Propisima usvojenim u decembru 2018. godine bilo je predviđeno fazno skraćivanje, i to za kredite odobrene u toku 2019. godine na osam godina, u toku 2020. godine – sedam godina i kredite odobrene počev od 1. januara 2021. godine – šest godina.
– Smatramo da je trenutna kriza razlog više da se novi krediti odobravaju u skladu s propisanom dinamikom snižavanja ročnosti i da je ograničenje maksimalne ročnosti na način kako je to predviđeno propisima usvojenim u decembru 2018. godine jedan od delotvornih mehanizama za sprečavanje prezaduženosti građana i nastanka novih problematičnih kredita u ovom segmentu kreditiranja – odgovaraju u NBS na naše pitanje o eventualnom produživanju rokova otplate. U NBS napominju da, pri tom, treba imati u vidu da je svako kreditiranje na duže rokove od propisanih i dalje dozvoljeno ako banka nakon toga održava odgovarajući nivo kapitala, odnosno ako u svakom trenutku ima dovoljno sopstvenih sredstava za ispunjenje svih regulatornih zahteva.
Kao što objašnjavaju u centralnoj banci, kraći rokovi su uvedeni kako bi se sprečila prezaduženost fizičkih lica. Pošto je period otplate osam, sedam i šest godina, umesto ranijih deset, klijenti banaka zato mogu da uzmu i manje sume kako bi se uklopili u propise o opterećenosti zarade. A to je da dug banci ne može biti veći od 60 odsto plate.
Zaduženost građana, međutim, i dalje raste. Prema podacima Udruženja banaka, na kraju septembra ove godine građani su bankama za keš i potrošačke kredite dugovali 577 milijardi dinara, a tačno godinu dana pre toga 480 milijardi dinara.
Činjenica o takvim kamatama važi i za stambene kredite i u ovom delu je povećana zaduženost građana s prošlogodišnjih 406 milijardi dinara na 458 milijardi dinara.
Ipak građani su mnogo više zaduženi za keš zajmove, što je i bio povod da centralna banka skrati rokove za njihovu otplatu. Prema podacima Udruženja banaka, udeo keš zajmova u ukupnoj zaduženosti stanovništva je 50 odsto, a stambenih 38,9 odsto.
Više informacija možete pročitati OVDE.
Dodaj komentar