Društvo

Protesti ugostiteljske i ivent industrije 12. aprila ispred Vlade Srbije

Foto: Saša Kovač
Predstavnici više udruženja ugostiteljske i ivent industrije Srbije najavili su da će u ponedeljak, 12. aprila, održati prvi objedinjeni protest ispred zgrade Vlade Srbije, u 16.30, nezadovoljini izostankom adekvatne državne pomoći, odnosno situacijom u kojoj se nalaze zbog mera za poslovanje donetih kako bi se ublažile posledice pandemije korona virusa.

Kako je rečeno na konferenciji za novinare, zahtevaju da im država pomogne kako bi mogli da opstanu u poslu kojim se bave, jer se nalaze u “dramatičnom položaju”, navodeći da je u pitanju opstanak desetina hiljada zaposlenih i njihovih porodica.

Na protestu će, kako je navedeno, učestvovati članovi Udruženja ivent industrije Srbije, Udruženje noćnih barova i klubova, Asocijacija ugostitelja Srbije, Udruženja promotera i tiketing agencija Srbije, Udruženje Spasimo muziku, udruženja ugostitelja Kraljeva, Valjeva, Vranja i Udruženja preduzetnika Bora, Udruženje limo servis, Udruženje salona venčanica Srbije, a čeka se potvrda još osam udruženja.

Na konferenciji za novinare pozvani su i svi zaposleni u ovim sektorima iz čitave zemlje da se pridruže  protrestu.

Predstavnik Udruženja ivent industrije Srbije Boško Bubanja podsetio je da ivent industriju ne čine samo ugostitelji, već i druge delatnosti kojima rad nije formalno zabranjen kao što je zabranjan ivent centrima, odnosno salama za proslave, ali im je rad onemogućen, a tu spadaju organizatori dogadjaja, saloni venčanica, organizatori dogadjaja, fotografi, snimatelji, muzičari, tehnička podrška koja prati te dogadjeje, iznajmljivanje opreme i vozila, ketering i poslastičari.

“Firme iz ivent industrije 13 meseci nemaju posao. Nekoliko stotina firmi, nekoliko hiljada radnika iz ove industrije je ostalo bez primanja, a nekoliko desetina članova njihovih porodica bez osnovnih sredstava za život”, kazao je on ukazavši da ivent industriju čine uglavnom male porodične firme.

Bubanja smatra da država nije prepoznala u kakvom teškom položaju se nalazi ova grana uslužnih delatnosti, navodeći da je i pomoć koju su dobile i ostale firme u Srbiji značila, ali pošto im je rad zabranjen, predstavlja “omču oko vrata” zbog poštovanja propisa koji su pratili te mere.

“Ivent industrija pozdravlja napore Vlade Srbije da se pomogne drugim delatnostima i ne umanjujemo njihov problem, ali promet ivent centara je nula, a promet u čitavoj industriji ima pad veći od 70 odsto”, kazao je on.

Istakao je da problem predstavljaju i šifre delatnosti koje je država propisala, jer se ivent industrija ne prepoznaje kao posebna delatnost.

Prema njegovim rečima, nedavno je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić iskazala volju da se pomogne ivent centrima i noćnim klubovima, dok ostali segmenti ivent industrije nisu prepoznati, jer im nije formalno zabranjen rad.

“Mi se ne slažemo sa tim. Rad im nije formalno zabranjen, ali im je onemogućen. Problem šifere delatnosti dakle postoji. Na koji način država da prepoza ivent centre u odnosu na klasične ugostiteljske objekte i restorane, odnosno na koji način da prepozna salone venčanica u odnosu na butike”, kazo je Bubanja.

On smatra da problem može da se reši za nekoliko dana, navodeći da su svi svesni opasnosti koju nosi bolest, da su poštovali mere, zbog čega nisu radili, ali i da pikovi u broju zaraženih sa njima nemaju veze.
Dodao je da je u ovom trenutku “na čekanju” oko 35.000 svadbi u Srbiji.
Naveo je i da je Gradski zavod za javno zdravlje Beograda 24. februara izdao dokument, na kome je na 10 strana propisano na koji način mogu da rade i da se održavaju kongresi, proslave, svadbe, odnosno uputstvo za poslovanje ivent centara, čiji početak rada bi značio i početak rada i ostatka te industrije.

“Pored finansijske pomoći, zahtevamo da se ivent centri, sale za proslave, stave u istu kategoriju sa klasičnim restoranima i kafićima i”da kada se i njima dozvoli da rade, da radimo i mi, uz poštovanje svih propisanih mera”, kazao je Bubanja i istakao da krizn štab hitno treba da razmotri i usvoji dokument Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, kako bi već u maju mogli da počnu da rade.

Dodao je da što pre treba da se odredi datum kada će ivent industrija moći da počne da radi, kako bi mogli da se pripreme za rad i pod merama ograničenja.

“Ako ne dobijemo datum uskoro biće dovedene jesenja sezona, a onda opet zbog prirode posla neće raditi do maja naredne godine, a tada ivent industrija u Srbiji neće postojati”, kazao je on i zamolio da država hitno proglasi moratorijum na plaćanje svih dugova prema njoj i da se nadje rešenje da EPS ne isključuje struju.

On je kazao da je preduzetnicima u ovom trenutko neizvodljivo da prekinu delatnost, jer oni za poslovanje garantuju svojom ličnom imovinom, pa ukoliko dugujete državi, bankama, dobavljačima, lokalnim samoupravam mogu brzo da očekuju dolazak izvršitelja.

Predstavnik Udruženje noćnih barova i klubova Beograd Miša Relić kazao je da je da su državi predlagali nekoliko modela za rešenje problema u više navrata na sastancima sa predsednicom Vlade i ministrima finansija i trgovine, ali nisu usvojeni.

“Mi ne tražimo novac za nas tražimo novac da platiomo račune koji stizali 13. meseci kada nismo radili. Novac koji tražimo ne ide nama nego državi za plaćanje dažbina”, kazao je on.

Prema njegovim rečima, izračunato je da bi za oko 150 klubova u državi bilo potrebno 1,2 miliona evra državne pomoći, od črega bi se 700.000 evra bilo odmah bilo vraćeno za dažbine, a ostatak bi bio isplaćen rentijerima za iznejmljene prostore.

Relić je podsetio da je državi predlagano nekoliko modela na koje bi mogla da reši problem i pomogne njugroženijim barovima i noćnim klubovima od toga da se reši problem šifrovanja delatnosti, kako bi se lakše prepoznavali poslovi kojima se bave, da se napravi spisak noćnih klubova i barova, da se organizuje komisija sa predstavnicima ministarstava i udruženja koje bi ih popisale, da se prepoznaju po fiskalnim računima koji se izdaju nakon dva ujutru, da se prepoznaju po vremenu zatvaranja dnevnih pazara.

Naveo je da je predloženo i da se finansijski pomogne svim ugostiteljskim objektima koji su imali pad prometa veći od 70 odsto, tako što bi na godišnjem nivou dobili 12 odsto pazara iz 2019. godine, odnosno za one koji su imali gubitak od 50 do 70 odsto pazara, da pomoć iznosi 7,2 odsto pazara iz 2019. godine, što takodje nije prihvaćeno.

“Restorani i kafići jesu radili samo u Srbiji, ali kolege u inostranstvu su dobile pomoć države 70 ili 80 odsto pazara koji su ostvarili tokom 2019. godine. Mi tražimo 12 odsto da bi pokrili najosnovnije fiksne troškove. Restorani i kafići u Srbiji su dobili 5,7 odsto minimalaca za koje su morali da plate stoprocentni doprinos, plus da drže sve radnike zaposlene pri obavljenju delatnosti sa 30 odsto kapaciteta”, rekao je Relić.

Ispred Udruženja salona venčanica Srbije Violeta Šoć upozorila je da 92 odsto salona venčanica drže žene koje zapošljavaju druge žene, koje nemaju posla jer su svadbe odložene ili otkazane.

“Morali smo da otpustimo radnike, a ostale su zaposlene trudnice i porodilje”, rekla je ona i zapitala se na koji način će država da im pomogne, ukoliko ih nije prepoznala kao ugroženu kategoriju.

Naglasila je da su od ugroženih žena, njih 30 odsto samohrane majke, dok 18 odsto salona venčanica predstavljaju porodične firme, 50 odsto salona nema nikakve prihode.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend