više zastupljena verovatno zato što ljudi izbegavaju da se kreću da budu u kontaktu sa  ljudima, to je malo i strah sada prisutan. Kada su bili sajamski popusti  oni su se izuzetno dobro pokazali tako da smo izuzetno zadovoljni prodajom i posećenosti knjižare.“ – ističe  Vanja Stojadinović  iz knjižare Laguna.

Šta Požarevljane najviše interesuje, koja vrsta književnosti ?

To  su podeljeni žanrovi,  ima kupaca koji čitaju samo trilere, ima kupaca koji čitaju samo popularnu nauku koji čitaju klasike, sve je to individualna stvar od kupca do kupca.U poslednje vreme primećen je i trend čitanja i potražnje knjiga sa temom psihoanalize, to su neki novi naslovi i novi trendovi.Znatno je veća prodaja naročito popularne psihologije, mislim da ljudi pokušavaju na taj neki način izađu iz cele ove situacije i da probaju na neki način da održe neki  pozitivan stav u ovoj situaciji. A dosta se čita i naučna fantastika.“ – kaže Stojadinović.

U Laguni kažu da imaju i stalne kupce koji redovno dolaze u knjižaru, a primetan je i trend da roditelji kupuju deci knjige prilagođene njihovom uzrastu. Stojadinović poručuje da je knjiga najbolji poklon ali i važna ljudska potreba.

knjižara
Foto/TS/ knjižara Laguna

Ja sam uvek za čitanje, knjiga je najbolji poklon ikada. Građani su kupovali  i sebi  knjige ali i kao poklon naročito kada su sajamski popusti , bilo je dosta različitih akcija, bilo je dosta dobrih naslova koje su ljudi kupovali.“- zaključuje Stojadinović.

Čitanje je važna ljudska potreba, knjige su hrana za dušu i posebno dobijaju na značaju u trenucima kada je svakodnevica izmenjena. Dnevna rutina čitanja relaksira, pruža nam prijatan odmak od stvarnosti i jača mentalnu snagu. 

Avatar

Tatijana Spasojević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend