Društvo

Savet Evrope: Slobodnom i nezavisnom novinarstvu naneta ogromna šteta tokom 2020. godine

Tokom 2020. godine naneta je ogromna šteta slobodnom i nezavisnom novinarstvu, a odgovor državnih organa na pandemiju kovida-19 doveo je do ozbiljnih izazova za slobodu medija, navodi se u novom izveštaju Platforme Saveta Evrope za unapređenje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara.

U Srbiji je tokom protekle godine bilo više fizičkih napada na novinare tokom skupova i demonstracija, zastrašivanja, pretnji, pritvaranja i privođenja novinara na saslušanja i verbalnih uvreda koje su često dolazile od državnih zvaničnika, piše u izveštaju „Traži se! Stvarna akcija za medijske slobode u Evropi“. Samo tri prijavljena slučajeva su rešena do kraja godine, a države su poslale odgovor na 85, odnosno 42 odsto, što je značajan pad u odnosu na 2019, kada je odgovoreno na 50 odsto upozorenja.

U Srbiji je tokom 2020. bilo 11 upozorenja, od kojih se četiri odnosilo na napade na novinare, a četiri na zatrašivanje i uznemiravanje. Država je odgovorila na šest upozorenja, a nijedan slučaj nije rešen.

U izveštaju se ističe da su tokom pandemije vlade širom Evrope usvajale zakone i sprovodile niz mera koje su ograničavale novinare u slobodnom izveštavanju o zdravstvenoj situaciji.

„Dok su u nekim slučajevima mere proporcionalno i brzo korigovane, drugi su iskoristili vanrednu situaciju da pojačaju neprijateljski pritisak na kritičke i nezavisne medije“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da su novi zakoni o „lažnim vestima“ izložili medije riziku od novčanih ili krivičnih kazni, da je pristup informacijama bio ograničen, a da su novinari bili meta napada dok su izveštavali sa protesta zbog mera zatvaranja.

Novinari i mediji su bili novčano kažnjavani ili hapšeni zbog izveštavanja o posledicama pandemije, navodi se u izveštaju i podseća na, između ostalih, slučaj hapšenja novinarke portala Nova.rs Ane Lalić zbog „izazivanja panike i nereda“.

„Posledice vanrednog stanja, posebno na nezavisne medije, pogoršane su delima kao što je diskriminacija u korist provladinih medija i protiv kritičkih medija u raspodeli državnih sredstava i pristupu zvaničnim izvorima informacija“, ističe se u izveštaju.

Već drugu godinu za redom beleži se veliki broj nasilnih napada državnih i nedržavnih aktera na novinare tokom skupova i protesta.

Takvi incidetni zabeleženi su u Francuskoj, Grčkoj, Italiji, Poljskoj, Rusiji, Srbiji, Španiji, Turskoj i Velikoj Britaniji.

Srbija je takođe među zemljama, pored Bosne i Hercegovine, Italije, Rusije, Turske, Ukrajine i Velike Britanije, u kojima je bilo najviše prijavljenih slučajeva pretnji i zastrašivanja novinara.

U odnosu na 2019, prošle godine je prijavljen dvostruko veći broj slučajeva uznemiravanja i pretnji novinarima, što su nekad podsticali i političari, a internet platforme i vlasti su sporo reagovale na takve napade.

U izveštaju se ističe da je primetan „opšti pad poštovanja medijskih radnika i njihovog izveštavanja širom Evrope“.

Ukazuje se i na veliku učestalost verbalnih napada predstavnika javnih vlasti, uključujući ministre i premijere, u nekoliko zemalja – Srbiji, Severnoj Makedoniji, Sloveniji i Turskoj.

Vlade u više zemalja su takođe zloupotrebljavale ekonomske, regulatorne i zakonodavne nadležnosti da diskriminišu nezavisne medije i oslabe njihovu tržišnu poziciju. To je posebno bilo izraženo u Mađarskoj i Poljskoj.

„Koncentracija medijskog vlasništva bilo u državnim ili privatnim rukama ostaje ozbiljna prepreka slobodi i pluralizmu medija u Azerbejdžanu, Bugarskoj, Rusiji, Srbiji i Turskoj“, ocenjuje se u izveštaju.

Ukazuje se i na pojačan politički pritisak, a nekad i otvoreno mešanje vlade u rad javnih servisa tokom pandemije.

Savet Evrope je pozvao vlade da svoje javno zalaganje za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara prevedu u stvarnost uz efikasne mere zaštite i nezavisne nadzorne mehanizme protiv napada, arbitrarnih hapšenja, pravnog uzmeniravanja i drugih oblika mešanja u rad novinara.

U izveštaju se pozdravljaju koraci koje je Evropska komisija preduzela kako bi ojačala i zaštitila slobodu i pluralizam medija u članicama EU, kao što su Akcioni plan za evropsku demokratiju, Mehanizam vladavine prava, Akcioni plan za medijski i audiovizuelni sektor, Zakon o digitalnim uslugama i Zakon o digitalnim tržištima.

Više informacija možete pročitati OVDE.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend