Društvo

Mala matura, završni ispit za osnovce

Foto: S.Lisac

Mala matura biće održana za manje od sedam dana, osnovci se poslednjih dana pripremaju za testove iz srpskog jezika, matematike i kombinovanog testa.

Ove godine novina na završnom ispitu je što će biti više zadataka na zaokruživanje i što će većina zadataka biti pregledana digitalno.

Mali maturanti će završni ispit polagati 23, 24. i 25. juna. Prvog dana rešavaće test iz srpskog (maternjeg) jezika, dan kasnije iz matematike, dok će trećeg dana raditi kombinovani test (istorija, geografija, biologija, hemija, fizika). Sva tri testa počinju u 9 sati, a završavaju se u 11.

Preliminarni rezultati završnog ispita za osmake na nivou škole biće objavljeni u nedelju, 27. juna, do 10 sati, a istog dana biće moguće uložiti žalbu i prigovore elektronskim putem i neposredno u školi. Konačni rezultati završnog ispita biće objavljeni i dostupni javnosti u petak, 2. jula, do 8 sati.

I ove godine, rang liste se formiraju na osnovu broja skupljenih poena tokom školovanja koji se dobija množenjem prosečnih ocena tokom šestog, sedmog i osmog razreda sa četiri (maksimalno 60) i broja osvojenih poena na završnom ispitu.

Završni ispit se sastoji od testa iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike (svaki tačan odgovor se množi sa 0,65) i kombinovanog testa koji se sastoji od tri pitanja iz hemije, po četiri pitanja iz istorije, geografije i fizike i pet pitanja iz biologije pri čemu se svaki tačan odgovor množi sa 0,70 što daje maksimalnih 40 poena koje je moguće dobiti na završnom ispitu, a u ukupnom zbiru 100 poena.

Ovo su neka od najinteresantnijih i najtežih pitanja na prošlogodišnjim testovima.

Srpski jezik

Jedno od pitanja bilo je i da učenici prepoznaju na osnovu dela biografije, o kojem se piscu radi.

„Ja nisam progovorio ni reč, jer, iskreno rečeno, bio sam pomalo zbunjen„, glasila je rečenica, od kojih je deo „pomalo zbunjen“ bila sintagma. Ponuđeni su bili odgovori da je u pitanju imenička, pridevska, priloška ili glagolska sintagma.

U pitanju broj devet, učenici su imali zadatak da odrede značenje podvučene reči u rečenici iz dela Bogojavljenska noć Svetozara Ćorović.

„Toga istog časa, on lijepo ugleda majku, kako se diže sa dušeka i ide ka njemu, da ga zagrli. Ona bijaše sada tako lijepa, krepka, zdrava, kakvu je poznavao, dok je bio vrlo mali“.

Pitanje je bili šta znači reč krepka, a ponuđeni odgovori su: nežna, vedra srećna, spokojna, snažna, rumena. Jedno od pitanja bilo je i da učenici prepoznaju na osnovu dela biografije, o kojem se piscu radi.

„Radio je kao profesor srpskog jezika i književnosti u gimnazijama u Pirotu, Vranju i Leskovcu. Smatra se utemeljivačem srpske satirične pripovetke, među kojima su najpoznatije Vođa, Danga, Mrtvo more i druge“.

Ponuđeni odgovori bili su: Branislav Nušić, Petar Kočić, Radoje Domanović i Stevan Sremac.

Matematika

Jedno od prvih pitanja bilo je koja planeta ima najvišu prosečnu temperaturu tla, kao i koja je najbliža 0. Bile su ponuđene sve planete i to: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Jedno od pitanja traži da malo računate, a zbog stresa učenici često budu brzopleti, pa greše.

Flaša soka od limuna košta 129 dinara. Za svake dve flaše soka od limuna koje kupi, mušterija treći sok može kupiti po ceni od jednog dinara. Koliko će kupac platiti 6 flaša soka“, glasi pitanje a ponuđeni odgovori su: 516, 518, 520, 774, 780 dinara.

Bilo je i zadataka sa procentima: „Gordana je na Sajmu automobila kupila nov auto čija je cena 1.000.000 dinara. Procenjuje se da će njen auto u prvoj godini izgubiti 12 odsto vrednosti. Koliko taj gubitak iznosi u dinarima?“.

Ponuđeni odgovori bili su 1.200, 12.000. 120.000 i 1.200.000 dinara.

Kombinovani test

„Od koje supstance se pravi metalna folija za pakovanje hrane?“, glasilo je pitanje. „Atomski broj natrijuma je 11. Koliko elektrona ima jon natrijuma Na+“, stoji u jednom pitanju. Jedno od pitanja ticalo se broja stanovnika, odnosno na kojim način se to utvrđuje.

Bili su ponuđeni sledeći odgovori: prirodni priraštaj, popis stanovnika, mortalitet, natalitet. Za one koji vole geografiju, jedno od pitanja bilo je: gde se nalazi najveći broj aktivnih vulkana. Ponuđeni odgovori bili su: oblasti Atlantskog, Tihog, Indijskog ili Severno Ledenog okeana.

 

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend