Društvo

Više od 170.000 tužbi protiv banaka pred sudovima u Srbiji

laptop office
Foto /ilustracija Pixabay laptop
U srpskim sudovima ima više od 170.000 tužbi građana prema bankama, od kojih je najviše onih koje se odnose na naknade, piše N1.

Na moguće posledice po rad banaka ukazao je nedavno i MMF i ključan je – uticaj na stabilnost finansijskog sistema. Teorijski možete da dovedete u pitanje sve naknade koje su do sada naplaćene i to do beskonačno u prošlost, što znači da troškovi po banke mogu da se mere milijardama, rekao je ekonomista Zoran Petrović za N1.

Advokat Čedomir Kokanović je istakao da se ne može sistemski zakon poput Zakona o parničnom postupku, koji definiše kako neko može da tuži bilo koga povodom bilo kog problema, menjati samo da bi se rešio problem tužbi prema bankama.

Potencijalni troškovi koji mogu da se mere milijardama dalje znače da može biti veliki uticaj pogotovo na neke male banke. Zato MMF govori o uticaju velikog broja tužbi na finansijsku stabilnost, ukazuje Petrović.

“Veoma je neobično da se sada dovodi u pitanje zakonitost naknada. Pravila po kojima banke funkcionišu postoje jako dugo –  Zakon o obligacionim odnosima postoji od 1978. Imali smo i krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina kredite koji su imali naknade izražene ili u apsolutnom iznosu ili u procentima. Devedesetih nismo imali banke, ali od 2000. godine takođe smo to imali. Sada, posle 15 godina to se dovodi u pitanje. U međuvremenu smo dobili još propisa koji regulišu tu materiju, poput Zakona o korisnicima finansijskih usluga iz 2011. godine, pa Odluke o efektivnoj kamatnoj stopi NBS i to je prilično jasno uređeno”, ukazuje Petrović.

Advokat Kokanović ističe da je nedavno Vrhovni sud paket od nešto više od 90 hiljada tužbi preraspodelio iz beogradskih sudova po sudovima iz unutrašnjosti gde su tužioci tj. klijenti banaka.

“Pošto se stvorila praksa da te naknade za obradu kredita nisu bile zakonie, to sada ide automatski i vrlo je izvesno da će se spor rešiti pozitivno za klijenta banke. Vreme je neizvesno. I ovaj sada novi zakon (nacrt Zakona o parničnom postupku) unosi dodatnu neizvesnost ako bude usvojen”, navodi Kokanović.

Kada je reč o tužbama protiv banaka, Petrović ističe da smo svedoci da se u najvećem broju slučajeva, oko 80 i nešto odsto, presuđuje protiv banaka – sa glavnim argumentom da se traži od banaka da objasni mehanizam kako se dolazi do tih troškova.

“Pri tome je suština te priče transparentnost – da li u predugovornom procesu banka klijentu daje sve elemente. To je i nominalna kamatna stopa, troškovi, naknade, troškovi trećih strana. Kranja cena kredita je efektivna kamatna stopa koju klijent može da poredi sa cenom u drugim bankama i tako izabere gde je najpovoljnije”, objašnjava Petrović.

Tako se, ističe Petrović, posmatra transparentnost – da se građanin upozna sa troškovima i potpiše da ih je razumeo.

 

 

 

 

 

 

 

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend