Film

Kako je nastajao ‘’Građanin Kejn’’

Novi film čuvenog Dejvida Finčera, Mank, rađen za Netflix, govori o tome kako se rodio Građanin Kejn, jedno od najznačajnijih dela sedme umetnosti. O životu Hermana Mankevica i njegovoj saradnji sa Orsonom Velsom, Finčer je snimio uzbudljivo svedočanstvo o starom Holivudu, kaže naš filmski kritičar Goran Jovanović
YouTube/Printscreen

Film Građanin Kejn (1941) Orsona Velsa verovatno je delo koje je na brojnim kritičarskim listama najviše puta zauzelo poziciju broj 1, kao najznačajnije delo u istoriji sedme umetnosti. To je bilo naročito karakteristično za liste koje su pravljene tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, sa dominantnim utiskom stare kritičarske škole koja je bila sklonija da na liste stavlja proverene klasike iz prošlosti, nego što je bila spremna da uvrsti neka novija dela. Temelj ovog ostvarenja  leži u scenarističkom doprinosu  Hermana Mankevica (1897-1953).

Po scenariju svog oca, Džeka, Dejvid Finčer je u dve vremenske linije, jednom smeštenom u prvu polovinu tridesetih godina, koja nam donosi uspon Hermana Mankevica,  društveno-političku klimu Amerike tog doba i milje moćnih holivudskih producenata iz studija kao što su Paramount, MGM, Warner Brothers, Universal, i drugom, kada 1940. godine, nakon saobraćajne nesreće, u krevetu piše scenario za buduće remek-delo Orsona Velsa. Britkog uma, izvanredno lucidnih dosetki, superiornog obrazovanja, Mank se kretao kroz holivudske lavirinte sa dozom ironije i samodestrukcije u alkoholu i kocki, dopuštavši sebi da izrazi prezir prema izvesnim pravilima iz Fabrike snova ali i precizno razobličujući i anticipirajući političku scenu Amerike tog vremena, što se jasno vidi iz prvog narativnog toka. Iako se i sam borio sa finansijskim problemima i za bolji cehovski status scenarista i veće honorare, stigao je da bude i human, pa je čitavim porodicama izbeglih iz Nemačke pred najezdom Hitlerove nacističke mašinerije pomogao da se skuće u SAD.  Kasnih dvadesetih, kao šef odeljenja za scenarije kompanije Paramount, okupio je neke od najtalentovanijih novinskih i dramskih pisaca koji su unapredili taj segment filmskog stvaralaštva. Napisao je ili radio na scenarijima filmova Čarobnjak iz Oza, Čovek sveta, Večera u osam, Ponos Jenkija, Ponos Sent Luisa. Njegovi scenariji bili su prepuni dijaloških bravura, sa dozama izvanrednog humora i  satire.

Uspeh Građanina Kejna, koji je poneo Oskara za scenario, doneo je i kontroverze  ko je imao više zasluga za briljantnost scenarističkog predloška, Mankevic ili Vels. Sudeći po Finčerovom filmu, to je ipak bio Mank, što ne osporava visok stepen Velsove genijalnosti i doprinosa. Pred kraj filma vidimo kako Vels nudi 10 hiljada dolara da Mankevic odustane od svog imena na špici, ali scenarista ne pristaje i insistira da bude potpisan, svestan da je napravio nešto veliko. Film Građanin Kejn je čudesna i kompleksna saga o medijskom magnatu i bogatašu, Čarlsu Fosteru Kejnu (igra ga Orson Vels), njegovom usponu i krahu, a javnost je odmah utvrdila da su autori pronašli inspiraciju u ličnosti Vilijama Randolfa Hersta, čuvenog izdavača novina. Film je rađen za kompaniju RKO, a Herst se potrudio da delo onemogući u promociji gde god je imao uticaja.

Finčerov film je pravi filmofilski majdan i za puno uživanje zaista je potrebno solidno poznavanje okolnosti jednog vremena, način funkcionisanja i relacija u Holivudu, producentskih apetita, ratova, podmetanja, osionosti, obezvređivanja rada, gaženja preko leševa da bi se došlo do uspeha i opstalo u biznisu pokretnih slika. Onaj ko ne poznaje producentske gabarite  i ’’lik i delo’’ tipova kao što su Džek Vorner, Luj B. Majer, Samuel Goldvin, Irving Talberg neće moći da shvati koliko je Finčerov film kompleksan u tumačenju epohe, a ne samo u prikazivanju Mankovog karaktera i stvaralačkog genija.

Niski briljantno donetih uloga u biografskim ostvarenjima, izvan doprinosa u tumačenju izmišljenih likova, Geri Oldman je pridodao još jedan biser, ostvaren dubokim proniknućem u bit karaktera i sjajnom transformacijom. Tokom nešto više od dva sata trajanja ove priče, Manka zavolite srcem zbog njegove duhovitosti i ironičnog otklona, pa mu  negde opraštate i težak alkoholizam, kao i suštinsko gorko mirenje sa ’’pravilima igre’’ spoljašnjeg sveta holivudskog okruženja, i shvatite da je bio najbolji u paralelnom, unutrašnjem svetu svog genijalnog stvaralaštva, svojoj jedinoj oazi potpune slobode i suverenog vladanja njegove imaginacije.  Što reče u jednom trenutku, braneći se od količine barbiturata kojom ga kljukaju dok je u postelji, on najbolje stvara pred spavanje i baš kad se sprema da zaroni u posao, on se izbezumi od lekova. U dogovoru sa svojom služavkom, Nemicom koju je spasao pred Hitlerovom smrtonosnom mašinerijom, lekove menja za alkohol.

Među našim ljubiteljima filma, naročito onim starijim, svakako je poznatiji Hermanov mlađi brat, poznati reditelj Džozef Mankevic, koji je potpisao niz čuvenih filmova (Sve o Evi, Pismo trima ženama, Bosonoga kontesa, Iznenada prošlog leta, Julije Cezar, Kleopatra). U filmu ga igra Tom Pelfri. Orsona Velsa doneo je Tom Berk, Hersta tumači Čarls Dens, a producentske aždaje Luja B. Majera i Irvinga Talberga tumače Arlis Hauard odnosno Ferdinand Kingsli. Amanda Sejfrid tumači Marion Dejvis, Herstovu ljubavnicu, a Lili Kolins donosi Hermanovu sekretaricu.

Goran Jovanović

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend