Film

Atraktivnost australijskog vesterna

Foto: Youtube/Printscreen
Kroz jedan od najzanimljivijih filmova u aktuelnoj bioskopskoj ponudi, Uzvišenje (High Ground, 2020) Stivena Maksvela Džonsona, asocira se na brojne naslove australijske kinematografije koji su se bavili Aboridžinima, kao i na vesterne koji su bili stilski drugačiji i počesto atraktivniji u odnosu na Holivud, kaže naš filmski kritičar Goran Jovanović.

Film Uzvišenje počinje surovim i krvavim obračunom belih policajaca i Aboridžina koji su, navodno, osumnjičeni za krađu jedne krave. Neposredno pre sukoba, gledamo obuku mladog Aboridžina od strane svog oca, kako da lovi i doprinese borbi protiv gladi. Ubrzo na žaru završi jedan kengur, koji će predstavljati bogat obrok gladnim ustima iz plemena. U užasnom masakru koji usledi stradaće 17 ljudi, među njima i deca. Sve se ovo zbiva 1919. godine uz učešće Trevisa (Sajmon Bejker), koji se vratio iz Prvog svetskog rata i sada je policajac na severu Australije. Dvanaest godina kasnije, Bajvara, koji je prežveo masakr, sveti se belcima i njegova banda pravi haos, spaljujući imanja i uništavajući posede. Događa se i jedno ubistvo bele žene. Trevis, koji je bio deo krvave prče iz 1919. godine sada je pred novim izazovima jer priča se o osnivanju kaznene ekspedicije koja bi se obračunala sa ’’divljom bandom’’. Dečak koga je nekada izvukao iz vode i dao na čuvanje, sada već kao odrastao mladić Tomi (ili Gutjuk/Jastreb, što mu je aboridžinsko ime), poslužiće kao mamac da se pronađe Bajvarova banda, bar tako misli Trevis, ali s druge strane i ovi drugi imaju svoju računicu da se preko aboridžinskog vodiča odnosno tragača ’’lovci’’ namame u klopku.

Osim što vrlo vešto režira akcione, pucačke sekvence, Stiven Maksvel Džonson dočarava svu surovost počesto besmislenih i beskompromisnih sukoba dajući im dramsko jezgro. Nije tu sve ni crno ni belo, u pitanju su različito izgrađeni karakteri koji zahvaljujući svom etičkom odgoju, širini pogleda i razumevanju različitosti umeju i da se ogreše o odluke pretpostavljenih, da bi pravda, humanost i empatija  bili zadovoljeni.

Divlja lepota Australije, priroda, atraktivni i poetski zabeleženi detalji ptica koje kruže nebom, ptičurina koje slute zlo ili ptice koja se odmara na grani zaljuljanoj vetrom, zalasci sunca u preriji, brojni i raznovrsni oblici stena kao nemi svedoci pustare kroz vreme, efektni prizori flore i faune, sve su to detalji koji su doprineli vizuelnoj snazi ovog vesterna (direktor fotografije je Endru Komis).

S druge strane, Aboridžini su gotovo ravnopravno zastupljeni poput belih junaka, ima izgrađenih karaktera a ne predstavljaju samo dekor i prolaznike kroz kadrove u kojima bi ih uglavnom čekali neka pretnja, nasilje ili smrt. Tu su i pesme kao deo aboridžinskog folklora, uz pratnju njihovih ručno pravljenih instrumenata, koje popunjavaju prizore koji su vezivno tkivo između dramskih i akcionih dešavanja.

Uzvišenje priziva u sećanje niz australijsikh vesterna koji su stekli međunarodnu reputaciju i imali uticaj na karijere svojih autora. Od filmova Ludi pas Morgan Filipea More, Inn of the Damned Terija Burka i Barbarosa, američkog vesterna sa potpisom australijskog reditelja Freda Šepisija, preko Čoveka sa srebrne reke Džordža T. Milera pa sve do Neda Kelija Gregora Džordana, Australije Baza Lurmana i The Nightingale Dženifer Kent. Naravno, tu su i filmovi koji su pokušavali da uđu u kulturu ili način življenja Aboridžina, ili su njihovi pripadnici pružali mističnost i egzotiku pojedinim ostvarenjima. Među poznatijim radovima su Poslednji talas Pitera Vira, Pesma Džimija Bleksmita Freda Šepisija, RabbitProof Fence Filipa Nojsa…

Film Uzvišenje Stivena Maksvela Džonsona prikazan je ove godine u programu FEST-a. Godinu i nešto ranije viđen je na Berlinskom filmskom festivalu.

Avatar

Goran Jovanović

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend