93 sekunde Društvo

Doktori Covid bolnice Požarevac: „Borba za ljudski život iznad svega“ (VIDEO)

Opšta bolnica Požarevac je 6. jula postala Kovid bolnica i  od tada  je prihvatala pacijente iz cele Srbije Beograda, Užica, Priboja, Novog Pazara.U jednom trenutku  ekspanzije epidemije na čitavoj teritoriji Srbije u Covid bolnici  bilo je preko  220 pacijenata i sva kiseonična mesta su bila popunjena a lekari koji su bili od početka u Covid bolnici Požarevac izneli su svoja iskustva kroz koja su prošli i apele građanima da se odgovorno ponašaju i poštuju sve propisane mere zaštite u borbi protiv  Korona virusa.

Svi koji se bore protiv korona virusa su heroji našeg doba. Struka apeluje na sve da budu jedinstveni i da se upravo tim ljudima koji su od početka krize na prvoj liniji fronta borbe sa virusom da podrška da izdrže i pomognu svima. Najbitnije je upravo čuti njih koji dolaze sa intenzivnih nega, respiratornih centara, sa odeljenja gde se leče kovid pacijenti. Gotovo bez pauze se bore i leče pacijente i mimo kovid zone.

Kroz interno odeljenje bolnice u Požarevcu  prošlo je dosta ljudi  iz cele Srbije ne samo iz braničevskog okruga. Po rečima načelnika internističke službe dr Dragiše Jevremovića,  Interno odeljenje odnosno interna služba zajedno sa anestezijom je iznelo najteže bolesnike.

Interno odeljenje odnosno Interna služba neću da kažem samo Interno odeljenje zajedno sa anestezijom je iznelo najteže bolesnike. Pošto mi imamo da tako kažem  najviše kliničkog iskustva sa teškim pacijentima  i oni su svi bili smešteni u ovoj zgradi iza nas sa teškom kliničkom slikom, hvala Bogu, jako puno njih je otišlo kući ali jedan  broj ljudi je i preminuo pored sve moguće terapije koja je bila dostupna za lečenje takvih pacijenata.

dr Dragiša Jevremović, načelnik internističke službe

Načelnik internističke službe, dr Dragiša Jevremović, specijalista interne medicine-pulmolog objasnio je da je kod Covida-19 zapravo jedna od najopasnijih situacija kada se javi takozvani Akutni  respiratorni distres sindrom koji za par sati može da promeni stanje pacijenta iz stabilnog u jako teško stanje.

 „Šta poručiti ? Covid-19 nije ni malo naivna infekcija. Iz jednog razloga, malo ljudi to zna  da pacijentu može da bude dobro jako dugo i da bukvalno u  periodu od 2 do 4 sata može da završi na respiratoru. Tu se neke stvari događaju u plućima kada se nešto prelomi da tako kažem. I onda počnu pluća naglo da se pune vodom plus sa svim ostalim stvarima koje se tu dešavaju pacijent  bukvalno iz jednog dobrog stanja može da završi na respiratoru. O tome se malo pričalo i u medijima. To je najopasnija priča Covida. Ne kašljucanje, ne temperatura, nego ta priča oko takozvanog Akutnog  respiratornog distres sindroma (ARDS) koji se uvek dešava za par sati ne vezano za godine starosti.“

 Boom93: Naša bolnica je od 6. jula u Covid sistemu, pa nam recite kada je vama bilo najteže ?

-U jednom trenutku bilo je najteže kada smo bili prepuni i imali smo oko 254 pacijenta ovde. Dok je interno odeljenje imalo u jednom trenutku 126 pacijenata, svi kreveti su bili popunjeni,  intenzivna nega, poluintenzvna nega. Svih 12 respiratora u jednom trenutku je bilo puno plus neinvanzivna mehanička ventilacija, to je tada trebalo izdržati dok je bilo udarno.

 Boom93: Koliko je imao godina najmlađi pacijent koji je bio kod vas a bio je u teškom stanju?

Boom93

„Bilo je tu ljudi i od 30 godina koji su bili jako ozbiljno bolesni, a najmlađi koji je preminuo je imao oko 35 godina što se u suštini ne uklapa u one zvanične priče od 65 godina pa na gore  da samo oni rizične  grupe. Sve je to vezano dosta za imunitet, za prateće bolesti  koje pacijenti imaju i kombinacija svih tih faktora dovodi  do vrlo teških ozbiljnih i nepredvlljivih stanja.“

Boom 93:Kakva su vaša očekivanja za  jesen,smanjen je broj pacijenata da li to znači da se epidemija smiruje polako?

„Apelujemo i dalje Kovid nije nestao. Očekujemo da vidimo situaciju do kraja septembra kakva će biti. Počela je škola, počele su mnoge društvene aktivnosti pa ćemo krajem meseca imati neki bolji uvid u situaciju.Recimo sa ovakvim brojem i manjim brojem pacijenata možemo da govorimo da se korona smirila. Ja bih to rekao da to tinja kao varnica da zapali vatru, ali se nadam da neće.“

Boom93: Vi ste imali i pacijente sa težom kliničkom slikom kod kojih nije potvrđen pozitivan test?

„Po definiciji nekih svetskih preporuka PSR test ne mora da bude pozitivan. Zadnje je merilo da neko ima Covid infekciju ili ne. Već je kompletna klinička slika sa laboratorijskim analizama u suštini dovoljno merilo i nalaz skenera koji govori o tim oštećenjima pluća. Tako da je bilo i takvih pacijenata koji su imali veoma ozbiljne nalaze na plućima koji nisu potvrđeni preko PSR testa ali su klinički nalazi bili apsolutno iz te priče“  – zaključio je dr Jevremović.

Služba anestezije je sa internim odeljenjem od početka formiranja Covid bolnice podnela najteži teret i učestvovala u zbrinjavanju najtežih pacijenata. Vodili su intenzivnu negu ali i  zbrinjavali pacijente najhitnije koji su zahtevali hirušku intervenciju u Zelenoj zoni. Anesteziolog dr Katarina Živanović ističe u izjavi za Boom93 da posle smene duge 10 sati provedenih u skafanderu i celoj zaštitnoj opremi osećaj ne može da se opiše kao ni psihičko ni fizičko stanje.

Boom93: Kakav je bio vaš deo posla proteklih meseci , šta je bio vaš najveći izazov, kada je vama bilo najteže?

„Celoj službi anestezije tako i lekarima  ovaj period je  bio izuzetno težak, počevši od prvog naleta korone kada je naša služba morala da pretrpi odlazak nekolicine nas mlađih,  ali i starijih kolega anesteziologa u Covid bolnice u Beograd. Nakon toga  period blagog zatišja i na kraju sa transformacijom naše bolnice ne samo u Covid,  mi smo morali veliki, veliki deo posla da preuzmemo na sebe. Da vodimo intenzivnu negu, da lečimo najteže pacijente u intenzivnoj nezi Covid bolnice i isto tako da održimo posao u zelenoj zoni da ne trpe pacijenti koji su morali da budu zbrinuti hiruškim putem.

dr Katarina Živanović, anesteziolog

Mi smo mi zaista morali da podnesemo jedan ogroman teret i psihički i fizički! Morali smo da radimo u jako teškim uslovima uostalom kao i sve ostale kolege kao što je i dr Dragiša govorio. Svi smo radili u skafanderima. Radili smo veliki broj sati u Covidu a morali smo da zbrinemo i sve što nije Covid“- istakla je doktorka Živanović.

Boom93  Pošto ste imali kontakt sa najtežim slučajevima posebno anesteziolozi možete li našim čitaocima i gledaocima da pojasnite da se tu ljudi stvarno bore za vazduh.

Korona je jako teška bolest i koga će zadestiti mi to ne znamo, koliko će biti teška klinička slika takođe ne znamo. Veliki broj ljudi je lečen postojale su lakše forme koje su zbrinjavane u ambulantama i drugim odeljenjima ali nazalošt jedan broj pacijenata je zahtevao i intenzivnu negu i lečenje od strane anesteziologa. To ne moraju biti stariji ljudi, ne moraju biti hronično bolesni ljudi. Ne zna se koga će. Postoje neke grupe koje će sa više verovatnoće dobiti tešku formu ali nažalost ne znamo ko će dobiti tešku formu korone.“

Boom93

„Kada dođemo do teške forme koju pre nas leče sve druge grane medicine, pulmolozi, internisti, infektolozi. Ukoliko nema efekta, oni dolaze nažalost na lečenje i intenzivnu negu. Nakon toga kreće borba da ne dođu do respiratora. Postoji mnogo zaista mnogo pacijenata kod kojih smo se svim silama trudili da ne dođemo do intubacije, do mehaničke ventilacije i da probamo da ti pacijenti prežive. Ali zaista moram da kažem da je lečiti takve pacijente izuzetno teško, izuzetno zahtevan posao i nažalost u određenim slučajevima nije dalo efekta. “

„Zaista molim sve da se pridržavaju mera da probamo zajedničkim snagama da sprečimo da se ljudi razbole isto tako da sprečimo da dobiju najteže forme“ – naglašava  dr Katarina Živanović

Boom93:Pošto ste bili i u Beogradu kao ispomoć kolegama kada je bilo teže, u Beogradu ili ovde?

„Iskreno ovde je bilo teže. Naša služba ima mali boj lekara.  Mi smo u  Beograd išli kao ispomoć, kao pomoć kolegama kojih je inače više. Naša bolnica jeste velika po broju pacijenata ali nažalost ima manje zaposlenih nego bilo koja bolnica u Beogradu.  Imamo jako malo anesteziologa i ostalih lekara i medicinskih sestara tako da smo mi ovde ogroman broj pacijenata da zbrinemo svojim rukama“-rekla je dr Katarina Živanović.

Boom93:Koliko vam je trajao najduži radni dan?

„Najpre smo radili u smenama od po 24 sata onda smo se reorganizovali jer smo radili u turnusima od po 12  sati, znači mnogo veća satnica nego  uobičajeno. A smenu smo delile. Smene su bile duple. Menjali smo se radili smo po dvoje lekara, dvoje anesteziologa, koleginica i ja  bismo delile najpre tu smenu  naizmenično. Bila je intenzivna nega pokrivena standardnim osobljem. Sestre intenzivne nege su non stop  dolazile u ispomoć. Ali što se rada anesteziologa tiče koleginica i ja smo najpre delile tu smenu od 24 sata i naizmenično ulazile i nakon toga smo se reorganizovale kao što sam rekla i smenu od 12 sati takođe delile.“

Boom93:Koliko ste najduže jedan dan proveli u skafanderu i kakav je vaš osećaj posle tog dana.

“ Ja lično 10 sati.   To je nemoguće opisati šta god da kažem to neće opisati ni moje psihičko ni fizičko stanje nakon te smene.“

Milena Stanojević, sestra intenzivne nege internog odeljenja Opšte bolnice Požarevac kaže da je od prvog dana angažovana u Covid bolnici i taj sam početak je predstavljao problem jer su se svi sreli sa novom radnom uniformom  u kojoj je bilo jako teško raditi  a kaže da je postojao i strah kako kod nje tako i kod kolega jer se svi prvi put susreću sa takvom bolešću.

U julu mesecu je posebno bilo teško kako zbog visokih temperatura tako i zbog velikog broja pacijenata koje je trebalo zbrinuti a posebno onih najtežih koji su bili na respiratorima.

Milena Stanojević, sestra intezivne nege internog odeljenja

„Teško je raditi u tom skafanderu u toj opremi i pružati pomoć pacijentima koji su bili svakog dana bili sve teži i teži.  Svakog dana stizali su novi pacijenti na intenzinu negu. Najteže je bilo u julu mesecu kada je bilo teških pacijenata mnogo respiratora, svakome treba posvetiti pažnju, pogledati u pacijenta, pružiti mu pomoć a u kompletnoj zaštitnoj opremi. Ali postignut je neki nivo da smo uspevali sve to da uradimo.“

Kako su pacijenti reagovali?  Jesu li imali poverenja u vas jeste li bili uplašeni što je na kraju krajeva i prirodna reakcija?

Pa jesmo u početku, postojao je strah i kod mene i kod svih mojih kolega koji smo se prvi put susreli sa takvim stvarima, ali kasnije saradnja između nas i tih pacijenata je svakog dana bila na nekom višem nivou. Mi smo im posvećivali sve veću i veću pažnju, pacijenti su shvatali da mogu da imaju poverenja u nas i njima je bilo bolje i video se neki boljitak.“

Koliko je najduže neki pacijent bio kod vas?

„Imali smo pacijente koji su ležali tu skoro tri nedelje, ceo taj juli mesec je bio težak, smenjivali su se teški pacijenti. Intubirani mahom na respiratoru, na mašinama gde je non stop potrebna pažnja, nega, ne smete ispustiti ni jedan momenat da ne gledate u pacijente, da ne pratite parametre. Naš timski rad sa anestezijom i naše sestre sa internog  odeljenja i odeljanja sa intenzivne nege.“

Boom93: U julu mesecu nisu smele da se uključuju klime, a bile su visoke temperature samo su prozori bili otvoreni non stop a preko sto pacijenata je bilo u jednom momentu temperatura konstantno preko 30 stepeni, a vi u skafanderu, kako ste prošli kroz to?

„To su stvari  i situacija koja se  ne može opisati rečima. Ja radim u intenzivnoj nezi dugo ali ovo samo ko doživi shvata kakav je pakao, teško je opisati rečima. Vi ste u skafanderu ispod kipi znoj, lije, vi morate da pružite pomoć pacijentu, u takvim uslovima pod takvom opremom na istom nivou kao kada ste u običnoj uniformi vi morate da date pacijentu terapiju, namestiti krevet, pružiti maksimalno od sebe, a to je bilo stvarno mnogo mnogo teško.“

Marija Pavlović viša medicinska sestra glavna sestra službe anestezije i reanimacije radila je sve vreme na jednom od najtežih mogućih zadataka. Pavlović ističe da su  im oprema aparati neophodni za rad stizali ciklično i sve što im je trebalo su imali, a tokom rada su nailazili i na poteškoće ali kako kaže timski pristup radu je bio presudan i nivo nege i lečenja je podignut na visok nivo.

Marija Pavlović, viša medicinska sestra – glavna sestra službe anestezije i reanimacije

-Sada kada pogledam na ovu situaciju koja je iza nas znači dva meseca nespavanja danonoćnog, ovde smo provodili svaki minut tokom smene u veoma teškim uslovima u skafanderima u punoj zaštitnoj opremi, gde ljudi znaju posle tri sata nošenja lične zaštitne opreme, događalo se da kreću bolovi usled zatezanja maski, a da ne pričmo o drugim stvarima koje su nam se lično događale. To smo sve potiskivali da bismo pružili svoj maksimum u  nezi ilečenju  najtežih pacijenata. I  sada kada pričamo na tu temu, bilo je dosta  slučajeva koje smo dobili i sa osmehom i ponosom se setimo i počnemo da ih analiziramo kako smo uspeli u nekim slučajevima-istakla je Pavlović.

Boom93: Kako su vaše porodice reagovale kako ste  vi uspevali da se uskladite sa vašim porodicama?

Porodice su podnele najveći teret našeg rada ovde. Bilo je ljudi koji su bili izolovani od svojih porodica a svi smo uglavnom mladi i roditelji male dece. Porodica je dosta trpela što mi moramo ovde da radimo i budemo izolovani od njih.

Boom93: Vi ste glavna sestra anestezije i kroz vaše ruke su prošli najteži slučajevi, U drugom talasu je bilo i dosta mlađih pacijenata,a krenule su i žurke, pa treba mlade podsetiti na odgovorno ponašanje.

Situacija jeste ozbiljna, ne postoji osoba iza koje može da stoji tvrdnja“Ja neću dobiti koronu. To se zaista ne zna. Ja apelujem na sve mlade da poštuju sve mere zaštite, da poštuju sve preporuke koje struka nalaže, moram  da to tako kažem, da ne bude naš rad uzaludan, ne želimo da se borimo protiv vetrenjača. Mi smo tu da radimo i naše porodice trpe. Ne bih volela da mi zdravstveni radnici i nečije porodice trpe zbog nečije nemarnosti, što neko ne želi da se pridržava mera“- naglasila je Pavlović

Doktorka Tatjana Halupa je najmlađi doktor u timu Covid bolnice u Požarevcu i ona je na specijalizaciji iz interne medicine, ali svoju specijalizaciju je ostavila po strani i uključila se u tim da pomogne lekarima u borbi sa Covidom 19.

dr Tatjana Halupa, specijalizant interne medicine

„I ja i moje druge kolege širom Srbije smo svoje specijalizacije ostavili po strani kako bismo se priključili kolegama u borbi protiv ove teške bolesti. U početku je bilo najteže, kada je bio taj najveći udar. Nov način rada, sve nepoznato ali smo se nekako prilagodili. Svi smo se trudili da pomognemo pacijentima da im damo neku reč podrške da sve ovo podnesu što je lakše moguće“ – rekla je Halupa

Tim Covid bolnice Požarevac

Ovo je samo deo priče lekara iz  požarevačke Covid bolnice. Podelili su svoja iskustva sa svim građanima i apelovali još jednom na odgovornost svakog pojedinca jer borba sa Covidom nije ni malo laka. 

Na nama ostaje da mislimo odgovorno i o sebi ali o drugima kako bismo ponovo počeli da  živimo život bez zaštitnih maski, fizičke distance, da posećujemo koncerte, izložbe, pozorišta, bioskope al ii druga javna mesta bez bojazni od virusa.

 

 

 

Tatijana Spasojević

1 Komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

  • Gde su doktori i sestre sa infektivnog ideljenja,koji su najviše od svih a i sad radili sa bolesnima. Zašto pravite razliku ?

%d bloggers like this:
Send this to a friend