Društvo Ekonomija

SB: Pandemija ugrožava radna mesta i smanjenje siromaštva na Zapadnom Balkanu

Region Zapadnog Balkana skliznuo je, usled pandemije korona virusa, u duboku recesiju, uz pad kako domaće tako i inostrane tražnje i poremećaje lanaca vrednosti, što je u svih šest zemalja regiona dovelo do prelaska ekonomskog rasta u 2020. u privredni pad, objavila je danas Svetska banka (SB).
Pixabay/ilustracija

Prema novom Redovnom ekonomskom izveštaju SB, u 2020. se predvidja pad ekonomske aktivnosti za 4,8 odsto, što je 1,7 procentnih poena niže od stope prognozirane u aprilu.

Drugi, snažniji talas pandemije prisutan od sredine juna, dodatno je omeo ekonomski oporavak u regionu.

Ograničenja putovanja i mere socijalnog distanciranja negativno su uticale na rast u zemljama koje se u većoj meri oslanjaju na turizam, navedeno je u izvešteju.

Pandemija dovodi do novih izazova na tržištima rada u regionu i preti da poništi napredak koji su ove zemlje ostvarile u sprovodjenju socijalnih mera, upozorili su iz SB.

Zaključno sa junom, nezaposlenost u regionu porasla je za polovinu procentnog poena i ugasila 139.000 radnih mesta.

Procenjuje se da je još 300.000 gradjana zapalo u siromaštvo na Кosovu, u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji – što je značajan broj, ali je više nego dvostruko manji nego da mere reagovanja na pandemiju nisu bile uvedene, navedeno je se u izveštaju.

“Baš kao i u većem delu sveta, pandemija Кovid-19 i dalje ozbiljno utiče na gradjane zapadnog Balkana, čime ugrožava kako zdravlje, tako i ekonomsko blagostanje ljudi u svih šest zemalja”, rekla je direktorka Svetske banke za zapadni Balkan Linda Van Gelder.

Ipak, ona je navela da koliko god da je situacija bila loša, bila bi daleko gora da vlade nisu od samog početka krize preduzele hitne mere.

“Prioritet je i dalje stavljanje zdravstvene krize pod kontrolu i ograničavanje ekonomske štete. Кreatori politika u ovom regionu moraće da se usredsrede na jačanje osnovnih ekonomskih parametara da bi omogućili otporan oporavak”, rekla je Van Gelder.

Prema nalazima izveštaja, svih šest zemalja regiona brzo je uvelo mere u cilju zaštite života i prihoda svojih gradjana.

Uvodjenje obimnih mehanizama za očuvanje radnih mesta, uključujući i subvencije za zaposlene, pomoglo je da se preduprede neke od najtežih posledica pandemije po zaposlenost, dok su programi socijalne pomoći, poput gotovinskih transfera, pomogli da se najosetljivije grupe u ovom regionu zaštite tokom trajanja mera izolacije i drugih ograničenja.

Uprkos svim ovim merama, medjutim, kriza je poništila poboljšanja ostvarena u pogledu učešća radne snage, a preti da ugrozi i napredak postignut na polju smanjenja siromaštva.

Sve te izazove dodatno komplikuje dramatičan rast fiskalnih deficita širom regiona, jer države nastavljaju da troše više da bi ublažile pad ekonomske aktivnosti, dok im javni prihodi istovremeno strmoglavo padaju.

Uz neizvesnost završetka ekonomske krize, pritisci na tržišta rada i prihode biće verovatno prisutni mesecima, ocenjeno je u izveštaju.

“Pored poboljšanja zdravstvenih sistema i snažnih mehanizama socijalne zaštite, kreatori politika u regionu moraće da preduzmu mere za unapredjenje ljudskog kapitala, izgradnju snažnijih institucija i jačanje vladavine prava”, kazala je Linda Van Gelder.

Prema njenim relima, nezahvalna situacija u kojoj države moraju da povećavaju potrošnju uprkos padu javnih prihoda, dovodi do dodatnog pritiska da kao prioritet postave fiskalnu održivost, uključujući i kroz unapredjenje javne potrošnje i snažnije poštovanje poreskih obaveza.

U izveštaju se navodi i da će brzina oporavka, na kratak rok, zavisiti od toka pandemije, dostupnosti vakcine koja bi omogućila normalizaciju ekonomske aktivnosti i stabilnog oporavka glavnog trgovinskog partnera regiona – Evropske unije.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend