Društvo

Sindikat: Vlada je kriva za kršenje prava na sudjenje u razumnom roku

Sindikat pravosudja Srbije uputio je danas mandatarki Ani Brnabić otvoreno pismo u kojem je ocenjeno da je dovela gradjane u zabludu izjavom da se iz republičkog budžeta svake godine izdvaja 10 do 13 miliona evra za kazne za "sudjenje u nerazumnom roku", i da toga ne bi bilo da je ona imala "uticaja na sudstvo".
publicdomainpictures.net/ilustracija

Brnabić je izjavila i da će “prvi prioiret Vlade biti da zada udarac mafiji” ali da to ne zavisi samo od rada Vlade nego i od sudske vlasti, i kao primer navela to da se iz republičkog budžeta izdvaja do 13 miliona evra za kazne zbog predugih sudskih procesa, a da toga ne bi bilo da ona ima uticaj na sudstvo koje je, inače, nezavisna grana vlasti.

Sindikat pravosudja Srbije je povodom toga saopštio da “u pravosudju ne rade ni hobotnice, ni stonoge”, i da izjava Ane Brnabić navodi na zaključak da nije upoznata sa organizacijom i načinom rada pravosudnog sistema, a “pošto je nemoguće da je toliko neinformisana”, da je krajnji zaključak da je u pitanju namera da se gradjani “dovedu u zabludu”.

Kako se navodi u saopštenju “na drastično povećan priliv Vlada reaguje smanjenjem broja pravosudnog osoblja i zabranom zapošljavanja”, čime “zatrpava pravosudje”, a jedan od načina za rešavanje ovog problema po Sindikatu pravosudja Srbije je “da se pravosudje izuzme od zabrane zapošljavanja”.

“Da bi pravosudni sistem funkcionisao, osim zakona, potrebni su i odredjeni preduslovi za njegovo sprovodjenje. Na primer, dovoljan broj zaposlenih, dovoljno prostora i finansija. Dakle, glavna prepreka za bolji učinak i delotvoran rad pravosudja su propisi koje predlaže Vlada a usvaja Skupština”, navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, na osnovu broja predmeta i izveštaja Vrhovnog kasacionog suda, srpski sudovi su od 2012. do kraja 2019. godine, rešili blizu 18 miliona predmeta, a samo prošle godine 2.531 sudija, zajedno sa 10.685 sudskog osoblja, rešili su 2.268.769 predmeta. U isto vreme, u 2019. godini, primljeno je novih 2.244.102 predmeta.

“Prema Izveštaju Vrhovnog kasacionog suda, tačno je da se realno povećanje novih predmeta odnosi i na nerazuman rok. Medjutim, povećanje broja predmeta radi zaštite prava na sudjenje u razumnom roku, odnosi se na izvršenje pravnosnažih sudskih presuda protiv društvenih preduzeća, iz radnog odnosa, koje pravo je suspendovano Zakonom o privatizaciji, na šta sudovi nisu imali uticaj”, navodi se u saopštenju.

Kako navodi Sindikat pravosudja Srbije “povrede ljudskih prava činili su drugi organi a ne sudovi pa se ne mogu prihvatiti kritike da se enormna sredstva isplaćuju gradjanima zbog nerazumno dugog trajanja sudskih postupaka uzrokovanih neažurnošću sudova”.

“Što se tiče ‘udarca mafiji’, ova Vlada, kao i prethodne, odlučno se, ali samo verbalno, bori protiv mafije, organizovanog i neorganizovanog kriminala. Bilo bi korektno da ste rekli da je i do sada pravosudje zadavalo udarce mafiji, ‘žestoko i brzopotezno’, dakle, bez čekanja kada je bio u pitanju interes vlasti. Iz prethodnog i budućeg teksta jasno i nesumnjivo proizilazi da vas interes gradjana i zaštita njihovih prava nisu baš doticali”, navodi se u pismu mandatarki.

Kako navodi Sindikat pravosudja Srbije, kada je reč o srpskim tužilaštvima, u proteklih osam godina ona su imala blizu četiri miliona predmeta u radu, a “iz godine u godinu, broj krivičnih prijava se uvećavao, bez obzira na to što se u javnosti provlači priča da je stopa kriminaliteta smanjena”.

“Uvodjenje tužilačke istrage zahtevalo je i obezbedjivanje uslova za njeno nesmetano sprovodjenje, pre svega dovoljan broj nosilaca javnotužilačke funkcije i dovoljan broj javnotužilačkog osoblja koje čine tužilački pomoćnici, državni službenici i nameštenici”, piše u saopštenju sindikata.

Kako se navodi u saopštenju “nosilaca javnotužilačke funkcije (javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca) u Srbiji sada ima 700, s tim što navedenim izveštajima nisu obuhvaćene prijave iz borbe protiv nasilja u porodici, odnosno izrečene hitne mere”.

“Tužilac nema mogućnosti da radi u punom kapacitetu jer nema uslove kao što su imale istražne sudije do 2013. godine. Istražne sudije radeći svoj posao, imale su svoj kabinet, svog zapisničara, referenta i stručnog saradnika, kao i mogućnost da svaki dan sprovode istragu. Tužioci nemaju obezbedjen kabinet kako bi svaki dan mogli da saslušavaju osumnjičene, ispituju svedoke i oštećene, kao i druge stranke u postupku”, navodi se u saopštenju.

Sindikat pravosudja Srbije navodi da “oni za to imaju jedan dan a ponekad dva dana u nedelji i tada im se obezbedjuje i daktilograf”.

“Pored vodjenja predistražnog postupka, tužioci diktiraju odluke, prisustvuju sudjenjima, idu na uvidjaj, dežuraju, po potrebi obavljaju i administrativne poslove. U svemu tome, kao i sudijama, pri radu su im od velike pomoći i nezamenljivi zapisničari-daktilografi. Iako neadekvatno plaćeni, oni imaju važnu ulogu za sveukupnu efikasnost javnog tužilaštva”, navodi se u saopštenju.

Kako navodi Sindikat pravosudja Srbije “prema Pravilniku o merilima za odredjivanje javnotužilačkog osoblja odredjeno je u osnovnim i višim tužilaštvima koja su najopterećenija da se na tri tužioca rasporedjuje jedan zapisničar”.

“U stvari, na jednog tužioca odredjeno je u proseku 1,8 pratećeg osoblja. U ovih 1,8 spada i upisničar, i zapisničar, i statističar, i dostavljač, i arhivar, i vozač, dakle uvedena tužilačka istraga od 2013. godine, kao i borba protiv nasilja u porodici od 2016. godine, zahteva angažovanje većeg broja javnotužilačkog osoblja, a pomenuti pravilnik nije menjan od 2009. godine”, navodi sindikat.

Sindikat pravosudja Srbije ocenio je da “na osnovu svega navedenog, sledi da stalni nedostatak sudskog i javnotužilačkog osoblja, kao i nosilaca pravosudnih funkcija, dovodi do toga da raste broj predmeta koji čeka i nikako da dočeka sudsku ili tužilačku odluku”.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend