Društvo Mladi

Da li su deca izgubila motiv za učenje?

Ilustracija/pixabay
Poslednjih mesec dana stariji osnovci i srednjoškolci nastavu prate neposredno, odnosno od kuće. Međutim, više od godinu dana učenici šetaju od škole do interneta, a u ovoj šetnji izgubili su želju za školom i učenjem. Zbog nedostatka motivacije, đaci sve više imaju problem sa savladavanjem gradiva.

Milanka Mojsilović, profesorka matematike u Požarevačkoj gimnaziji kaže da što se tiče starijih srednjoškolaca, onih koji pohađaju treći i četvrti razred, da su oni ozbiljniji i da mnogo bolje rade i kada su onlajn, dok što se tiče prvaka, da su oni u jako lošem položaju.

“Prvaci su prešli sa jednog nivoa znanja na drugi kvalitativni nivo, zaista su izgubljeni i mislim da je većina njih što se tiče nastave matematike izgubila motive i da ih je teško motivisati i pokrenuti da se uključe. Stariji đaci, posebno maturanti, oni su vrlo svesni i posebno rade ono što ih interesuje i što će im trebati i zaista mnogo više rade. Sa prvacima će baš biti dosta posla u narednim razredima ukoliko se ovaj virus smiri, biće toliko posla da se nadoknadi znanje koje im je neophodno u narednom periodu”, navodi profesorka matematike.

Ona dodaje da je više posla i za profesore, koji su svakodnevno u kontaktu sa učenicima, šalju im materijale na google učionice, pregledaju zadatke, što je mnogo više sada nego kada se ide redovno u školu.

Pedagog Marija Kostić poručuje da je dodatni problem predstavljalo to što određeni učenici imaju poteškoća sa internetom.

“Imamo đake koji nemaju pristup internetu, ali i one koji nemaju struju. Za te đake se jednom nedeljno prikuplja materijal od strane nastavnika, odnosno odeljenskog starešine i učenik je u obavezi da dođe po materijal i nakon nedelju ili dve ga vraća u zavisnosti od dogovorenog roka“.

Svi oni od učenika, preko nastavnika, poslednjih godinu dana su se prilagođavali novonastaloj situaciji, a kako su zahtevi bili veći, tako su i kapaciteti i volja učenika za rad nažalost opadali.

Prema rečima psihologa Marije Milivojević, kada je u pitanju radna sposobnost, koncentracija je problem, jer učenici ne mogu da se skoncentrišu, ne mogu da sede toliko dugo.

„Pored koncentracije padaju i radne sposobnosti, gube se radne navike ne samo kada je u pitanju učenje. Naravno, ima i pada u raspoloženju, ali i velikih frustracija. Njihove brojne potrebe su frustrirane i sve njihove reakcije su normalne na „nenormalne“ okolnosti u kojima smo se našli“, navodi ona.

Mada smatra da se deca mnogo bolje snalaze sada nego prošle godine u ovo vreme na početku kada im je sve bilo nepoznato.

„Nažalost motivacija je kod đaka trenutno svedena na spoljašnju motivaciju, na ocenu ili zahtev koji im postavljaju profesori. Intelektualno znanje uvek može da se nadoknadi, ali je zato sve ostalo problematično, počev od njihove koncentracije, do želje i volje za učenjem“, zaključuje Milivojević.

U Ekonomsko-trgovinskoj školi u poslednjih nekoliko nedelja učenicima je omogućeno da prate nastavu putem video poziva, što im je prema rečima Milice Džamić profesorke engleskog jezika mnogo pomoglo da se međusobno čuju, vide i da profesori mogu da im podele prezentacije u raznim aplikacijama.

“Većina učenika je pratila nastavu preko mobilnih telefona i računara, pa u zavisnosti od kvaliteta istih mogli su bolje ili manje kvalitetnije da isprate nastavu. U takvoj smo situaciji da nam je taj vid nastave nametnut, ali smo se odlično organizovali”, kaže ona.

Džamić dodaje da je kao odeljenski starešina u svakodnevnom kontaktu sa učenicima i roditeljima, ali da je jedan od problema to što roditelji ne isprate uvek rad svoje dece, previše im veruju.

“Mislim da svima njima najviše nedostaje druženje, smejanje. Kada kombinovano radimo oni su ipak u školi i nama je lakše, a i njima je lakše da prate. Sami sede u klupi, nema galame, više su fokusirani na rad. Ovako kada rade od kuće, oni mogu da isključe kamere i vi ne znate da li su prisutni”.

Na pitanje šta učenici misle i kako se snalaze sa ovakvim vidom nastave, Džamić naglašava da đaci navode da su se olenjili zbog ovog načina rada, da imaju osećaj kao da su na nekom raspustu, a zapravo nisu.

“Svesni su da škola i dalje traje, ali nemaju taj osećaj”, zaključuje Džamić.

Projekat “Mladi su budućnost, a kakva im je sadašnjost”, podržava Ministarstvo kulture i informisanja, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da analizira i predstavi položaj mladih u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj učešća mladih u društveno-političkom životu, te pruži i podršku zapošljavanju i podsticanju preduzetništva kod mladih. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

Avatar

Neda Stojićević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend