Društvo Ekonomija

Pregovori o minimalnoj ceni rada za iduću godinu počinju 23. avgusta

zarada
Boom93
Početak pregovora sindikata, predstavnika Vlade Srbje i poslodavaca o minimalnoj ceni rada za 2022. godinu, zakazani su za 23. avgust, iako se očekivalo da počnu nedelju dana ranije, ali su predstavnici Ministarstva finansija zbog godišnjih odmora zatražili da se rok pomeri, rekao je danas sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović.

“SSSS se zalaže za realizaciju dogovora od pre četiri godine, koji je postignut konsenzusom izmedju predstavnika sindikata, Vlade i poslodavaca da minimalna zarada za 2022. godinu bude jednaka vrednosti minimalne potrošačke korpe, a to je oko 40.000 dinara”, rekao je Mihajlović za Betu.

Dodao je da je minimalna zarada, prema tom dogovoru, trebalo da bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom u 2021. godini, ali da je sindikat imao razumevanja da se zbog pandemije korona virusa to odloži i da sada nema razloga da se to opet čini.

Mihajlović je rekao da radnici imaju pravo na dostojanstevn život, umesto što žive ispod linije siromaštva.

Istakao je da su sindikati i ove godine”dovedeni pred svršeni čin” jer je predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom jula objavio da će minimalna zarada za 2022. godinu iznositi, ne manje od 300 evra, oko 35.000 dinara.

“Na ovaj način je devalviran socijalni dijalog”, rekao je Mihajlović, koji je i član pregovaračkog tima.

On je ocenio da minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 400.000 ljudi, a da je prošle godine taj broj bio daleko veći, na šta ukazuju podaci da se za minimalnu zaradu prijavilo oko milion ljudi.

Zakonom o radu predvidjeno je, kako je rekao, da minimalnu zaradu poslodavac može da isplaćuje najduže šest meseci, a ako zatraži dozvolu od Ministarstva rada i dobije je, maksimalno još šest meseci, ali da, uprkos toj zakonskoj odredbi, u Srbiji ima firmi koje godinama isplaćuju minimalac.

Inspekcija rada i Poreska uprava bi, prema njegovim rečima, trebalo da utvrde koje su to firme i da ih sankcioniše.

Član pregovaračkog tima u ime sindikata UGS “Nezavisnost” Zoran Ristić rekao je da su objavom visine minimalne zarade pre početka pregovora oni obesmišljeni, ali da će se taj sindikat zalagati da minimalna zarada mora biti najmanje ravna minimalnoj potrošačkoj korpi od oko 39.000 dinara koliko se procenjuje da će iznositi na kraju godine.

“Minimalna zarada bi nakon talasa poskupljenja i rasta troškova života trebalo da iznosi oko 40.000 dinara što bi u odnosu na minimalnu zaradu u ovoj godini od 32.000 značilo povećanje od 25 odsto”, rekao je Ristić.

Dodao je da “nema razloga da se minimalna zarada ne poveća na 40.000 dinara, obzirom na to da se predstavnici vlasti hvale izvanrednim ekonomskim rezultatima”.

On je rekao da se standard radnika od 2013.-2014. godine nije bitnije popravio što govore podaci da se sada za minimalnu zaradu ne može kupiti mnogo više nego tih godina.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Srdjan Drobnjaković rekao je da poslodavci pristaju da se poveća minimalna zarada, ali i traže da se neoporezivi deo sa 18.300 dinara poveća kako je predložio i Fiskalni savet na 26.000 dinara, a da se manjak prihoda u budžetu nadokanadi povećanjem nominalne poreske stope na godišnji porez na dohodak gradjana sa deset na 15 odsto.

“Neprihvatljivo je da se neoporezivi iznos minimalne zarade, kako je predložio predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa 18.300 podigne za 1.000 dinara, na 19.300 dinara”, rekao je Drobnjaković.

Dodao je i da se poslodavci zalažu da se u perpektivi cela minimalna zarada oslobodi poreza kao i da se smanje ukupni porezi i doprinosi na zarade svih radnika i uvede progresivan porez.

Zakonom o radu predvidjeno je da, ukoliko se ne postigne saglasnost izmedju tri socijalna partnera, konačnu visinu minimalne zarade odredi Vlada Srbij, najkasnije do 15. septembra tekuće godine.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend