Društvo Ekonomija

DW: Srbiji od januara preti nagli skok rada na crno

Iako je državna pomoć tokom prvog dela zdravstvene krize odložila talas otpuštanja u Srbiji, on bi već od januara mogao da se oseti punom silinom, zbog čega će mnogi poslodavci možda početi sa radom "na crno", piše Dojče vele.
radnici na crno
radnici /Pixabay ilustracija

Taj medij navodi da krajem godine ističu tri meseca tokom kojih poslodavci koji su uzeli državnu pomoć, u obliku 60 odsto minimalaca za zaposlene, nisu smeli da otpuste više od deset odsto zaposlenih.

Pomoć je tada dobilo 235.000 firmi, odnosno više od milion radnika, a zbog isteka tog roka sagovornici Dojče velea očekuju da bi privredu Srbije od januara mogao da zadesi talas otkaza, jer bi tada poslodavci trebali da počnu sa isplatom poreza i doprinosa na minimalce koje je država dala njihovim zaposlenima.

“Ko je bio u neformalnom sektoru, on će ostati tamo, a pretpostavljam da će ih više ući u neformalni sektor. Zna se da medju ugostiteljima ima dosta neprijavljenih radnika, a minimalac će biti uplaćen samo za one koji su formalno zaposleni. U suštini je to osmišljeno da bi se amortizovao pad koji će uslediti početkom 2021. godine”, ocenila je vanredna profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Jelena Žarković.

Ona je dodala da, prema rezultatima njihovog istraživanja, neformalno zaposleni u Srbiji imaju nižu zaradu po času rada od “minimalca”, da nemaju plaćene poreze i doprinose niti zdravstveno osiguranje.

Sa negativnim projekcijama slaže se i Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju, koja dodaje da će razmere krize biti vidljive tek od Nove godine.

“Može da se desi, pogotovo što su u najvećem problemu preduzetnici i mikropreduzeća, da dođe do prelaska ljudi iz formalnog sektora u neformalni, kako bi nekako preživeli na tržištu”, rekla je Bradaš.

Ona je dodala da u Srbiji zapravo mnogo više ljudi traži posao nego što to pokazuje broj nezaposlenih iz Ankete o radnoj snazi, što se može videti iz podataka o takozvanoj “podzaposlenosti”.

“To su nezaposleni koji žele da rade, ali ne traže posao. Oni se računaju kao neaktivni, jer je definicija nezaposlenog ‘onaj ko želi da radi i traži posao’. Kada nezaposlenima pridružite ove koji su podzaposleni, koji ‘žele da rade, ali ne traže aktivno posao’, dodjete do stope nezaposlenosti od preko 18 odsto u trećem kvartalu”, kazala je Bradaš.

 

1 Komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

  • Odličan članak DW,apsolutna istina!!! Tek ćete videti haos na početku 2021.totalni raspad sistema i bankrot države! A,onda “rođaci”!?
    Kada budu ostali na radnim mestima samo “podobni”,a narod koji ih plaća ostane bez posla,šta onda?!
    Onda postoje 4 rešenja:

    1 rešenje – nekontrolisano štampanje para,svi znamo kako to završava!
    2 rešenje- povećanje sive i crne zone,puštanje šverca i dilovanje deviza, i to znamo kako završava!
    3 rešenje- da država objavi bankrot,e to nismo videli kod nas,ali jesmo u nekim državama (Island,Irska,itd), dobro rešenje,ali realizacija zavisi od “vlasti”
    4 rešenje- čekamo da se desi čudo,to se neće nikada desiti,jer čuda nema!?

%d bloggers like this:
Send this to a friend