Društvo

U Srbiji “Alchajmer” u porastu, zvaničnog registra nema još uvek

demencija
Foto/ ilustracija Alchajmerova bolest
Danas se obeležava  Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti. U svetu od Alchajmerove bolesti boluje oko 18 miliona osoba, a procenjuje se da u Srbiji oko 140.000 osoba ima ovu bolest ili neku vrstu demencije.

Svetski dan Alchajmerove bolesti prvi put je obeležen 21. septembra 1994. godine, kada su se Udruženja za borbu protiv ove bolesti i druge organizacije širom sveta ujedinile u naporima da se podigne svest o bolesti i njenom uticaju na porodice, zajednice i nacije. U 2019. godini, Alchajmerova bolest i ostali oblici demencije su bili na 7. mestu vodećih uzroka smrti u svetu

Oko 140.000 u Srbiji, prema procenama, boluje od demencije, a pati još najmanje 420 hiljada srodnika.

U Srbiji još uvek ne postoji zvaničan registar obolelih od Alchajmerove bolesti. Registar je još uvek  u pripremi, a on će dati odgovore na pitanja koliko ima obolelih od ove bolesti i koji tip demencije je najčešći u našoj populaciji.Zvaničan registar bi sadržao brojne  informacije na osnovu kojih bi se pratilo napredovanje bolesti ili prelazak blagog kognitivnog poremećaja u Alchajmerovu bolest.

Od prošle godine kada je Boom 93 razgovarao  sa dr Katarinom Milićević specijalistom opšte medicine  u Domu Zdravlja Požarevac ništa se nije promenilo jer je nažalost pandemija Kovida 19 usporila napredak u angažovanju Udruženja i medicinskih radnika da se ovoj temi detaljnije posvete.

Milićević je istakla da je nedostatak zvaničnog republičkog registra najveći problem kao  i edukacija stanovništva o ovoj specifičnoj  i složenoj bolesti:

U praksi se  sve više susrećemo sa slučajevima koji imaju sve simptome ove bolesti i dijagnostikuju se ali zbog nepostojanja zvaničnog republičkog  registra nemamo ni evidentiran tačan broj obolelih od ove bolesti“-naglašava dr Milićević.

Samo u Beogradu živi oko 25.000 osoba obolelih od demencije. Najveći procenat njih, više od 60 odsto, nije uključen ni u jedan oblik postojeće zdravstvene ili socijalne zaštite. U Beogradu ne postoji nijedan državni Dnevni boravak za obolele osobe iako ideja o njegovom osnivanju postoji još od pre 30 godina (od 1991. godine).

demencija muškarac
Foto/ Alchajmerova bolest demencija/ ilustracija

Osnovano  Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest

Iskusni stručnjaci iz zdravstvene zaštite iz oblasti neurologije i psihijatrije, stručnjaci iz oblasti socijalne zaštite odraslih i starijih osoba i neformalni negovatelji sa iskustvom u negovanju osoba obolelih od nekog oblika demencije osnovali su  Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest februara 2020. godine. Udružili su se radi ostvarivanja ciljeva u oblastima socijalne i zdravstvene zaštite, povećanja socijalne uključenosti i ostvarivanja ljudskih prava osoba obolelih od Alchajmerove bolesti i svih drugih vrsta demencije i njihovih porodica.  Sedište Udruženja je u Beogradu. Cilj Udruženja je da doprinese boljem kvalitetu života obolelih osoba kao i kvalitetu života njihovih porodica.

Dijagnostikovanje bolesti

Dijagnoza ove bolesti  se u Srbiji uspostavlja kasno, kada su onesposobljavajući simptomi jasni, a mentalne promene potpuno vidljive. Intenzivna istraživanja koja se sprovode poslednjih 20 godina ukazuju da je rana dijagnoza i pravovremeno lečenje ključ maksimalnog terapijskog učinka i to je neophodno da bi se pravovremeno započela terapija, ukućani i rodbina pripremili i edukovali za obolele od Alchajmerove bolesti.

Simptome kao što su zaboravljanje skorijih događaja, teškoće sa govorom, nemogućnost obavljanja složenih radnji, nemar za higijenu, asocijalnost, depresija, poremećaj ličnosti i iracionalno ponašanja, najčešće zapažaju ukućani koji se obraćaju za pomoć lekarima opšte prakse.

Alchajmerova bolest i demencija danas zaokupljaju veliku pažnju stručne javnosti i procenjuje se da, kada je prosečan životni vek 75 godina, obolelih od Alchajmerove bolesti u svetu ima 25 miliona, što znači da svake godine oboli oko 4,5 miliona osoba, ili jedna osoba svakih sedam sekundi.

Broj obolelih od Alchajmerove bolesti povećava se sa starenjem, s toga se savetuje svim osobama koje odu u penziju, da se zdravo hrane, da budu fizički aktivne i da ne prestanu da rade na sebi.

Avatar

Tatijana Spasojević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend