Film

Fasbinderova opsednutost bolom

Foto: Youtube/printscreen
Naš filmski kritičar Goran Jovanović donosi recenziju novog ostvarenja Oskara Rulera ‘’Enfant Terrible’’ (2020), prikazanog na ovogodišnjem FEST-u, a koje se bavi ličnim i profesionalnim životom velikog maga Novog nemačkog filma, Rajnera Vernera Fasbindera

‘’Ja sam tamo gde boli’’, izjavljuje u jednom trenutku Rajner Verner Fasbinder (1945- 1982) u Rulerovom Enfant Terribleu, sažimajući svoje stvaralačke opsesije i emotivnu stranu filmova koje je snimio. Zajedno sa Vimom Vendersom, Vernerom Hercogom, Folkerom Šlendorfom, Aleksanderom Klugeom, Peterom Lilijentalom i Margaret Fon Trota, bio je motor pojave koja se zvala ‘’Novi nemački film’’, kao upečatljiv odraz kulturne i turbulentne, počesto i krvave, društveno-političke scene u Nemačkoj i Evropi 70-ih godina prošlog veka. Ovi autori ostvarili su veliki uspeh i obezbedili sebi svetsku slavu i najprestižnija priznanja, upisavši se zlatnim slovima u istoriju filma.

Iako je većini to omogućilo decenije stabilnog i nesmetanog rada i kvalitetnu producentsku potporu, često i u inostranstvu (Venders, Hercog i Šlendorf radili su i u SAD), najosetljiviji i duhovno najkrhkiji među njima, Fasbinder, nije imao sreću da dugo poživi i ostvari još zamašniju karijeru. Iako je iza sebe imao etablirana ostvarenja Brak Marije Braun, Lola, Veronika Fos, Kerel , pre toga i Svi se drugi zovu Ali i Efi Brist, kao i impozantnu TV seriju Berlin Aleksanderplac prema istoimenom romanu Alfreda Deblina, Fasbinder je smatrao da još nije napravio remek-delo. Čoveka koji je podjednako sagorevao u stvaralačkom podvižništvu, radeći manijakalno duže nego što traje dan, kao i u ljubavnim, homoseksualnim avanturama dopunjavanim drogom i alkoholom, nije bilo lako zauzdati, ali granice neprestanog trošenja snaga i energetskog potencijala ipak postoje. Istovremeno znao je da upozna socijalnu i kulturnu marginu nemačkih metropola (koja je našla mesto u njegovim filmovima i kroz priču i kroz umetnike sa kojima je sarađivao; ne mali broj je bukvalno izmislio, od kojih su neki, poput Hane Šigule, dostigli svetsku afirmaciju), kaleći se u porocima, kusajući sa dna bačve u homoseksualnim klubovima. Preminuo je u 37. godini, 1982. godine.

Ono što Ruler naglašava jeste Fasbinderova opsesija krvavim i neprestanim radom, sve da ne bi ostao sam i tako razgolićen suočio se sa svojim emotivnim provalijama. Njegova potrošnja u tim silnim homoseksualnim relacijama nije ga ispunila spokojem, iako je najveću sreću osećao sa Marokancem kome je dodelio glavnu ulogu u filmu Svi se drugi zovu Ali, El Hedijem Ben Salemom. S druge strane, kao guru jedne nove generacije stvaralaca, od kojih su brojni bili bez formalnog obrazovanja, odlično se uklopivši u koncept oslobođenog teatra a kinematografiji donosili spontanost i snažnu uverljivost, umeo je prema svojim saradnicima da bude surov, bahat, nepravedan. Oni su mu na tome zamerali, zbog toga patili. Takođe, nije znao da uživa u uspehu. Imao je svest da donosi svežu krv u nemačku i evropsku kinematografiju, ali efemernost tog osećaja da se nešto uspešno stvorilo i zaokružilo bio je samo predah odnosno zamajac da se krene u novu priču, novi film. Ruler hronološki prati razvoj karijere, doduše na preskok, jer je njegov junak radio toliko da bi možda tek jedna serija trajanja tipa Berlin Aleksanderplac (koja nema nikakvo mesto u ovom biopiku), mogla da detaljnije dočara svu gustinu njegovog opusa i krvavog rada. Vidimo slavlje na festivalu u Kanu prilikom prvog većeg uspeha (dve nagrade), sa filmom Svi se drugi zovu Ali (1974). Tu je još festivalskih prizora, recimo nakon trijumfa na Berlinalu sa filmom Veronika Fos  (1982).

U nekim trenucima, na samom početku rediteljeve filmske karijere, dok je još mlad, glumac koji donosi Rajnera Vernera Fasbindera, Oliver Masuči, uz masku i ostalo što bi približilo lik, deluje pregrubo kao izbor. Kasnije, kad alkohol, droga, neuredan život i manijakalni rad učine od Fasbindera iscrpenu ruinu, ispostavlja se da je Oskar Ruler napravio dobru akviziciju.

Film je prikazan na ovogodišnjem FEST-u, gde je dobio Nagradu za najbolju režiju. U obrazloženju žirija se kaže da je ovo ostvarenje ’’izvanredan i inventivan rediteljski prikaz koji nas vodi kroz stvaralaštvo Rajnera Vernera Fasbindera, brišući granice između života i filma’’.

Goran Jovanović

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend