93 sekunde Društvo

Od najveće bitke srednjeg, do kulturnog nasleđa 21. veka (VIDEO)

Foto: Boom93/MMV
Tvrđava Golubački grad važila je tokom srednjeg veka kao čuvar Đerdapske klisure, jedna od najvažnijih pograničnih utvrđenja koja, iako je mnogo puta napadana, nikada nije bila osvojena. Prepoznavši je kao jednu od značajnijih spomenika kulture, Evropska unija odvojila je sredstva za njenu rekonstrukciju i učinila da to bude jedan od najvidljivijih evropskih projekata u Srbiji. To je bilo prvi put da se iz IPA fonda odvoje sredstva za rekonstrukciju spomenika kulture koji ima turističku namenu.

Golubačka tvrđava je tokom vekova postojanja bila na oku raznih osvajača. Najveće bitke za nju su vodile Ugarske, Srpske i Turske vojne snage.

Sreten Živković, rukovodilac turističkog sektora i vodičke službe Tvrđave “Golubački grad” kaže da ovo utvrđenje nikada nije bilo osvojena vojnim putem.

Žigmund osnovao viteški red Zmaja

Viteški red Zmaja nastao je prema ugledu na burgundijski viteški red Svetog Đorđa. Ovaj red je bio zadužen za odbranu Hrišćanstva. Među 24 viteza koji su učestvovali u uspostavljanju reda 1408. godine nalazili su se: Žigmund Luksemburški, Ladislav II, Vitovt od Litvanije, Stefan Lazarević, Herman II, Ernst od Austrije, Tomas Maubrej, Vlad Cepeš, Filip Mađarin, kao i Zaviša Crni.

„Položaj tvrđave i svakako arhiktetura samog utviđenja prestavljala nemoguću misiju bilo kog osvajača koji bi pokušao da napadne ovu tvrđavu. Bukvalno sama arhiktetura tvrđave je jako specifična jer svaka od 9 kula tvrđave prestavlja tvrđavu za sebe“ kaže Živković.

Tvrđava “Golubački grad” je usko povezana sa Depotom Stefanom Lazarevićem koji je upravu nad utvrđenjem dobio od ugarskog kraja Žigmunda Luksemburškog.

Nakon smrti Stefana Lazarevića smrti upravitelj Golubačkog grada Jeremija nije vratio tvrđavu Ugarskoj kraljevini nego ju je prodao turcima za 12 000 dukata. Tada je ugarski kralj odlučio da silom povrati tvrđavu.

Golubačka tvrđava bila je blizu osvajana kada  se 1428. godine na njenom prostoru odigrala najveća bitka 15. veka. Tada saveznička vojska ugarskog kraja Žigmunda Luksemburškog napala tvrđavu sa ciljem da protera Turke Osmanilje.

Sreten Živković je napomenuo da je  za ovaj pohod Žigmund Luksemburški okupio vojsku od 30 000 vojnika.

 „Ugari su tada žestoko sa dve strane napali tvrđavu, sa zapadne strane i sa Dunava. Nažalost nisu uspeli da povrate u svoj posed tvrđavu i izgubili su u bici“ istakao je Živković.

On je dodao u vojski kraja Žingmuda nalazilo se dosta vitezova iz čitave Evrope.

Foto: Boom93/MMV

Najznačajniji vitez u ugarskoj vojsci bio je Poljski vitez Zaviša Crni koji jee bio jedan od najvećih junaka. On je tokom ove bitke odstupnicu Ugarskom kralju Žigmundu. Kada je Ugarski kralj stigao na suprotnu obalu znao je da je ova bitka izgubljena i da neće uspeti da osvoji utvđenje. On je tada poslao brod po Zavišu Crnog želeći da ga izvuče iz ove bitke. Vitez Zaviša Crni bio je veoma hrabar i on nikada nije napuštao bojno bolje.  On je tada poslao poruku Žigmundu da nijedan brod nije tako veliki kao njegova hrabrost i čast i on se borio do samog kraja sa Osmanijama. Tada su ga Turci zarobili i pogubili“ rekao je Sreten Živković.

Evropska unija prepoznaje značaj i donira sredstva za rekonstrukciju

Prepoznavši tvrđavu Golubački grad kao jednu od značajnijih spomenika kulture, Evropska unija odvojila je sredstva za njenu rekonstrukciju i učinila da to bude jedan od najvidljivijih evropskih projekata u Srbiji. To je bilo prvi put da se iz IPA fonda odvoje sredstva za rekonstrukciju spomenika kulture koji ima turističku namenu.

Direktorka društva za razvoj turizma “Tvrđava Golubački grad”, Iskra Maksimović kaže da je projekat imao nešto težu ulogu zato što je trebalo početi nešto što je prethodno nije baš bilo u toj meri prisutno u Srbiji. Projekat je doneo mnogo toga. Tvrđava kao spomenik kulture od izuzetnog značaja  je rekonstruisana, obezbeđena i zaustavljeno je njeno propadanje.

Iskra Maksimović, direktorka društva za razvoj turizma “Tvrđava Golubački grad”

“Osim toga, ostvareno je veliko arheološko istraživanje koje je pokazalo mnogo toga vezano za tvrđavu i za prostor oko tvrđave i time je projekat doneo čitav  niz novih informacija.” „Mi sada o tvrđavi , o njenoj istoriji i onome što se dešavalo u njenih sedam vekova prethodnog života imamo sad potpuno drugačiju sliku, ali isto tako imamo drugačiju sliku o samom kompleksu, jer ovde u podgrađu tvrđave otkrivena je rimska kuća. To je rimski objekat iz III veka naše ere. “Otkriven je do kraja turski hamam. Znalo se da on postoji, ali u mnogo manjem obimu i ne to što je pronađeno. Otkriveno je mnogo lokaliteta odnosno artefakta pokretnih i mnogo toga što je nepokretno, a gde nam prestoji tek arheološko istraživanje. Čitav jedan svet podgrađa tvrđave je otkriven u okviru ovog projekta. To je uz rekonstrukciju tvrđave i saznanja o tvrđavi veliki doprinos čitavoj istoriji i kulturi naše zemlje, ističe Maksimović.

Popularna turistička destinacija

Tvrđavu Golubački grad je od 2019. godine posetilo 260 000 turista. Treba naglasiti da je u 2020. godini za vreme pandemije koronavirusa tvrđavu posetilo 137 000 turista.

Projekat nije imao samo turistički efekat, nego i istorijski.  Zapravo, “pokazao je jedan deo  života koji se odvijao, a koji nije bio do sada poznat u vremenu, ako računamo od III veka naše ere, rimskog vremena do kraja turske vlasti odnosno turskog upravljanja tvrđavom.”

Maksimović navodi da je čitava hronološka slika o tvrđavi Golupcu, Golubac i njenom podgrađu promenjena ovim projektom. To je, kako kaže, sa obrazovne, istorijske, kulturološke strane ogroman napredak i ogroman doprinos ovog projekta. S druge strane sve je to postalo dostupno turistima. Oni to mogu da vide, da dožive i da steknu neke nove slike i neka nova saznanja. Kobinuje se kulturološki efekat ili kulturološki značaj sa civilizacijskim i obrazovnim.

Turisti uz sve to imaju doživljaj ovog prostora, Dunava, ulaska u Đerdap i naravno stiču neka nova iskustva.”

Revitalizacija Golubačke tvrđave bio je projekat u čiju je realizaciju Evropska unija kroz IPA fondove uložila 6,6 miliona evra bespovratnih sredstava, a u najboljoj nameri da pomogne razvoj ovog dela Srbije. U projektu revitalizacije Golubačke tvrđave Austrijska razvojna agencija nastupa kao predstavnik glavnog finansijera ovog projekta – Evropske unije.

Marko Veljković

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend