Kultura

Knjige za krepljenje duha i intelektualni uzlet

Zbog zabrane masovnih okupljanja u vreme virusa Kovid-19, ovog oktobra ostali smo uskraćeni za Međunarodni sajam knjiga u Beogradu. Sličan termin iskoristili su pojedini izdavači da na drugim prostorima prestonice individualno ili grupno izlože svoja izdanja, ali atmosfera iz hala na Sajmu je nenadomestiva. Ipak, knjige nalaze i u ovom vremenu put do onih koji ih prepoznaju, a neke zanimljive stare i nove preporučuje vam naš saradnik Goran Jovanović
Pixabay/Ilustracija

Korona nas je uskratila za mnogo toga, pa i za neke bitne tačke u kalendaru kulturnih događaja, poput Međunarodnog sajma knjiga. Šteta je višestruka: finansijska za organizatore i izdavače, a duhovna i doživljajna za posetioce. Posebno za one koji neguju kult knjige, a Sajam jeste i mesto jednog duhovnog sabora ljudi zaljubljenih u pisanu reč, onih koji vole taktilni odnos sa knjigom, da na štandovima pipkaju, prelistaju, ošacuju, pomirišu dok se  stranice prevrću i konačno kupe po svom izboru. Kafa ili sendvič u vreme Sajma knjiga, dok nam pored nogu stoje kese otežale od kupljenih naslova (uz slatku radoznalost šta nas sve čeka između korica), nisu istog ukusa kao na drugom mestu i u drugo vreme. Boljeg su.

Ok, u vreme Kovida-19, sve se nešto nadomešta, kompenzuje, traže alternativna rešenja. Digitalni svet je procvetao još brže, kao da ta ekspanzija ionako nije dovoljno bila brza. Onlajn izdanja knjiga postala su normalna stvar, ali ne da se stara dobra knjiga u fizičkom obliku, upravo iz razloga koje smo pominjali u prethodnom pasusu. Neke vam rado preporučujemo u ovom tekstu.

Novi roman ima Frederik Begbede, uz famoznog Mišela Uelbeka, jedan od najpoznatijih francuskih književnika našeg vremena. Čovek koji plače od smeha nastavlja Begbedeov drsko otvoreni i full frontal iskreni stil ragolićavanja svog junaka i njegovih razmišljanja o stvarima i pojavama, na kakav nas je autor već navikao. Uvek je zanimljivo tražiti stepen autobiografskih elemenata koje pisac plasira kroz tumačenja i funkcionisanje svog junaka Oktava (prisutan već u trećem Begdebedovom naslovu), koji garantuje filozofski diskurs o istorijskim i kulturološkim pitanjima ali i o lavirintima savremenog sveta.

Nobelovka Olga Tokarčuk, koja je prošle godine naknadno od komiteta dobila priznanje (za 2018. godinu) za svoj impresivno maštoviti i minuciozno delikatan svet izgrađen u respektabilnom opusu, pre šest godina je objavila roman Knjige Jakovljeve, koji se kod nas pojavio 2017. Istorijski roman sjajne autorke tiče se perioda pred početak komadanja Poljske i njenih teritorija od strane velikih sila. Spram istorijskih, političkih i religijskih  vetrova, Olga Tokarčuk svojim magično zavodljivim perom ispisuje hroniku o misiji nadarenog i harizmatičnog mladog čoveka koji širi svoj uticaj na savremenike.

Takođe sa Nobelovom nagradom u karti svojih uspeha, nemački pisac Ginter Gras ima jedan manje poznati roman, Mačka i miš. Autor slavnog Limenog doboša, po kojem je Folker Šlendorf snimio nezaboravni film, u ovom ostvarenju vraća nas u detinjstvo i tinejdžerske dane nekoliko mladića i jedne devojke pred i u doba Drugog svetskog rata. Impresioniranost naratora Pilenca njegovim drugom Malkeom, neobično tvrdoglavim, darovitim i osobenim mladićem, donosi nam sliku i atmosferu Nemačke u senci Hitlerovih vojnih uspeha i poraza.

Čuveni italijanski novinar i pisac Kurcio Malaparte autor je knjige Koža, koja predstavlja jedno od najpotresnijih svedočanstava ratnog horora. Opet je Drugi svetski rat u pitanju, a delo je prepuno opisa užasa, psihičke i telesne degradacije ljudi, gde su telo i plot sredstvo za preživljavanje, jer u Napulju, u koji će posle proboja ući američke trupe, svih tih ratnih godina trebalo je preživeti glad, siromaštvo, odusustvo namirnica i ključnih sredstava za život. Mrtvi se gomilaju, a živi prodaju i sebe i vlastitu decu da bi fizički opstali. Snaga Malaparteovog talenta i žestina i preciznost u opisivanju najnižeg i najlepšeg u čoveku, čine ovaj roman jednim od najupečatljivijih dometa evropske književnosti u 20. veku.

Rumunski pisac Mirča Kartaresku u velikom romanu (velikom u svakom smislu) Nostalgija, na zanimljiv, bizaran i kompleksan način donosi svet osobenjaka. Izvanredne imaginacije i sposobnosti za narativne obrte i neočekivane dramaturške skokove, Kartaresku je naročito ubedljiv u segmentima kada dočarava maštovitost dečije igre i tamnu provaliju koja ih mami iz surovog sveta odraslih, uz primese fantastike. Zanimljivo je da u ovom romanu, iako pokriva određeni deo rumunske stvarnosti, nema nikakvog eha političkih strujanja i socijalne slike. Ovaj Kartareskuov eskapizam od diktatorskog i postdiktatorskog perioda, koji je obeležio rumunsku umetničku scenu na razmeđi vekova, izveden je maestralno.

Jedno od remek-dela ruske književnosti u prvim dekadama novog veka svakako je roman Obitelj Zahara Prilepina. Kroz sudbinu glavnog junaka Artjoma, zatočenog u manastirskom kompleksu na Solovki, gde sovjetska vlast otprema političke zatvorenike, ali i šljam koji se u civilnom životu bavio najgorim zločinima, Prilepin detaljno i atmosferički odslikava eho turbulentne epohe u SSSR u prvim decenijama 20. veka. Pisac sugestivno dočarava kako se istorijski žrvanj odražava na svakodnevicu malih ljudi, koji pokušavaju da prežive u uslovima sibirske zime, gladi i učestalog nasilja. Pokrenuvši u narativnim tokovima motor emocionalnih odnosa i uzburkane krvi, Prilepin poentira kroz tajnu ljubavnu vezu između zatočenika Artjoma i predstavnice zatvorskih vlasti, Galine, koja deluje poput lave koja otapa led. Bogato nasleđe ruske logorske literature, posle Aleksandra Solženjicina, Varlama Šalamova, Jurija Dombrovskog  dobija kroz Prilepinovu Obitelj još jedan kapitalni doprinos.

Klasik mađarske književnosti, Šandor Marai, koji je među našim čitaocima stekao poštovaoce zahvaljujući romanu Sveće gore do kraja, veoma zanimljivu, emocionalnu i dramsku mrežu, plete oko ljubavnog trougla u romanu Tri lica jedne ljubavi. Ovo je vrsna analiza potrage za (ne)mogućnošću pronalaska prave ili pravog u ljubavi. S jedne strane  razgolićivanje tamnih strana građanske klase, s druge suštastveno poniranje u dubinu ženskog i muškog principa u emotivnom davanju i ljubavnoj neostvarenosti i nedovoljnosti, ovaj roman je stilski otmena i veoma sofisticarana studija ljudskih potreba u ljubavi i stepenu pronalaženja sopstvenog sveta u drugome.

Ovde smo se uglavnom bavili romanima, pa za promenu evo i preporuke dve kolosalne zbirke priča Klinci od dva metra i Ostrvo na dva mora (obe je priredila Ljubica Arsić). Prva zbirka donosi pravu panoramu autora i njihovih dometa sa lajtmotivom teme odrastanja, gde ćete možda otkriti i neka nepoznata ostvarenja iz opusa vama dragog pisca. Od slavnih autora u prvoj knjizi tu su Ernest Hemingvej, Dino Bucati, Vladimir Nabokov, Isak Babelj, Ivan Bunjin, Andrej Bitov, Žoze Saramago, Hulio Kortasar, Džon Apdajk, Džojs Karol Outs… U drugoj, koja se bavi morem i njegovim simboličkim aspektima, naći ćete takođe neke od pomenutih autora, ali i Alberta Moraviju, Džeroma Dejvida Selindžera, Dilena Tomasa, Vitolda Gombroviča, Žan-Mari Gistav Le Klezioa, Tenesi Vilijamsa, Isaka Baševisa Singera, Horhea Luisa Borhesa… Odličan i bogat izbor koji će vam i izvan neke zajedničke ideje ili motiva koji su bili povod za objedinjavanje ovih autora između korica, pružiti sjajan čitalački užitak i pregled bujnih autorskih svetova i svetonazora.

Goran Jovanović

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend