Društvo Ekonomija

Loša godina za pčelare, meda nema u Srbiji,a ni u regionu,cene naglo skočile

Med u teglama
Foto/ med u teglama
Zbog nepovoljnih vremenskih prilika i bolesti pčelinjih društava, kao i pandemije koronavirusa ova godina je bila jako loša za pčelare.Mrazevi i suša doveli su do pada proizvodnje svih vrsta meda.

Bagremovog meda je bilo na 20 odsto teritorije, a i tu je bio ispod polovine prosečnog prinosa. Sve paše su podbacile širom zemlje pa i u Braničevskom okrugu. Pčelari  u Srbiji ne očekuju neku veliku zaradu, jer, kako kažu, sav novac će morati da iskoriste kako bi pokrili troškove proizvodnje. Prošle godine  su imali  stare zalihe, a sada ih nema.

Glavne paše na našim prostorima kao bagrem, lipa, livada i suncokret  su za nama, te je teško promeniti sliku  da bi ova godina mogla biti nešto pozitivnija od ranijih godina. U globalu gledano sve paše su u većini delova naše zemlje podbacile pa i u našem kraju osim suncokretove paše.Isti je problem nažalost i u okruženju. Nigde nisu bile izdašne paše te je med koji su pčelari ranijih godina čuvali kod sebe, već prodat na domaćem  ili na svetskom tržištu.  – kaže predsednik Udruženja Pčelara Požarevac, Dejan Stefanović.

FotoTS /Dejan Stefanović predsednik Udruženja pčelara Požarevac

Predsednik Udruženja pčelara Požarevac objašnjava da tu gde je bilo bagremovog meda, bilo ga je upola od prosečnog prinosa. Izvoz je mnogo doprineo da poskupi, jer je to najtraženiji med na svetu. Zbog dobre cene, pčelari su se odlučivali da ga prodaju.

Trenutno na našem tržištu otkupna cena meda na veliko raste i iznad 7,5 euro  po kilogramu, sa tendencijom rasta i preko te cene. Cena meda kod pčelara je skočila na nekih 1.000 do 1.200 dinara. Meda ima jako malo i sve uglavnom ide u izvoz. Cena drastično raste i u okolnim zemljama, a u nekim marketima u Beogradu se već kilogram „pravog“  meda prodaje u rasponu čak od 1800 do 3200 dinara za kilogramu“. – ističe Stefanović.

Po njegovim rečima situacija je u celoj Srbiji takva pa i u Braničevskog okrugu. Starijeg meda više nema, ili su količine minimalne da bi se ubacio na svetsko tržište, a problemi sa lošim godinama se produžavaju iz više razloga ( suša, neonikotini, poplave, loše uzimljena društva ranijih godina, kao i problemi zbog lošeg rada pčelara usred pandemije Korona virusa na celoj zemaljskoj kugli i dr) nemionovno je došlo i doćiće do još viših cena svih vrsta meda.

Stefanović apeluje na građane da se zdravo hrane i koriste pčelinje proizvode i čuvaju sebe i druge jer je epidemiološka situacija  već više od godinu dana jako loša u našoj zemlji usled pandemije Korona virusa.

Kako se pandemija Korona virusa ne smanjuje i dalje apelujem na sve građane da svoj imunitet drže na visokom nivou te da pored meda obavezno upotrebljavaju kako propolis kapi, tako i druge preparate za jačanje imuniteta od pčela a i druge prirodne proizvode, kako bi ovu pošast zajedničkim snagama pobedili i iskorenili ili sveli zdrastvene probleme na najmanju meru koja nije opasna po život svakog čoveka naše društvene zajednice. –naglasio je on.

Foto/ pčelari rade Pixabay ilustracija

Preporuka predsednika udruženja  svim pčelarima  koji to do sada nisu izvršili, da svoja proizvodna društva i rojeve zaštite od svih vrsta bolesti i uzime na što bolji i kvalitetniji način, kako bi iduće godine, što je do pčelara, uspeli da osposobe svoja društva za obimna medobranja jer je isto potrebno kako pčelama tako i  ljudima kao korisnicima  istih.

Avatar

Tatijana Spasojević

1 Komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

%d bloggers like this:
Send this to a friend