Društvo Mladi

Fenomen nasilja među mladima

Ilustracija/pixabay
Vršnjačko nasilje poslednjih godina poprima sve šire razmere, a granica starosti onih koji u samom nasilju ili učestvuju ili su žrtve svake godine sve je niža. Protokol o postupanju u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje prepoznaje  fizičko, psihičko, socijalno nasilje, digitalno i seksualno nasilje, a škole imaju obavezu da postupaju prema Protokolu i intervenišu ukoliko postoji sumnja da učenik trpi nasilje od drugog učenika, zaposlenog ili roditelja, bez bez obzira gde se događa.

Kako je za Boom93 rekla Željana Stanković, pre situacije sa koronavirusom, bilo je problema sa vršnjačkim nasiljem, što je veliki problem, međutim sa dolaskom epidemije mladi su se suočili sa novim izazovima, pre svega strahom od bolesti.

„Deca koja su žrtve nasilja, imaju problem, osećaju se  manje vrednim, i onda se radi na vraćanju njihovog samopouzdanja, da ih vratimo u kolektiv, sa njima radi tim stručnjaka u Razvojnom savetovalištu“, kaže Stanković.

Slobodan Jotić, rukovodilac tima za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u Osnovnoj školi “Sveti Sava”, kaže da u školi postoji protokol po kome se postupa ukoliko dođe do slučaja nasilja ili diskriminacije i sa tim protokolom su učenici i roditelji upoznati na početku školske godine.

On ističe da u školi gotovo da nema nema pojave nasilja među učenicima, naročito ne nasilje na srednjem i višem nivou.

“Nasilje na nižem nivou se događa, to su razne vrste fizičkog, emocionalnog, elektronskog nasilja koje su tipa zadirkivanje vređanje omalovažavanje i mi pokušavamo da te vrste nasilja sprečimo prevencijama tako što upoznajemo učenike da je to nedozvoljeni način ponašanja u školi.  To znači da učenici nisu svesni da zadirkivanje, vređanje pa i ruganje jeste jedan vid emocionalnog nasilja”, kaže Jotić.

Tim u školi putem radionica i obeležavanjem određenih datuma koji se odnose na nasilje, edukuje učenike da prepoznaju da su ti najniži oblici nasilja takođe jedan vid nasilja koji može na učenike da ostavi posledice.

Ove školske godine tim se dva puta sastajao, zbog dva slučaja nasilja na osnovnom nivou.

“Konkretno u jednom slučaju smo imali da dečak ima poremećaj pažnje i smeta drugoj deci nastave. Tim se sastao i sa roditeljima, a u međuvremenu je učenik išao kod psihologa, pedagoga ali i u Centar za socijalni rad. Nakon toga jedan deo problema je zajedno sa roditeljima rešen. Drugi deo problema odnosi se na njegov poremećaj pažnje i njegova agresivnost, ali smo se sa školskom upravom dogovorili da nam odvoje sredstva da platimo jednog učitelja koji će sedeti samo sa njih, to će biti pedagoški asistent. Ukoliko nam škoslka uprava odobri sredstva i dodeli pedagoškog asistenta nadamo se da ćemo rešiti i taj drugi deo problema”, navodi Jotić.

On naglašava, da je to jedan vid obezbeđivanja bezbednosti u školi.

Direktor Tehničke škole u Kostolcu, Goran Nestorovič navodi da je vrlo važno da se ništa ne prepušta slučaju, da se na svaku naznaku bilo kakvog sukoba odmah reaguje, uz poštovanje postupaka i procedure reagovanja u situacijama nasilja.

“Velika pažnja posvećuje se preventivnim aktivnostima i analiziranjem bezbedonosne situacije u školi. To  podrazumeva  obučavanje učenika  za primenu različitih veština za konstruktivno prevazilaženje sukoba i konflikata, ali i vaspitni rad sa učenicima kroz radionice”, ističe Nestorović.

On dodaje da je veoma bitna saradnja sa drugim institucijama, al ii roditeljima učenika.

“Ove godine imali samo jedan evidentiran slučaj vršnjačkog nasilja naših učenika van škole, koji je tim procenio, prema protokolu, kao drugi nivo nasilja. Zahvaljujući stalnom radu pre svega sa učenicima, naša škola danas ruši sve stereotipe o školama koje pohađaju većina muške dece”, naveo je direktor škole.

Sagovornici sugerišu da i obrazovne institucije i roditelji moraju da steknu mnogo više poverenja dece, kako se ona ne bi priklanjala pogrešnim uzorima i stvarima. Umesto da se loptica odgovornosti za neadekvatno vaspitanje prebacuje sa roditelja na škole i obrnuto, i jedni i drugi na kvalitetnom vaspitanju moraju da porade znatno više, zaključak je stručnjaka.

Projekat “Mladi su budućnost, a kakva im je sadašnjost”, podržava Ministarstvo kulture i informisanja, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da analizira i predstavi položaj mladih u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj učešća mladih u društveno-političkom životu, te pruži i podršku zapošljavanju i podsticanju preduzetništva kod mladih. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Avatar

Neda Stojićević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend