Ekonomija

Država ne zna za koliko je smanjena siva ekonomija

novac euro digitron
Pixabay/ilustracija novac euro
Ministar finansija Siniša Mali je na prvom sastanku novog Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije ocenio da je 71,2 odsto mera iz Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije za period 2019-2020. godine u celosti ili delimično sprovedeno.

Najviše se uradilo kod podsticanja fer konkurencije, legalnog preduzetništva i zapošljavanja, gde je u potpunosti ili delimično realizovano 78,9 odsto planiranih aktivnosti.

Slično je i sa merama koje služe podizanju svesti građana i privrede o važnosti suzbijanja sive ekonomije i 78,8 odsto planiranih aktivnosti je sprovedeno.

S druge strane, najmanje od planiranog je urađeno kod reforme Poreske uprave, tek 61,1 odsto.

Prethodne brojke govore o realizaciji planiranih mera, ali ne i o prisutnosti korupcije u ekonomiji.

Treba reći i da je prvi program za suzbijanje sive ekonomije napravljen 2015. godine i tada je osnovna pretpostavka bilo istraživanje iz 2013. po kom je učešće sive ekonomije u Srbiji iznosilo 30 odsto BDP-a.

NALED, koji je član Koordinacionog tela 2017. godine je sproveo istraživanje po kome je utvrđen prilično veliki pad sive ekonomije.

Oni su utvrdili da je obim sive ekonomije kod registrovanih preduzeća, kod prometa i isplate zarada, smanjen sa 21,2 odsto BDP-a u 2012. na 15,4 odsto BDP-a u 2017. godini, a procenjeno je da siva ekonomija čini 14,9 odsto BDP-a.

Ovi nalazi u stručnoj javnosti ocenjeni su kao prilično optimistični s obzirom da bi to značilo da je za četiri godine prepolovljena siva ekonomija.

Nije baš najjasnije da li je danas manje sive ekonomije nego na početku 2019. godine kada je program pravljen.

Ciljevi programa bili su da se smanji učešće sive ekonomije u registrovanim preduzećima sa 14,9 na 14,5 odsto BDP-a.

Drugi cilj je bio smanjenje učešća neregistrovanih firmi na tržištu 17,2 na 15 odsto.

Treći cilj je smanjenje PDV jaza za dva procentna poena i na kraju smanjenje učešća neformalne u ukupnoj zaposlenosti sa 19,5 odsto u 2018. na 17,5 odsto u 2020. godini.

Kako se navodi u analizi efekata Programa koji je uradio NALED, istraživanja za prva dva cilja nisu mogla biti sprovedena, odnosno ne zna se koliko je učešće sive ekonomije u BDP-u.

Ne zna se ni da li je ispunjen i treći cilj, smanjenje PDV jaza, odnosno razlike između naplaćenog i potencijalno mogućeg PDV-a za naplatu.

Naime, kako se navodi u analizi, veličinu PDV jaza nije bilo moguće dobiti na osnovu javno dostupnih podataka, te su korišćeni podaci o visini naplaćenih javnih prihoda, što je čudno s obzirom da ministar finansija predsedava Koordinacionim telom, a raspolaže sa svim podacima o naplati PDV-a.

U svakom slučaju, navodi se da podaci za period januar-oktobar pokazuju da su ukupni javni prihodi niži za 2,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je naplata prihoda od PDV-a zabeležila rast od 0,4 odsto, „što je uz prisutnu situaciju sa koronavirusom pozitivno“.

Jedini konkretan pokazatelj koji postoji je udeo neformalno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti koji je iznosio 17,3 odsto prema podacima iz Ankete o radnoj snazi za treće tromesečje prošle godine.

Ipak treba reći i da je u tom periodu zabeležena veoma niska nezaposlenost od devet odsto, ali i visok nivo neaktivnosti stanovništva.

Ipak, na osnovu anketa koje je sproveo NALED ne može se reći da cvetaju ruže što se tiče sive ekonomije.

Najveći broj ispitanika (16,7 odsto od ukupno 42 preduzeća) smatra da je u njihovoj delatnosti barem 20 odsto prieduzeća neregistrovano, dok oko dva odsto ispitanika smatra da je procenat nelegalnih privrednih subjekata čak oko 70 odsto.

Petina ispitanih preduzeća misli da je se 10 do 30 odsto prometa obavi bez plaćanja poreza, a 28,6 odsto njih ocenjuje da se porez i doprinosi na zarade ne uplaćuju svim radnicima u njihovoj delatnosti.

Što se tiče građana, zanimljivo je da svaki drugi građanin (51 odsto) veruje da se obim sive ekonomije smanjio u prethodnih godinu dana.

Ovo takođe znači i da polovina građana misli da se nije smanjila, a od toga 28% njih misli da se obim sive ekonomije povećao.

Mere kod kojih se najviše uradilo kod efikasnijeg nadzora nad sivom ekonomijom što se pre svega odnosi na rad inspekcija, odnose se na suzbijanje oglašavanja i prodaje robe preko interneta od strane neregistrovanih subjekata i tu su sproveden sve četiri planirane mere, a najvažnija je to što pošiljalac paketa mora da pokaže ličnu kartu.

Takođe, uspostavljen je informacioni sistem za kontakt centar koji je omogućio da građani onlajn podnesu 14.015 predstavki nadležnim inspektorima, a 98 odsto je rešeno.

S druge strane, što tiče specijalizacije sudija za predmete vezane za sivu ekonomiju kao i mera za suzbijanje nelegalne gradnje nije urađeno ništa.

Kod reforme Poreske uprave, godinu dana se kasnilo sa zakonom o fiskalizaciji koji je donet u decembru 2020. pa se dalje nije daleko stiglo u realizaciji planiranih aktivnosti.

Kod parafiskala, nije formirana jedinstvena baza službenih mišljenja koja je bila planirana. Takođe nije ni uspostavljen ni javni registar neporeskih nameta, mada su analize završene.

Dragan Radović, vlasnik knjigovodstvene agencije, ima utisak da je u pandemiji došlo do povećanja sive ekonomije.

„Mislim da je ranija procena da siva ekonomija iznosi 15 odsto BDP-a nije ni blizu tačna. Sada su mnogi preduzetnici u krizi i mnogi su prešli u sivu zonu. Inače najveći generator sive ekonomije je država koja dozvoljava ogroman šverc preko carine, iznošenje novca iz zemlje, utaju poreza na cigaretama i gorivu, prodaju nelegalnog brašna, nelegalnu izgradnju…“, napominje Radović dodajući da ima primera da firma ne uplaćuje poreze i doprinose za zaposlene, a i dalje radi i sa blokiranim računima.

„Ima preko 500.000 zaposlenih na sivo, tzv. neformalno zaposlenih. Odakle gotovina da se oni isplaćuju“, kaže Radović.

Ministar finansija najavio je donošenje novog Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije u junu, dok bi nacrt trebalo da bude predstavljen u aprilu ove godine.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend