Rekordnom izvozu meda iz Srbije doprineli i pčelari Braničevskog okruga

Prethodna godina iako je obeležena pandemijom koronavirusa i lošim uslovima za sve delatnosti a posebno za pčelarstvo biće zapamćena po rekordnom izvozu meda u istoriji Srbije a veliko doprinos celokupnom izvozu dali su i pčelari iz Braničevskog i Podunavskog okruga jer je ovaj region jedan od retkih u Srbiji koji je imao bagremov med.

Iako je godina bila loša, zalihe meda iz prethodne dve godine su zbog dobrih cena od jula 2020. godine, praktično skoro u potpunosti izvezene, pa će 2020. ostati zapamćena kao godina sa najvećim izvozom meda u istoriji Srbije gledano u novčanom iznosu, jer je ukupni izvoz iznosio čak 15.133.300 dolara (13.096.048 evra). Ukupno je izvezeno 2.701.204 kg meda.

“Idemo dalje Srbija je od pčelarstva imala korist i izvezla med u vrednosti većoj od 15 miliona dolara na svetskom trđištu kako je ova godina bila u celoj Srbiji izuzetno loša a u braničevskom i podunavskom regionu solidna za bagremovu pašu jasno je da je veliki doprinos naših pčelara ovoj cifri. Med je nekvarljiv pa su neki pčelari kojima je trebao novac a iz drugih su regiona dali med i od pre dve godine koji je im je ostao na zalihama.”- rekao je u izjavi za Boom93 Dejan Stefanović, predsednik Udruženja pčelara Požarevac.

FotoTS /Dejan Stefanović predsednik Udruženja pčelara Požarevac

Na žalost, ovo je bila i godina sa najvećim uvozom meda u istoriji Srbije. Svih prethodnih godina uvoz je bio simboličan, od 30 do 100 tona godišnje, a 2020. godine uvezeno je čak 611.406 kg meda u ukupnoj vrednosti od 1.585.600 dolara (1.506.641 evro). Ali, prosečna izvozna cena je bila 4,85 evra, a uvozna tek 2,46 evra, što najbolje govori o kvalitetu meda koji izvozimo u odnosu na onaj koji uvozimo.

Srbija je u 2020. godini med izvezla u čak 24 zemlje sveta. Najviše meda je izvezeno u Italiju, Norvešku, Nemačku, Bosnu i Hercegovinu, Poljsku. Nešto manje količine izvezene su i u Republiku Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Austriju, Belgiju, Mađarsku, SAD. Minimalne količine meda nešto ispod 50 kg iz Srbije stigle su i u Francusku, Australiju, Švajcarsku, Španiju i Sloveniju, Bugarsku,Holandiju ali i u Kanadu, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate,Saudijsku Arabiju i Južnu Afriku.

Med je Srbija uvezla iz Moldavije , Ukrajine, Mađarske, Ruske Federacije, Grčke, Novog Zelanda i još par zemalja zanemarljive količine.

U saradnji sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije, Udruženje pčelara Požarevac se i dalje bori protiv falsifikatora meda kojih je na tržištu Srbije mnogo.

“Naše udruženje se u saradnji i dalje bori protiv falsifikatora meda i daje svoj realan doprinos ovoj kampanji naročito o medu koji je dospeo u vrtiće o kojoj je govorio i ministar Nedimović. Osnovni cilj je zaštita krajnjeg potrošača koji za svoj novac treba da dobije i odgovarajući proizvod a ne nešto drugo što je skriveno iza lažnih RS.brojeva i lepih natpisa na etiketama.”- zaključuje Stefanović.

Podsećamo na slučaj iz Dečije ustanove “Lane” iz Aleksinca kada su zaposleni posumnjali u kvalitet meda nesvojstvenog ukusa i mirisa, koji ima ukus bombona. Direktorka te ustanove je o toj sumnji najpre obavestila predsednika SPOS-a pošto su iz iste opštine. Predsednik SPOS-a obavestio je Upravu za veterinu o postavljenoj sumnji. Med je povučen iz upotrebe.

Po dokumentaciji, med pakuje Poljoprivredno gazdinstvo „VUČENOVIĆ“ iz Sremske Mitrovice, a posebno zanimljivo je to što na Poljoprivrednom gazdinstvu „VUČENOVIĆ“ koje je proizvelo med nema pčelara niti je registrovana pčelarska proizvodnja, odnosno nema obeleženih košnica. Kako je med nepostojećeg pčelara mogao da bude prodat firmi dobavljaču od strane gazdinstva koje nema pčele ni pčelara, utvrdiće istraga. Svakako je sada sigurno da je se to dogodilo na neki nelegalan način.