Film

Od nule u Americi

Foto: Youtube/printscreen
Ceremonija dodele Oskara po 93. put biće obavljena 25. aprila. Naš saradnik Goran Jovanović će u naredne tri nedelje predstaviti još nekoliko filmova koji su nominovani, a o kojima do sada nismo pisali. Danas govorimo o filmu ‘’Minari’’ Lija Ajzaka Čunga.

Prošle godine blistavi um južnokorejske kinematografije, Bong Džun-Ho, ostvarenjem Parazit nadmašio je sva očekivanja i pokupio kajmak i maslac na prethodnoj dodeli Oskara. Taj preterani trijumf ovog filma, koji čak ni u kvalitativnim relacijama Bongove filmografije nije najbolji, oštetio je neke maestralne domete, pre svega delo 1917 Sema Mendesa. Međutim, udesilo se, i šta se tu može. Ni ove godine kinematografija Južne Koreje nije ostala po strani u završnici nadmetanja za najviše svetsko filmsko priznanje. Iako se vodi kao američka produkcija, dobar deo glumaca i autor ponovo nam predstavljaju kinematografiju Južne Koreje u jakom kreativnom svetlu, a suptilno režirana socijalna i porodična drama Minari osvaja sve simpatije publike i kritičara.

Na osnovu nekih motiva iz vlastite biografije, Li Ajzak Čung je napravio dirljiv, pomalo potresan ali i duhovit film o porodici iz Južne Koreje, koja bežeći od siromaštva u svojoj domovini nastoji 80-ih godina prošlog veka da se adaptira na život u SAD i tamo počne da gradi svoju sreću bukvalno počevši od nule. Kao da su socijalne drame o ubogim beskućnicima i siromašnim žiteljima jedno od obeležja ovogodišnjih pretendenata za najviša priznanja, a kuće na točkovima simbol snažnih priča o gubitnicima koji se ne predaju (vidi Nomadland Kloi Žao). Sa filmom Kloi Žao, koji dolazi iz nezavisne američke produkcije, delo Lija Ajzaka Čunga deli i skromno produkcijsko okrilje jer je koštao svega dva miliona dolara. A opet, svojom privlačnom estetikom o vitalnosti luzera i angažovanim tretmanom malog čoveka čiji život ponovo stavljaju u fokus, Žao i Čung napravili su upečatljive priče, umetnički snažnije od brojnih skupljih filmova iz holivudske mašinerije (koja je, doduše, malo zarđala tokom 2020. godine i zbog pandemijskih razloga).

Minari iz naslova je biljka koju iz Južne Koreje donosi baka i koja nastoji da njene korene razvije i na tlu Amerike, da raste poput trave, što je simbolično pandan naporu porodice da svoju egzistenciju učini smislenijom i uspešnijom u obećanoj zemlji. Džejkob (Stiven Jeun) i Monika Ji (Han Je-ri) sa svoje dvoje dece 1983. godine sele se iz Kalifornije u Arkanzas i tamo, osim što rade u živinarnici gde razdvajaju bolesne piliće od zdravih, pokušavaju da u ruralnim delovima krenu sa gajenjem poljoprivrednih proizvoda. Borba za plodno tle i useve, kopanje bunara iz koga bi crpli vodu, nastojanje da pronađu kupca za svoje proizvode, kao i konstantna briga za malog sina Dejvida koji ima srčane probleme, obeležiće njihov život u vremenu kada pokušavaju da postanu i materijalno stabilna porodica. Sve ide dosta teško, uz puno muke i neizvesnosti. U posetu im uskoro dolazi Dejvidova i Enina baka, Monikina majka Sun, kako bi im se našla i pomogla oko dece. U početku Dejvid ne uspostavlja naročito prisan kontakt sa bakom, ali vremenom, uz puno nesporazuma i povremeno smešnih dogodovština, Sun postaje osveženje u životu ove porodice, sve dok ne doživi moždani udar.

Li Ajzak Čung minuciozno slika egzistencijalnu borbu porodice, vešto i s toplinom dočaravajući svaki lik. U nekim trenucima njihova pozicija je na nivou katastrofe, ali vremenom, zahvaljujući zajedništvu i upornom trudu, ukazuju se zraci svetlosti koji nagoveštavaju da će im ipak uspeti adaptacija i da će bolji i bogatiji život konačno zakucati i na njihova vrata. Odličnu ulogu ima i pomalo zaboravljeni glumac Vil Paton, koji igra njihovog ekscentričnog komšiju Pola, veterana Korejskog rata. On će im se jedini nesebično naći gotovo u svakom trenutku i sa Džejkobom uspostaviti iskreno prijateljstvo.

Minari je već osvojio Zlatni globus za najbolji film na stranom jeziku (nagrada je stigla u ovoj kategoriji jer se kroz veći deo filma priča na korejskom), a posle svetske premijere na Sandens festivalu poneo je nekoliko nagrada. Ima šest nominacija za Oskara: najbolji film, najbolja režija, najbolji originalni scenario, najbolji glumac, najbolja epizodna ženska uloga i najbolja originalna muzika.

Goran Jovanović

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend