Ekonomija

Elektronsko fakturisanje znači brže plaćanje i bolju naplatu PDV-a

porez fakture plaćanje/Ilustracija Pixabay
Do 25. februara traje javna rasprava o Nacrtu zakona o elektronskom fakturisanju. Jedna od pogodnosti elektronskih faktura je brže plaćanje, kao i suzbijanje sive ekonomije jer one pomažu u kontroli naplate poreza. Obaveza elektronskog fakturisanja odnosiće se na sve obveznike koji su u sistemu poreza na dodatu vrednost (PDV).

“E-faktura (elektronska faktura) je potpuno digitalna faktura koja se prenosi s jedne aplikacije (izdavaoca) na drugu (primalac) bez fizičkog oblika (ispis)”, objašnjava za Novu ekonomiju Sandra Rodić sa USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj.

Projekat je pružao tehničku podršku Ministartsvu finansija u okviru Radne grupe za uvođenje centralizovane platforme za elektronske fakture.

Ona objašnjava da e-faktura ima sva polja podataka koje faktura uobičajeno sadrži: izdavaoca, primaoca, brojeve fakture, datume, stavke računa i vrednosti PDV-a, kao i da će se elektronska faktura izdata posredstvom novog sistema smatrati izvršnom ispravom.

Sandra Rodić naglašava da je propis još u fazi nacrta kao i da mnoge oblasti kao što je, na primer, način i postupak registrovanja za pristup sistemu tek treba da se bliže urede podzakonskim aktima.

Prema njenim rečima, iz ugla same privrede, njihovim korišćenjem, postiže  se efikasnost, transparentnost, smanjuje se mogućnost grešaka u razmeni i obradi podataka, a postiže se i brže plaćanje.

“Sva pravna lica i preduzetnici koji su u sistemu PDV-a, biće u obavezi da primaju i šalju sve fakture kroz sistem elektronskih faktura”, napominje sagovornica našeg portala.

Prema njenim rečima tu spada i naknadano evidentiranje onih faktura koje su poslate ili su dobijene van sistema (u slučaju kada je u pitanju transakcija sa licem koje nije obveznik PDV-a).

Naglašava da faktura neće moći da bude proknjižena, odnosno naplaćena ukoliko nije dobijena na način koji je regulisan zakonom, kao i da je zakonom regulisano nepoštovanje propisanih obaveza.

DA LI ĆE BITI DODATNIH TROŠKOVA?

Što se tiče samih troškova prelaska na sistem elektronskih faktura, Sandra Rodić kaže da je planirano da pristup centralnom sistemu elektornskih faktura bude jednostavan, kao i da ne bi trebalo da zahteva značajna ulaganja od strane privrede.

“Sistem/platforma (elektronskih faktura) biće otvorena odnosno otvoriće API-je servis koji će biti dostupan svim korisnicima”, napominje sagovornca Nove ekonomije.

Ona dodaje i da će usluga slanja i primanja elektronskih faktura preko tog sistema biti besplatna, a trebalo bi da postoji i uputstvo za korišćenje te platforme.

Napominje i da će firme koje imaju mali broj faktura biti u mogućnosti da ih direktno unesu u sistem elektronskih faktura.

Prema njenim rečima, ukoliko neka firma ima veći broj faktura, imaće mogućnost da nadogradi svoj informacioni sistema i na taj način može da automatizuje komunikaciju sa sistemom elektronskih faktura.

Jedna od mogućnosti je kako dodaje naša sagovornica i da firma taj deo posla poveri informacionom posredniku.

Svaki privrednik će na osnovu analize moći da donese odluku koji mu je model isplativiji u nadogradnji sistema.

“Sa druge strane, uštede u vremenu i novcu na osnovu prelaska na elekronsko fakturisanje su trajne”, kaže Sandra Rodić.

Napominje i da Zakon predviđa uvođenje informacionih posrednika, koji će imati saglasnost Ministartsva finansija za pružanje usluge izdavanja, evidentiranja, obrade, primanja, dostavljanja i čuvanja elektronskih faktura.

ZBOG ČEGA SE UVODE ELEKTRONSKE FAKTURE?

Prema rečima Sandre Rodić sa rastom globalne ekonomije pokreću se i nove usluge na tržištu, pa se procenjuje da je globalni iznos faktura oko 550 milijardi godišnje, od čega, kako dodaje, digitalne fakture čine 10%.

“Monetarna vrednost tržišta usluga e-fakturisanja u 2019. godini bila je 4,3 milijarde evra i očekuje se rast od četiri puta u narednih pet godina”, napominje sagovornica Nove ekonomije.

Prema njenim rečima, grube procene govore o tome da se polovina svih faktura šalje privatnim potrošačima, dok se druga polovina šalje preduzećima i javnom sektoru..

Dodaje i da se polovina svih faktura, otprilike šalje za promet usluga, dok se druga polovina šalje za promet robom.

Sandra Rodić podseća da tokom druge decenije 21. veka, nordijske zemlje, zemlje centralne Evrope, kao i zemlje Latinske Amerike, sve više pokreću razvoj usluga, standardizuju i jačaju pravnu podršku za elektronsko izdavanje faktura.

“Gledajući bliže razloge i pokretače iz perspektive vlade, glavni razlog je jaz između PDV-a, borba protiv neprijavljenog PDV-a i nenaplaćenih poreza”, napominje sagovornica Nove ekonomije.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend