Ekonomija

Svetska banka: Na Zapadnom Balkanu privredni rast od 4,4%

Zemlje Zapadnog Balkana, posle istorijske recesije, u 2021. imaće privredni rast smanjenog intenziteta, navodi se u izveštaju Svetske banke objavljenom 27. aprila.

Kako je saopšteno, šest zemalja Zapadnog Balkana – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Кosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, očekuje povratak privrednog rasta u 2021. godini, nakon najtežeg zabeleženog ekonomskog pada koji je pogodio region tokom 2020.

“Posle ekonomske devastacije koju je donela pandemija kovida-19 i koja je dovela do procenjenog ekonomskog pada u regionu od 3,4% u 2020, region Zapadnog Balkana bi, prema očekivanjima, trebalo da ima privredni rast od 4,4% u 2021. godini”, navela je Svetska banka.

U narednim godinama se očekuje usporavanje rasta na 3,7% u 2022. i 2023. godini, dok posledice pandemije nastavljaju da sputavaju investicije i zaposlenost u regionu.

“Sigurno je da primećujemo neke pozitivne trendove u regionu, podstaknute brzom akcijom koju su preduzele mnoge zemlje radi suzbijanja najtežih posledica pandemije, ali posledice pandemije na zdravlje i ekonomska devastacija i dalje će se osećati”, izjavila je Linda Van Gelder, regionalna direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.

Dodala je da će vakcinacija, uz jačanje poverenja u ekonomske izglede, poboljšanje potrošnje i trgovinske razmene, pomoći u održavanju ovog zamaha, ali zemlje moraju i dalje sa pažnjom da usmeravaju napore ka uvođenju i osnaživanju politika koje vode rastu, zaštiti zdravlja i jačanju ljudskog kapitala.

Kako je ocenila Svetska banka, iako je stopa nezaposlenosti u zemljama Zapadnog Balkana opala sa 13,5% u 2019. na 12,6% u 2020, to je ugavnom posledica povećane neaktivnosti, pri čemu je ukupan gubitak radnih mesta u regionu dostigao gotovo 70.000 do kraja 2020. godine.

“Ovi gubici su disproporcionalno pogodili osetljivije grupe stanovištva u regionu, uključujući žene i mlade – pri čemu je stopa nezaposlenosti među mladima porasla na 33,6% u 2020. godini, zaustavljajući petogodišnji trend pada”, ističe se u saopštenju.

Prema izveštaju Svetske banke, javne politike u regionu treba da ostanu jasno fokusirane na borbu sa pandemijom, ograničavanje društvenih posledica i podsticanje oporavka.

“Sve zemlje treba da obezbede dovoljno resursa svojim zdravstvenim sistemima za nabavku i distribuciju vakcina, testiranje, terapije, ličnu zaštitnu opremu, i unapređenje i održavanje zdravstvenih ustanova. Investicije u obrazovanje, digitalizaciju i ostale infrastrukturne projekte, kao i zelene inicijative, treba da postanu prioritet zato što mogu da ubrzaju neophodnu tranziciju ka smanjenoj ugljeničnoj zavisnosti zemalja tokom oporavka od pandemije”, ukazala je Svetska banka.

Svetska banka predviđa rast srpske ekonomije u 2021. na 5%

Svetska banka predviđa privredni rast Srbije u 2021. od 5%, izjavio je glavni ekonomista te banke u Srbiji Lazar Šestović.

“Naša procena je da će i dalje rast srpske ekonomije biti blizu nekog svog srednjoročnog trenda koji je zabeležen u prethodnih nekoliko godina, oko 3,5 do 4% procenta godišnje”, kazao je Šestović na onlajn predstavljanju izveštaja SB o ekonomskim pokazateljima zemalja Zapadnog Balkana.

On smatra da su osnovi faktori koji mogu da ugroze taj scenario – šta će se dešavati na međunarodnom tržištu i u okruženju, potom da li će doći do rasta kamatnih stopa i cene zaduživanja, kako će se kretati tražnja za robom iz Srbije, zainteresovanost stranih ulagača za investiranje u Srbiju, kao i iznos doznaka iz inostranstva.

Dodao je da postoji mnogo toga što Srbija može sama da uradi, kako bi poboljšala izglede za rast, poput daljeg poboljšanja poslovnog okruženja kako bi se povećale investicije i otvorila više poglavlja u procesu EU integracija.

Šestović je ukazao da nije bitno misliti na rast BDP kao takav, već raditi na tome da bude okrenut ka očuvanju životne sredine, na racionalnoj upotrebi prirodnih resursa, manjoj emisiji zaguđujućih materija i pomoći privredi i infrastrukturi da se učine otpornijim na uticaj klimatskih promena.

“Agenda zelenog rasta je nešto što treba da se ugradi u svaki budući pokušaj poboljšanja rasta na srednji rok”, kazao je Šestović navodeći da je potrebno da se radi koordinirano i da sve politike u oblasti zaštite životne sredine, subvencija, poreskog sistema, na svim nivoima vlasti, stimulišu manju potrošnju prirodnih resursa, promovišu upotreba obnovljivih izvora energije, smanjenje zagađenja.

Na pitanje da prokomentariše visinu deficita u budžetu Srbije, koji je usvojen rebalansom za 2021. godinu, on je naveo da je rebalans urađen kako bi se omogućio novi paket podrške privredi.

Šestović smatra da deficit nije zabrinjavajući, jer nije posledica izmena nekih politika na srednji rok, ali je ocena SB da je možda trebao da bude malo manji ove godine, kako bi bio manji uticaj na javni dug.

U SB se nadaju da je veći deficit trenutna posledica pomoć privredi kako bi se smanjili negativni efekti pandemije i da će sledeće godine biti manji.

“Smatramo da je to s jedne strane potrebno, da bi se dalje promovisao rast i opravak od prošlogodišnjih dešavanja, ali verovatno je moglo da se uštedi na određenim merama. Bolje je da se pruže ciljane mere podrške, kako u smislu sektora i vrste preduzeća koje je dobijaju, kao i grupa stanovnišva”, kazao je on.

Dodao je da je drugi razlog za povećanje deficita dalje ulaganje u infratstrukturu, što je ocenio kao dobro, jer Srbija je imala ranijih godina nizak nivo javnih investicija.

Šef Kancelarije SB u Srbiji Stiven Ndegva kazao je da je region Zapadnog Balkana tokom trajanja pandemije korona virisa imao mnogo bolje ekonomske rezultate od članica Evropske unije, a Srbija je među tim zemljama bila znatno bolja od svih njih zajedno.

“Kada se glada bliska budnućnost, oporavak se čini da je na pravoj putanji. Izgleda de će Srbija imati obećavajuću 2021. godinu i očekujemo povratak u normalni, planirani rast nakon toga”, kazao je Ndegva.

Pohvalio je Vladu Srbije na do sada obavljenom poslu, pre svega u obuzdavanju pandemije u oblasti zdravstva, navodeći i da je važno koliko otpornosti srpska ekonomija pokazuje u poslednje vreme.

On je istakao da sve to ne bi bilo moguće da nije bilo reformi sprovodenih u poslednjih nekoliko godina u Srbiji.

Naveo je da su one pomogle izgradnji snažnih fiskalnih osnova, što je omogućilo državi da uđe u pandemiju sa snažnim finansijskim resursima, kako bi mogla da se izbori sa iznenadnim povećanjem rashoda i troškova i podrži velike pakete stimulacije i pomoći ekonomiji, kako bi kompanije ostale otvorene, a radna mesta sačuvana.

Po njegovim rečima, Svetska banka je zainteresovana da nastavi da radi sa Vladom Srbije na ekonomskom oporavku i kroz zelenu tranziciju, te da se u rast uključe marginalizovane i osetljive grupe.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend