93 sekunde Društvo

Korać: Zbog nalaza u Viminacijumu čitav svet zna koliko je značajno ovo područje (VIDEO)

Poslednja otkrića na arheološkom nalazištu Viminacijum ponovo su ovo mesto stavili u centar stručne javnosti.

dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac na iskopavanju Viminacijuma za Boom93 kaže da arheološka iskopavanja nekad dugo traju i znaju da iznenade svojim otkrićima.

„Viminacijum je sa samo 5% istraženosti dao neke od značajnih nalaza, a to govori da se radi o jednom izuzetnom lokalitetu. Za par meseci će mi izaći knjiga posvećena ovog gradu i ja sam tu smelo napisao da će Viminacijum za jedno 40 godina biti najznačajniji lokaliteta u svetu, ne po zidinama , otkrivenim bedemima nego po informacijama koje će dati. Ovo je jedino mesto koje nije pokriveno savremenim naseljima, to znači da je sve ostalo zatrpano i zatvoreno u jednom istorijskom momentu i došlo je vreme da arheolozi rastumače informacije zašto se na prostoru Viminacijuma niko nije naselio“ kaže Korać.

dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta

Poslednja iskopavanja otkrila su tri olovna sarkofaga. Korać kaže da su ta otkrića ukazala na neku izuzetnost zato što od 14 500 grobova samo 30 su bili olovni.

„To ukazuje na dve stvari. Ukazuje na imovinski status i na etničku pripradnost. U tim otkrivenim olovnim sarkofazima dva su bila netaknuta, što je uvek poslastica za arheologe. Kada smo ih otvorili našli smo skelet devojčice oko tri godine, dok u drugom skelet deteta do jedne godine. Među njima našli smo razne predmete, a ispod lobanje nađen je jedan novac koji nam je rekao da se to sve dešavalo i da je sahrana obavljena krajem drugog i početkom trećeg veka. Kada su arheolozi razvrstali predmete našli su medaljon, zlatne prstenove sa zmijskim glavama i među tim malim predmetima nađen je jedan srebrni lim koji zamotan i koji je bio manji od veličine nokta. Uz pomoć posebne tehnike ljudi koji se bave time su uspeli da to otkriju, isprave i tada smo dobili srebrni lim veličine 5 puta 3,5 cenitimetara. Ono što smo prvo uspeli da vidimo da je ispisan starogrčkim alfabetom, a arheolozima se učinilo da vide i pomen samog Hrista. Imali smo nekoliko naznaka koje su ukazivale da se ovde krajem tih vekova na duhovnom planu dešavale neke različite stvari. To da se na ovim sarkofazima i na drugima koji smo naši ukazivali su se neki ornametni  koji možda govore da se radi o ljudima koji su hrišćani, a možda čak i gnostici. Razlog više za ovu tvrdnju je to da smo mi pre nekoliko godina našli jedan relikvijar koji smo definisali upravo na taj način“ ističe Korać.

Arheolozi su 2016. godine prilikom iskopavanja pronašli zlatne i srebrne pločice sa magijskim tekstovima, dr Miomir Korać da je pre Konstatinovog edikta postojalo mnogo značajnih religija koji su imale jako uporošte.

Nalazi iz sarkofaga

„Imali smo ispisan čitav niz tih magičnih reči i formula neke čak i nejasne za arheologe, ali znate kako stvari koji su nejasne danas vama sutra će nekom biti jasnije kada ih bude sve složio, uporedio i pročitao. Takođe smo na obodima kopa Drmno pronašli jedan brod veličine 19 metara i dva monoksila. Taj nalaz je bilo do te mere za nas zapanjujuća i arheolozima je zadalo malo glavobolje to što smo ih našli na većoj dubini. Posle se ispostavilo da je bio jedan sloj naplamine, koji je bio sjajan da konzervira to drvo, pa smo mogli brod da izvadimo u jednom sjajnom nalazu i komadu. Ono što je važno da su ti nalazi su prosto obišli svet. Na primer u americi je bilo na svim televizijama, a ugledni časopis „Archaeology“ je  te nalaza odmah objavio u elektronskoj i štampanoj formi. Vidite koliko ta otkrića sa jednog prostora su značajni za nas i za svet“ naglasio je Korać.

Limeni sarkofazi

Ilija Danković, arheolog koji sa kolegama radi zaštitna iskopavanja na mestu gde se gradi treći blok termoelektrane „Kostolac B“ za Boom 93 kaže da ove se ove godine istražuje južna Viminacijumska nekropola.

„Prilikom istraživanja mi smo otkrili jedan put koji od gradske kapije vodio ka unutašnjosti provincije i oko njega su u skladu sa tadašnjim pravilima formirala nekropola. Nekropola koju sada istražujemo u funkciji je od 2 do 4 veka i tu nije bilo monumentalnih objekata, a interesantnih nalaza ima dosta. Izdvojio bih jedan grob, koji smo istražili pre mesec dana, gde je sahranjena majka sa detetom i uslovi su dozvolili da se u njihovim rukama očuvaju jabuke u kojima su bili zabodeni novčići. To nas vodi na neki put pogrebnog rituala, za sada nama nepoznatog, ali ima izvesnih analogija. To je nešto što će se znati posle raznih analiza“ kaže Denković.

Ilija Danković, arheolog

On navodi da je prilikom iskopavanja arheologe iznenadilo postojanje memorijalne građevine.

„Ta građevina sagrađena je u 3 veku kao porodična podzemna grobnica, dok ona u 4 veku gubi svoju orginalnu funkciju i podiže se nivo poda i verovatno preuzima funkciju grobljanske bazilike. Ono što je još interesantnije je da nakon rušenja te bazilike posle 500 godina ona je i dalje vidljiva i tretirana kao neko sveto mesto od novog stanovništa u 9 veku i to se formila nekropola tih ljudi. To je jedan od projekata koji se trenutno bavimo da ustanovimo ko su ti ljudi koji su naselili ovo područije u 9 veku, odakle su došli i gde su živeli“ istakao je Ilija Denković.

Iskopavanja na zgradi legata legija

Pored zaštitnih iskopavanja nekopola tim arheologa istažuje i zgradu za koju veruju da je bila sedište legata legija koji su boravile u Viminacijumu.

Marko Veljković

1 Komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

%d bloggers like this:
Send this to a friend