Film

Čuveni filmovi na temu zaraze

Nevezano samo za aktuelni trenutak vezan za korona virus, neki naslovi zbog svoje upečatljivosti u žanru tzv. filmova katastrofe i uzbudljivih sadržaja, ali i kao kritika distopijskih tokova društva, ostali su posebno upamćeni u istoriji kinematografije. Na neka od čuvenih ostvarenja podseća naš saradnik Goran Jovanović

Prvi film koji sam pogledao u bioskopu, a da je opasnost od zaraze bila ključni motiv priče, bilo je delo Džordž Pan Kosmatosa Kasandrin most (1976). Rađen u produkciji čuvenog Karla Pontija, supruga Sofije Loren, ovaj film doneo je uzbudljivu priču o švedskom teroristi koji inficira pneumoničnom kugom putnike u vozu na liniji Ženeva – Stokholm. Vlasti odlučuju da ceo voz stave u karantin i skreću ga na staru, zapuštenu prugu. Voz hita ka Kasandrinom mostu, koji je u užasnom stanju, sa velikim izgledima da završi u provaliji… Okupio je fantastičnu ekipu glumaca, sa preovlađujućim veteranima (Bert Lankaster, Sofija Loren, Ričard Haris, Ingird Tulin, Ava Gardner, Li Strasberg). Od mlađih u to vreme u podeli su bili Martin Šin, O. Džej Simpson, En Turkel. Osim uzbudljivog sadržaja i tempa koje nudi, film će se pamtiti i po sasvim korektno urađenim scenama rušenja mosta i survavanja voza, ako uzmemo u obzir domete specijalnih efekata sredinom 70-ih godina prošlog veka. Bilo je to sjajno bioskopsko iskustvo, a film se i danas gleda s uzbuđenjem.

Sledeći sličan sadržaj koji sam upoznao na velikom platnu, stigao je iz japanske produkcije, a potpisao ga je Kindži Fukasaku. Film nosi naziv Virus, a snimljen je 1980. Ovo postapokaliptično SF ostvarenje takođe je okupilo mnoštvo poznatih glumaca iz Holivuda (Džordž Kenedi, Glen Ford, Robert Von, Čak Konors, Henri Silva, uz Engleskinju Oliviju Hasi), a od japanskih starova tu su Masao Kusakari i Soni Čiba.  Smešten je u 1982. godinu a govori o sumnjivoj transakciji koju obavljaju istočnonemački naučnik i grupa Amerikanaca. U pitanju je smrtonosni virus MM88 koji je slučajno stvorio američki genetičar. Karakteristika mu je da pojačava snagu bilo kog drugog virusa ili bakterije s kojima dođe u kontakt. Nakon pada aviona, virus se oslobađa i kreće pandemija poznata kao ‘’italijanski grip’’. Za samo sedam meseci nestaje gotovo čitava ljudska vrsta, osim nešto malo manje od hiljadu ljudi na Antarktiku koji su pošteđeni zahvaljujući polarnoj zimi, jer je virus neaktivan na temperaturama nižim od minus 10 stepeni… Virus je početkom osamdesetih bio najskuplji japanski film.

Neki filmovi o zarazi dolaze iz istočnoevropskog društvenog i političkog miljea. Tek sam nedavno, nošen aktuelnom situacijom, tragao i otkrio poljski film Zaraza Romana Zaluskog. Film je snimljen 1972, a rekonstruiše događaje iz leta 1963. godine kada je u Vroclavu izbila epidemija malih boginja. Zarazu je u Vroclav doneo Bonifaci Jedinak, brigadni general milicijskih snaga, koji se vratio iz Indije sa poslovnog puta. Tu nije bilo problema sa otkrivanjem nultog pacijenta jer se Jedinak zbog zdravstvenih problema javio za pomoć I prvobitno je otkriveno da je oboleo od malarije. Međutim, ispostaviće se da je nosio i drugu zarazu.

Dok je u proslavljenom jugoslovenskom filmu Variola vera (1982) Goran Marković činio efektne iskorake ka hororu, uz ubojitu kritičku oštricu prema trulim segmentima i pukotinama u socijalističkoj zajednici, naročito spram ljudi koji su se domogli određene vlasti, Zaluski pravi pre svega snažnu društvenu dramu, iako slike zaraze i umiranja takođe imaju zastrašujući učinak. I dok je najveći deo Markovićevog filma sveden na enterijer bolničkog karantina, što je autoru pomoglo da lakše kroči ka žanru i ostvari dinamično nizanje horor detalja i atmosferu saspensa, Zaluski zahvata široko, pa osim borbe medicinskog osoblja u bolničkom kompleksu određenom da postane izolatorijum, stiže da uhvati i eho naroda na ulicama, konfuziju, pobunu, odjek epidemije u gradu i zemlji, probleme koje ljudi imaju dok ih muče druge zdravstvene tegobe, koje padaju u senku zbog zaraze, lov na odbegle bolesnike u panici, slabosti sistema, reakciju vlasti i medija, višestruke milicijske kontrole na ulicama i putevima, sa velikim brojem kadrova u eksterijeru. Uz efektne  detalje, kao kada taksista traži od potencijalnog putnika da mu pokaže dokaz da nije zaražen, a onda se posvađa jer je to isto jedan građanin zatražio od njega, ili scenom u kojoj se prilikom ulaska u kafe ljudi dezinfikuju, Zaluski vešto dočarava usijanu atmosferu u vreme epidemije.

Iz devedesetih jedan američki film je predstavljao najavu pojave ebole.  Outbreak (1995) hitmejkera Volfganga Petersena, vratio je žanr medicinskog trilera i filma katastrofe u žižu interesovanja. Film je bio jako gledan i zaradio je blizu 200 miliona dolara u bioskopima na budžet od 50 miliona. Holivudske zvezde Dastin Hofman, Rene Ruso, Morgan Friman, Kevin Spejsi, Donald Saterlend, Kjuba Guding jr. plenili su pažnju publike, ali još više zastrašujuća priča koja je istovremeno predstavljala anticipaciju događanja kada je smrtonosna zarazna bolest u pitanju.  Priča je fokusirana na izbijanje motaba virusa u Zairu, a kasnije i u jednom malom gradu u SAD. Kada se ebola stvarno pojavila u Zairu, film je uveliko bio pred gledaocima…

Delo Britanca Denija Bojla 28 dana kasnije (2002) predstavlja naučno-fantastični horor i možda je među prvima koji su pokrenuli novi talas zombi filmova, u stilu tzv. zombi apokalipse. U ovoj priči aktivisti pokreta za zaštitu životinja upadaju u istraživački centar sa zaraženim majmunima. Dolazi do inficiranja smrtonosnim virusom, a inficirani dolaze u stanje ubilačkog besnila. U roku od 28 dana cela populacija planete biva desetkovana, a retki preživeli pokušavaju da spasu budućnost čovečanstva… Bojl je uz mali budžet (8 miliona dolara) na blagajnama napravio podvig i film je ostvario veliki finansijski uspeh. Pet godina kasnije usledio je nastavak 28 nedelja kasnije (2007) koji je potpisao Huan Karlos Fresnadiljo.

Naravno, u vreme pandemije virusa Kovid-19, posebnu popularnost je doživeo istinski uzbudljiv i vrsno režiran film Stivena Soderberga Contagion (2011) u kome igraju Met Dejmon, Kejt Vinslet, Lorens Fišbern, Gvinet Paltrou, Marion Kotijar, Džud Lou… Kao i slučaju Petersenovog ostvarenja, ovaj horror triler, u nekim elementima, gotovo do tančina najavljuje ono što nam se danas dešava. Ako je neko doživeo iznenadnu i neslućenu naknadnu slavu, onda je to ovaj Soderbergov film.

Goran Jovanović

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend