Društvo Ekonomija

Korona koštala Srbiju 510.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom

Pandemija virusa korona najviše je pogodila mala preduzeća u Srbiji i dovela do smanjenja radnog vremena tokom drugog tromesečja 2020. godine što predstavlja ekvivalent gubitku 510.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom, ističe EBRD.
ilustracija/pixabay

Međutim, nudeći „najizdašniji i najopsežniji ekonomski paket među ekonomijama zapadnog Balkana”, srpska vlada je uspešno obuzdala „širenje siromaštva”, stoji u novom izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodne organizacije rada (ILO), koji je objavljen danas.

Posle uvođenja strogih mera u cilju zaštite sveukupnog zdravstvenog stanja stanovnika Srbije i usled posledičnog pada ekonomske aktivnosti, radno vreme u Srbiji opalo je za oko 14,8 procenata tokom drugog tromesečja 2020. Kraće radno vreme i šeme nadoknade značajno su doprinele ovom smanjenju.

Ako se zdravstvena kriza nastavi i ako se prekine sa različitim programima koji sprečavaju otpuštanje radnika, postoji rizik od guranja ljudi u nezaposlenost, upozorava studija.

Izveštaj takođe prepoznaje i sektore u kojima je preko 700.000 radnika u neposrednom riziku dok zdravstvena kriza i dalje traje: trgovina na veliko, trgovina na malo, smeštaj, transport, usluge, šumarstvo i seča drva, ratarska i stočarska proizvodnja. Od ove radne snage, gotovo 314.000 je samozaposlenih, a preko 267.000 neformalnih radnika, odnosno radnika u sektoru sive ekonomije.

Do danas, kriza je najteže pogodila mikro odnosno mala preduzeća, koja zapošljavaju više od 735.000 radnika, a gde je svaki četvrti radnik potpuno prestao sa radom.

Vlada je pružila svoju „najdarežljiviju i najmoćniju meru finansijske pomoći” u obliku subvencija za zadržavanje zaposlenja, što je za mikro, mala i srednja preduzeća iznosilo oko 65 procenata ukupnih troškova rada.

Iako se u izveštaju pozdravlja „gotovo univerzalnu podrška firmama i građanima”, takođe se i nudi pet preliminarnih preporuka za implementiranje u postojeću politiku:

  • selektivniji i ciljaniji pristup ka pružanju podrške najugroženijim građanima;
  • rešenja za podršku velikom broju sezonskih radnika;
  • ublažavanje manje vidljivih socijalnih troškova pandemije;
  • optimizacija novog programa zapošljavanja mladih u Srbiji;
  • doslednije i efikasnije korišćenje socijalnog dijaloga;

„Ovo je važan izveštaj koji ističe ne samo uticaj pandemije virusa korona na srpsko tržište rada i radnu snagu, već daje i konkretne, dragocene savete o tome kako se nositi sa identifikovanim izazovima sa kojima se suočava. Pozdravljamo posvećenost srpskih vlasti da se uključe u ovaj proces i najbolje iskoriste nalaze ove studije. Za nas je takođe ohrabrujuće da vidimo kako naša brza savetodavna podrška već uveliko pravi promene tamo gde je primenjena”, navela je Barbara Rambosek, direktorka EBRD-a za rodnu i ekonomsku inkluziju.

„Na regionalnom nivou primamo puno povratnih informacija pozitivnog karaktera o procenama uticaja virusa korona na tržište rada, ali i kako se alternativne politike kreću u okviru različitih scenarija“, dodao je Markus Pilgrim, direktor Kancelarije MOR-a za Centralnu i Istočnu Evropu.

„Od suštinske je važnosti pružiti kreatorima politike i drugim zainteresovanim stranama precizne podatke i kvantitativnu analizu na osnovu koje mogu da rasuđuju i na kraju osmisle izlaznu strategiju iz specifičnih okolnosti u kojima su se našli“, istakao je Pilgrim.

Kao odgovor na pandemiju virusa korona, Kancelarija MOR-a za Centralnu i Istočnu Evropu i EBRD-ov tim za rodnu i ekonomsku inkluziju osnovali su zajedničku radnu grupu za procenu uticaja krize na ekonomsku situaciju u regionu ispitivanjem verovatnih kratkoročnih i srednjoročnih efekata zapošljavanja na tržištu rada. Izveštaj o Srbiji prati već objavljene studije i preporuke za Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend