Društvo

Gardašević: “Bliski odnosi sa decom preduslov su za ranu detekciju teškoća mentalnog zdravlja”

Čije je mentalno zdravlje najviše pogođeno pandemijom
Foto: Pixabay/ilustracija
Prošlo je nešto više od godinu dana kada je proglašena pandemija bolesti koju izaziva korona virus. Mnogima je zaustavila i promenila dosadašnji način života kako u poslovanju, školovanju, tako i u razmišljanju. Mladi ljudi su, po mišljenju stručnjaka, najviše pogođeni novom situacijom, u smislu mentalnog stanja.

Suočeni sa ograničenim društvenim životom mnogi mladi ljudi pate od osećaja straha da gube dragoceno vreme u najboljim godinama.

Specijalista medicinske psihologije, Vesna Gardašević kaže da zbog svojih razvojnih specifičnosti, decu i mlade je uvek potrebno posmatrati kao ranjivi deo populacije, naročito u smislu mentalnog zdravlja.

“ Oni su ranjivi deo populacije i zato što imaju manje mogućnosti izbora i nedovoljno razvijene kapacitete da odgovore zahtevima sredine u poređenju sa odraslima. Pojava pandemije tako je uslovila i mlade da brzo razviju sposobnost i veštine prilagođavanja novoj stvarnosti i adaptiraju se na potpuno nove obrasce funkcionisanja.”

Ona kaže da način na koji će se odgovoriti na ove „zadatke“ zavisi od naših intelektualnih i emocionalnih kapaciteta ali i personalnih osobina, što znači da će za nekoga biti lakše, a za nekoga vrlo teško da odgovori tim izazovima.

“Dodatno saznanje da je virus nevidljiv, da ga je teško kontrolisati i da smo svi u podjednakom riziku, kod mladih sa još uvek neizgrađenim odbrambenim sistemom ličnosti može doći do poremećenja psihološke homeostaze i pojave psihopatološkog obrasca: depresije, anksioznosti, stalne tenzije, pa do dubljih destabilizujućih fenomena.

Gardašević navodi da pandemija menja navike i stil života, samim tim otežava obavljanje određenih razvojnih zadataka kod dece i adolescenata, te su deca u formativnom periodu sprečena da na poželjan način prevaziđu separacione teškoće, jer ne idu redovno u vrtić, đaci nižih razreda ne dobijaju potpunu priliku da se adekvatno adaptiraju na zahteve škole jer i škole rade po izmenjenom režimu.

Foto: Boom 93/S. Lisac

“Online nastava za starije osnovce nosi sa sobom određenu dozu različitosti i zahteva ponašanja po novim pravilima.Sistem postaje labilniji, što je naročito nepovoljno za onu decu koja nemaju izgrađene radne navike, dok sa druge strane povećava individualnu odgovornost, sa čim ne mogu svi učenici da se izbore podjednako. Ipak, ono što je pandemija najviše uskratila jeste mogućnost da se deca i adolescenti slobodno okupljaju, udružuju i jačaju socijalne veze, koje su im neophodne za razvoj ličnosti. Ovo je ujedno i najveći faktor psihološkog diskomfora kod mladih u vreme pandemije.”

Gardašević kaže da u periodu izolacije deca i mladi najviše vremena provode sa ukućanima i savetuje da je vreme provedeno zajedno najbolje koristiti za jačanje odnosa, ali i kao mogućnost da roditelji deci budu izvor informacija i stabilna podrška.

“Bliski odnosi sa decom preduslov su za ranu detekciju teškoća mentalnog zdravlja, a time i pružanja pomoći. Svako ponašanje koje odstupa od uobičajenog i preti da se učvrsti, poziv je za uzbunu da se sa mladom osobom nešto dešava.Preterano osamljivanje, gubitak zdravih interesovanja, previše vremena posvećeno virtuelnom svetu, gubitak inicijative, pad voljno-nagonskih dinamizama (izremećen kvalitet sna, apetita i sl.), samo su neki od mogućih simptoma koje ne smemo zanemariti i poziv su za intervenciju”, ističe ona.

Pored roditeljske podrške, na raspolaganju stoji Savetovalište za mlade gde se pružaju psihološke i psihijatrijske usluge, kao i uspostavljen sistem putem telefonske podrške u kritičnim okolnostima.

Što se tiče načina samopomoći i očuvanja mentalnog zdravlja u periodu korona virusa, mladi mogu razviti čitav niz veština koje mogu biti od velike koristi.

“ Najvažnije je razumeti da naše mogućnosti ne prestaju sa pojavom određenih nemogućnosti! Više vremena u prirodi, fizička aktivacija,digitalni detox – selektovanje informacija, održavanje socijalnih veza na način koji nam je dostupan, samo su neke od mogućnosti koje nam i dalje stoje na raspolaganju. Takođe je bitno ne zaboraviti da je i ova nepovoljna situacija prolaznog karaktera.”, dodaje Vesna Gardašević.

U cilju smanjenja stope anskioznosti i depresije u uslovima socijalne izolacije, kao i destigmatizacije u vezi sa sa virusom COVID-19, otvorene su Nacionalne telefonske linije za pružanje psihosocijalne podrške svim građanima kojima je potrebna.

Telefon za psihosocijalnu pomoć građanima su:

0800 309 309

 Telefoni Instituta za mentalno zdravlje:

063 7298260 (za mlade i roditelje dece do 18 godina)

063 1751150 ( za osobe starije od 18 godina)

 

 

 

 

 

 

Sanja Lisac

Sanja Lisac

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend