Film

Amblematična afera francuske istorije

Film Oficir i špijun (An Officer and a Spy, 2019), višestruko nagrađivano delo Romana Polanskog, krasi klasična naracija iza koje stoje veliko rediteljsko iskustvo i samopouzdanje i interpretacije visoke klase u vidu glumačke superiornosti Žana Dižardena i Luja Garela. O tim i drugim dometima ovog ostvarenja piše naš filmski kritičar Goran Jovanović.
youtube/printscreen

U 2019. godini klasik svetskog filma, Roman Polanski, se višestruko pominjao. Tarantino je osim fabrici snova, deo filma Bilo jednom u Holivudu posvetio Šeron Tejt i njemu. Umesto očekivane klanice koja ih je zadesila u realnom životu, tokom krvavog pira Čarlsa Mensona, u verziji najvećeg eklektika i omažiste savremene američke kinematografije, Margo Robi koja je donela muzu Polanskog, ipak ne doživljava ništa tragično, jer je Kventin Tarantino odlučio da svom Holivudu da svetlije i bajkolike tonove. Drugi razlog za aktivni odnos filmske javnosti prema Romanu Polanskom bilo je njegovo izvrsno i uzbudljivo analiziranje čuvene “Afere Drajfus“ s kraja 19. veka, koja je naterala čak i slavnog pisca Emila Zolu da se uključi u borbu za istinu i pravdu, rizikujući da i sam bude osuđen na zatvorsku kaznu. On je zbog članka ’’Optužujem’’ u francuskom dnevnom listu Oror, u kome je optužio vladu za antisemitizam  i neosnovano  hapšenje kapetana Drajfusa, bio optužen za klevetu i osuđen na godinu dana zatvora, ali je pobegao u Englesku i vratio se u Francusku tek kada  je ovome kazna bila poništena.

Koliko je svojevremeno odjeknula svetom “Afera Drajfus“ govori i činjenica da je ona bila još u toku, kada se jednom filmadžiji učinila jako zanimljivom i da je neophodno da se zabeleži na filmsku traku i ostane kao značajno društveno-umetničko svedočanstvo. Čuveni Žorž Melijes je napravio trinaestominutni film L’Affair Dreyfus (1899), neku vrstu neme dokudrame koja se bavi događajima tokom pet godina (1894-1899) afere vezane za kapetana francuske vojske Alfreda Drajfusa, koji je optužen da špijunira za potrebe Nemačke. Istorija filma beleži i nemačku verziju iz 1930. u režiji Ričarda Osvalda, a Britanci naredne godine snimaju svoju verziju koju potpisuju F.V. Kremer i Milton Rosmer.  Paul Muni je u filmu Vilijema Diterlea Život Emila Zole (1937), dočarao slavnog pisca i njegovu zaštitničku ulogu u aferi nevino optuženog kapetana. Svojevremeno popularnom glumcu Hozeu Fereru ova tema je bila jako interesantna i u sopstvenoj režiji on donosi lik kapetana Drajfusa u filmu Optužujem (1958), američko-britanskoj koprodukciji koja je doživela debakl u bioskopima. Konačno, umetnički najubedljivije i istorijski relevantno i temeljno “Afere Drajfus“ latio se u poznim stvaralačkim i životnim godinama Roman Polanski i u filmu Oficir i špijun, što bi se modernim jezikom reklo, objasnio kako treba.

U raskošnoj produkciji, sa puno zanimljivih detalja i lokacija koje nisu vezane samo za prostore sudnice ili zatvora, Polanski nas strpljivo i neumoljivo uvlači u život francuskog oficira Žorža Pikara (još jedna sjajna rola Žana Dižardena), koji će razotkriti antisemitsku zaveru vojnog vrha protiv kapetana Drajfusa (odlični i jedva prepoznatljivi Luj Garel). Iako na čelu armijskog obaveštajnog odseka, zbog činjenica koje otkriva dovodi i sebe u opasnost, jer staje na stranu navodnog špijuna. Pikar rizikuje i žrtvuje mnogo, izlažući se otvorenom sukobu sa najuticajnijim ofcirima francuske vojske ali i klimi masovne histerije koja uvek voli da iskali bes na slabom i nemoćnom, a ako ima jevrejske korene tim više. Svojim profesionalnim pristupom i temeljnom istragom, koja uključuje ekspertizu rukopisa kompromitovanih, Pikar raskrinkava  podle namere prema Drajfusu  i  otkriva pravog izdajnika, majora Ferdinanda Esterhazija. Međutim, Drajfus je optužen i osuđen, te  prognan na izdržavanje kazne na Đavolje ostrvo. Pikarova dugogodišnja uporna borba za oslobođenje nevinog Drajfusa na kraju će ipak dobiti povoljan tok.

Polanski, koji je za svoju verziju inspiraciju pronašao u romanu Roberta Harisa, održao je u filmu Oficir i špijun čas klasične režije, što je umeo da ceni žiri festivala u Veneciji gde je ovo delo nagrađeno Velikom nagradom žirija. Ova istorijska drama veoma dobro je prošla i na dodeli Cezara (nagrade za najbolju režiju, adaptaciju i kostime). Izvan umetničkog konteksta nesporno sjajnog filma, Polanskog je i u Veneciji i na dodeli francuske filmske nagrade (nije se pojavio na ceremoniji smatrajući da je nepravedno izložen javnom linču) pratio bagaž nekadašnjeg burnog života, sa optužbama i osudama da je silovatelj. Dobro poznatoj činjenici da ga američko pravosuđe tereti za silovanje maloletnice iz 1977, u vreme promocije novog filma oglasila se francuska fotografkinja Valentin Monije, koja je optužila Polanskog da ju je silovao 1975. godine kada je imala 18 godina.

Oficir i špijun bio je u programu ovogodišnjeg Festa, a prikazan je i na otvaranju onlajn festivala Moj OFF.

Goran Jovanović

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend