Kultura

Ekskluzivno za BOOM93: Intervju sa Srdanom Golubovićem

Posle pet meseci ponovo su otvorene bioskopske sale. Centar za kulturu ponovo organizuje projekciju filma "Otac" Srdana Golubovića. Boom93 vodio je razgovor sa rediteljem Golubovićem posle premijere filma u Požarevcu u martu.

Boom 93: Srdane, hvala Vam što govorite za Boom 93 i najpre da Vas pitam o još svežim utiscima iz Berlina, gde je Vaš film bio deo programa ”Panorama” i gde je osvojio dve nagrade. Koliko je bilo projekcija i da li ste bili zajedno sa publikom i pratili njene reakcije?

SRDAN GOLUBOVIĆ:  Pa jeste, u Berlinu je film jako dobro prošao i osvojio je dve nagrade od četiri moguće koliko ima nagrada u tom programu. I, što je najvažnije, osvojio je tu nagradu koja se smatra glavnom nagradom tog programa: Nagradu publike. Mi smo bili na tri projekcije. Ja sam bio, kada sam išao da primim nagradu, i na toj poslednjoj, petoj. Što je zanimljivo, svih pet projekcija su bile rasprodate, što znači da je od početka, pre svega u nemačkim medijima, a i uopšte u stranim medijima, bila neka jako dobra priča oko filma. U stvari, na taj dan prikazivanja, odnosno premijere u Berlinu, pojavila se ta izvanredna kritika u uglednom časopisu Screen Daily, tako da se odjednom napravila oko filma jedna dobra priča. Projekcije  su bile krcate, a posle su bili i jako zanimljivi i vrlo inspirativni razgovori. Ljudi su bili vrlo dirnuti filmom, temom, pristupom i svim tim stvarima. Ja sam treći put učestvovao na ovom festivalu, ali imam utisak da je ovaj film najbolje prošao. Bolje u odnosu na prethodna dva.

Boom 93: Odmah potom usledilo je otvaranje 48. FEST-a upravo Vašim filmom. Pretpostavljam da tu postoji određena povećana odgovornost, jer je taj događaj posebno značajan za autora kada zna da ga gleda publika sa istančanim ukusom?

SRDAN GOLUBOVIĆ: FEST i premijera na ovom festivalu nosi jedno uzbuđenje sa sobom, pre svega što je to premijera u mom rodnom gradu, u mojoj zemlji. To je potpuno drugačije nego premijera negde napolju. S druge strane, to je sala od 3.600 mesta, to ja ne znam gde postoji u Evropi a da na nije na otvorenom. To je zaista velika stvar. Beogradska publika zaista voli film, odrastala je uz FEST i voli i razume film. Imali smo zaista veliku tremu i uzbuđenje. Jedno je svetska premijera filma, a ovo je nešto drugo i ipak je ova domaća intimnija i važnija.

Boom 93: Vaš film OTAC je snažna i potresna priča o čoveku koji iz očaja i neke vrste bunta i želje za pravdom, čini nesvakidašnji potez i pešice kreće u prestonicu putem dugim 300 kilomatara. Filmski kritičar Vladan Petković, ali i još neki kritičari pronašli  su u njemu sličnosti sa snažnim socijalnim dramama velikog Kena Louča, gde se i u uređenijim i bogatijim društvima poput britanskog, dešavaju velike socijalne nepravde. Opet, s druge strane, neki prizori poput onih sa glavnim junakom i psom, gde su obojica odbačeni, gladni i nikome potrebni, podsetili su na neke od najlepših scena klasika italijanskog neorealizma. Da li su to dobre paralele?

SRDAN GOLUBOVIĆ: Pa, jesu. Hvala na tim lepim rečima. Ovo što je Vladan Petković rekao… Stoji da je Ken Louč jedan od socijalno najangažovanijih reditelja u poslednjih tridesetak godina, možda i više. On meni jeste bio neka vrsta reference. Ovo što se tiče  neorealizma, meni je jako bilo bitno da film počne kao jedna socijalna drama koja se bavi problemima birokratije i korupcije jednog društva i koja onda prerasta u jednu bajku. Taj srednji deo koji podseća malo na neorealizam jeste u stvari taj bajkoliki deo filma da bi se on pred kraj opet vratio u tu neku dramsku strukturu. Međutim, meni su tu najveći uticaj imali verovatno Breson i pre svega jugoslovenski crni talas i to najviše filmovi Živojina Pavlovića.

Boom 93: Film OTAC gledajući Vaš i ne samo Vaš opus, nego i odnosu na filmove drugih reditelja, što se tiče socijalne i mentalitetske slike možda je do sada i najsuroviji prikaz devastiranosti našeg društva?

SRDAN GOLUBOVIĆ: Ja sam se trudio pre svega da pravim film o pojedincu. Te slike prelepe, a nažalost rasturene zemlje jesu neki društveni kontekst kroz koji prolazi junak. Jedna od tih propalih fabrika jeste i razlog njegovog putovanja. Ja sam zapravo hteo da se bavim time i  o tome razmišljam poslednjih godina kako se sve što nam se dešavalo u poslednjih trideset godina odrazilo na pojedinca. Pitanje odbačenosti pojedinca i socijalne nepravde nije samo naša tema. Kao što ste rekli toga ima i  u Velikoj Britaniji, ima i u Americi, pa DŽOKER je u stvari priča o tome, ili PARAZIT u Južnoj Koreji. Znači očigledno je da je to pitanje raslojavanja i pitanje da je društvo svuda u svetu podeljeno na gubitnike i na dobitnike, na bogate  i siromašne, da sve manje ima onih u sredini, to je neki globalni fenomen. Čini mi se da se ovaj film na neki način uklapa u tu globalnu sliku, sa nekim zaista prepoznatljivim motivima koji su vezani za našu sredinu. Čini mi se da je i publika u Berlinu to prepoznala toliko dobro zato što u stvari na neki način je to priča koja se i njih tiče.

Boom 93: Velike su pauze između naslova u Vašoj filmografiji. Da li je to ponekad iz nužde, dok se ne sklopi finansijska konstrukcija i poklope sve kockice ili iz Vaše studioznosti i ozbiljnosti u prilazu samom projektu?

SRDAN GOLUBOVIĆ: Ima svega pomalo. Ja zaista dugo tražim priču i kad izaberem to vrlo studiozno pripremam. S druge strane, jeste problem finansiranja. Ja doduše nemam mnogo tih problema, jer dosta lako pronalazim izvore finansiranja u inostranstvu, međutim kada ulazite u te koprodukcije  to je period od najmanje dve godine tog ciklusa finansiranja, i onda se tako desi da mi film izađe na 6 ili 7 godina.

Avatar

Goran Jovanović

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend