Društvo Politika

Šta je „mađarski scenario“?

Serija događaja iz prethodnih nekoliko nedelja u Mađarskoj je primer savršene studije slučaja kako pandemija ugrožava demokratiju. Pored toga, ovi događaji su i signal upozorenja.
Screenshot/YouTube/EUROACTIV

Pre tačno 3 nedelje, Mađarska je iznenadila svet. Koristeći koronavirus kao povod, premijer Viktor Orban progurao je zakon kojim se na neodređeno vreme suspenduju izbori i omogućava vladavina dekretima – čime je premijer Orban, barem privremeno, postao diktator. Radikalni desničar koji koristi globalnu katastrofu kako bi prigrabio gotovo neograničenu kontrolu očito ima zastrašujuće istorijske paralele – ovaj čin preuzimanja moći zabrinuo je stanovnike zapadnih demokratskih država na čijem čelu se nalaze desničarski populisti i naterao na razmišljanje o tome šta bi njihovi lideri mogli uskoro da urade pod ovim okolnostima.

U praksi, Mađarska nije demokratska država već godinama unazad, ali Orban vešto održava glazuru i privid demokratije: redovni ali dubokosežno nepravedni izbori, načelno slobodni mediji koji su skoro potpuno pod kontrolom države, zakoni donešeni od strane parlamenta čije dve trećine čine odani članovi Fidesa, Orbanove političke partije. Tokom godina, ovo je postao sistem u kome je opozicija trajno isključena iz vlasti.

Novi zakon, donesen u u kriznoj atmosferi pandemije, uklanja tu glazuru. Ova netipično surova mera čini suptilnu stvarnost onoga što se dogodilo demokratiji u Mađarskoj sasvim očiglednim. Ipak, čak i sada, pune implikacije Orbanovih poteza tokom krize nisu dovoljno shvaćene.

Tokom dve nedelje nakon usvajanja zakona, Orban je koristio ovaj pokušaj odgovora na koronavirus kao paravan da dodatno oslabi svoje političke protivnike. Polovina saveznog budžeta namenjenog za finansiranje kampanja svih političkih stranaka prisvojeno je i preusmereno u finansijski podstrek namenjen stanovništvu. Iako naizgled deluje da ova mera podjednako utiče na sve partije, Orbanov Fides ima sijaset različitih izvora finansiranja kampanja nezavisno od državnih sredstava – dok opozicione partije zavise od novca države.

Takođe, jednu od posledica ove krize, gubitak prihoda od oglašavanja, Orban je iskoristio da konsoliduje svoju kontrolu medija. Medijski mogul blizak Fidesu, Mikloš Vasili, kupio je 50% kompanije Indamedia, koja kontroliše prihod od oglašavanja portala Index, jednog od malobrojnih preostalih nezavisnih medija u Mađarskoj. Vasili je ranije bio izvršni direktor mađarskog državnog medijskog konglomerata, glavnog sredstva propagande Orbanove vlasti, kao i izvršni direktor Echo TV, koje je u vlasništvu Orbanovog prijatelja iz detinjstva, Lorinca Mesaroša.

Premijerovo očigledno prisvajanje moći se može tretirati i kao trenutak istine – umesto uspostavljanja nove diktature, otkriva se ono što je Mađarska već postala

Sudbina Mađarske je upozorenje za ostatak sveta. Koronavirus predstavlja veliku priliku desničarskim populistima koji žele da učvrste svoju moć i dodatno potkopaju liberalnu demokratiju.

Prema prevodu nacrta zakona na sajtu Hungarian Spectrum, centralni deo novog zakona je vrlo jednostavan: on omogućava Orbanu da obustavi sprovođenje određenih zakona, odstupi od zakonskih propisa i sprovede dodatne vanredne mere dekretom. To znači da je Orban ovlašćen da izdaje dekrete koji imaju snagu zakona. Novodonešeni zakon ne sadrži nikakva obavezujuća ograničenja koja uslovljavaju premijera da izdaje uredbe koje su usko povezane sa javnim zdravljem, niti sadrži vremenska ograničenja, tj. nikada ne ističe.

Po mađarskom Ustavu, ovakve hitne uredbe mogu trajati najviše 15 dana, nakon što moraju biti ponovo izglasane od strane većine u parlamentu. Međutim, novi zakon (član 3) se odriče takvog uslova, što rezultira u automatskom prihvatanju Orbanovih dekreta koji neograničeno traju od trenutka kada ih donese. Dok u teoriji opozicionim partijama jedino utočište predstavlja Ustavni sud, uvid u izveštaj Amnesty International-a i Mađarskog helsinškog odbora govori o stanju u praksi – Orbanove lično postavljene sudije će gotovo uvek presuditi u korist njegove Vlade. 

Još jedna od mera koju ovaj pravni akt uvodi jeste kriminalizacija slobode govora.

Ako građani “tvrde ili šire neistinu ili tvrde ili šire iskrivljenu istinu” za koju Vlada zaključuje da “opstruira ili sprečava” efikasan odgovor na koronavirus, oni su izvršili krivično delo za koje sledi kazna od jedne do pet godina zatvora.

Nijedan od navedenih termina nije precizno definisan zakonom, što prepušta Vladi i njenim sudovima da odrede šta je “iskrivljena istina” koja na neki način “opstruira” efikasnu meru protiv koronavirusa.

Glavni vid odbrane mađarske Vlade na osude novog zakona je podsećanje da je zakon privremen. On će važiti isključivo tokom trajanja koronavirusa – mađarski parlament ga može ukinuti u bilo kom trenutku. Ipak, sasvim je moguće, ako ne i izvesno, da bi mađarski parlament mogao da ukine vanredno stanje i formalno preuzme vlast, dok bi neki od suptilnih autoritarnih poteza povučenih tokom krize koronavirusa ostali – lišavanje finansiranja političkih protivnika i produbljivanje kontrole medija.

IZVOR: New York Times, Vox

Marko Tadić

1 Komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

  • Ne vidim da bi se mnogo toga promenilo kada bi se svuda u tekstu Mađarska zamenilo sa Srbija, a Orban sa Vučić.

%d bloggers like this:
Send this to a friend