Ekonomija

NBS: Rast BDP-a u ovoj godini od pet do šest odsto

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas kako očekuje potpun ekonomski oporavak Srbije, uz procenu da će bruto domaći proizvod (BDP) dostići pretkrizni nivo u drugom tromesečju ove godine, te na nivou godine imati rast od pet do šest odsto.

“Nešto sporiji rast u prvom tromesečju usled novog talasa pandemije i zatvaranja velikog broja evropskih zemalja trebalo bi da bude nadoknadjen od drugog tromesečja, pri čemu bi dobar tempo vakcinacije u našoj zemlji i svetu mogao godišnju stopu rasta da približi nivou od šest odsto”, navedeno je u februarskom Izveštaju o inflaciji NBS.

Očekuje se da će rast biti vodjen domaćom tražnjom i izvozom, za šta je neophodan i privredni rast zone evra, koji se u ovom trenutku procenjuje na oko četiri odsto u 2021. godini.

Kako je istaknuto, rastu će doprineti i pravovremen i adekvatan odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji i po tom osnovu obezbedjeni povoljni uslovi finansiranja i očuvani proizvodni kapaciteti i radna mesta.

“Isti faktori, prema našoj oceni, obezbediće u narednim godinama stabilnu srednjoročnu putanju privrednog rasta Srbije od oko četiri odsto godišnje”, navedeno je u izveštaju.

Rizici projekcije za 2021. su, ukupno posmatrano, simetrični i u najvećoj meri se odnose na tok pandemije i efikasnost njenog suzbijanja, naveli su iz NBS.

Pritom, rizici koji potiču iz medjunarodnog okruženja izraženiji su naniže zbog ponovnog širenja virusa od oktobra i pojave novih sojeva, kao i pooštravanja zdravstvenih mera u mnogim zemljama, naročito u zoni evra.

Po tom osnovu smanjuju se izgledi za privredni rast naših važnih spoljnotrgovinskih partnera, pre svega u prvoj polovini godine.

S druge strane, rizici projekcije koji potiču iz domaćeg okruženja izraženiji su naviše.

“S obzirom na najavu novog paketa ekonomske pomoći i brz tempo vakcinacije stanovništva u našoj zemlji, oporavak domaće tražnje mogao bi biti i brži od očekivanog. Vakcinacija uliva optimizam, a naročito činjenica da je Srbija medju vodećim zemljama u Evropi i svetu po broju vakcinisanih gradjana u odnosu na ukupan broj stanovnika”, istakla je guvernerka Jorgovanka Tabaković, saopštila je NBS.

Uprkos obimnom paketu ekonomskih mera, svi ekonomski pokazatelji, a pre svega učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu, ostali su u održivim okvirima, što je od izuzetne važnosti za očuvanje povoljnih izgleda za stabilan privredni rast u srednjem roku, navedeno je u izveštaja.

Dodaje se da su inflatorni pritisci ostali niski, a usporavanje medjugodišnje inflacije na 1,3 odsto u decembru vodjeno je pre svega nižim cenama nepreradjene hrane – povrća i svežeg mesa.

Cene hrane, uz cene energenata, u najvećoj meri su odredile dinamiku inflacije unutar godine, koja je u proseku u 2020. iznosila 1,6 odsto, pokazao je Izveštaj NBS.

Toliko je iznosila i prosečna bazna inflacija, koja je krajem godine blago ubrzala (na 2,1 odsto medjugodišnje), usled rasta tražnje za proizvodima koji omogućavaju rad od kuće (računari, mobilni telefoni).

Istaknuto je da je značajan faktor niske i stabilne bazne i ukupne inflacije u Srbiji bila relativna stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja.

“I u naredne dve godine očekujemo da će se inflacija kretati u donjoj polovini ciljanog raspona. Pritom, neznatno viša projektovana inflacija u 2021. godini u odnosu na prethodnu projekciju biće privremenog karaktera, s obzirom na to da se radi u najvećoj meri o jednokratnom efektu povećanja cene električne energije i očekivanom rastu cena naftnih derivata, što će biti posledica rasta svetske cene nafte”, kazala je guvernerka NBS.

Dodala je da se ni u narednim godinama ne očekuju veći pritisci na inflaciju, s obzirom na to da je realno očekivati da će BDP rasti brže od potrošnje, što će, uz bazni efekat kod cena hrane i energenata, uticati na to da se inflacija u 2022. nadje na nižem nivou nego ove godine.

Precizirano je da se neizvesnost, u pogledu ostvarenja projekcije inflacije u kratkom roku, u najvećoj meri se odnosi na kretanje svetske cene nafte i cene voća i povrća, a u srednjem roku na rizike iz medjunarodnog okruženja – na brzinu oporavka zone evra, svetske cene primarnih proizvoda, kao i tokove kapitala prema zemljama u usponu.

Rizici za ostvarenje projekcije delom se odnose i na brzinu oporavka domaće tražnje i kretanje domaćih regulisanih cena.

“Iako je tok pandemije i dalje neizvestan, ekonomska i zdravstvena situacija u ovoj godini trebalo bi da bude znatno povoljnija nego u prethodnoj. Sa efikasnijom kontrolom pandemije na globalnom nivou i napretkom u procesu masovne vakcinacije, koji je Srbiju po dosadašnjem uspehu svrstao medju najbolje zemlje na svetu, očekujemo snažan i održiv rast ekonomske aktivnosti, posebno od drugog tromesečja”, istakla je guvernerka.

Kako je navela, očuvanjem pune makroekonomske i finansijske stabilnosti i uredjenjem javnih finansija u prethodnim godinama, Srbija je krizu dočekala znatno spremnija i u poziciji da paketom monetarnih i fiskalnih mera pokuša da ekonomsku štetu svede na minimum i sačuva tržište rada.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend