Film

Odbrana autorstva u Holivudu buke i besa

Foto: Youtube/Printscreen
Pol Šreder, autor filma ‘’Brojač karata’’ (The Card Counter, 2021), jedan je od retkih preteklih reditelja iz stare škole, koja je smatrala da film treba da nosi neki viši smisao, da ima zavidnu dramsku strukturu i slojevite karaktere. Današnji Holivud, koji se prepoznaje po mnoštvu previše brzih, bučnih i praznjikavih saga o strip-herojima, potcenio je delovanje starih majstora poput Šredera, ali ovaj svojim novim filmom još jednom pokazuje kako se brane bastion autorstva i priče sa idejama.

Venecijanski filmski festival je ove godine imao u svom programu mnoštvo kvalitetnih filmova i sjajnih autora visoke reputacije. U njih svakako spada i Pol Šreder, koji je svoj povratak u vrhove američkog umetničkog filma najavio pre par godina odličnim ostvarenjem Iskušenik (First Reformed, 2017) sa Itanom Houkom. Angažujući sada Oskara Ajzaka za glavnog protagonistu, Šreder nam se u istinskoj punoći svoje poetike o usamljenicima na raskršću,  mučne i gabaritne prošlosti, predstavlja u veoma dobrom filmu Brojač karata.

Niko nije tako dobro donosio suštinski usamljene muškarce na životnoj raskrsnici kao Pol Šreder. Muškarce iza zidova, ispred ogledala, negovaoce svakodnevnih rituala radi opstanka, ogoljene i desperatne, nesigurne i zbunjene životom, počesto prinuđene na finalne, dramatične korake.,

Početak priče o kockaru Vilijamu Telu (Oskar Ajzak), vojničke i zatvorske prošlosti (zatvor u Levenvortu), samo je površinski sloj Brojača karata, koji valja oljuštiti da bi se ugledao protagonista koji je platio cenu brutalnih metoda kroz ‘’obuku’’ vlastitih kadrova američke vojske (gde se fingiraju slučajevi kada marinci dospeju u ruke neprijatelja koji želi da ih ispituje), dok su se idejni tvorci i nalogodavci tih morbidnosti izvukli. Senka Abu Graiba, Gvantanama, i drugih američkih zatvora sa metodama najgrđeg fizičkog i psihičkog nasilja, podvedenih pod termin ‘’poboljšane tehnike ispitivanja’’, ali usmerenih prema svima koje je trebalo dovesti u red, naročito posle 11.09.2001. godine i početka rata protiv terorizma. Tela proganja sve što je radio dok je bio vojnik (u njegovom slučaju zatvor je ‘’spoljna’’ kazna koja ne rasterećuje dušu i ne umiruje savest), pa izvesnim dobročinstvima na rate uređuje i popravlja sebe kao ljudsko biće. Takav je prema mladiću Kirku (Taj Šeridan), kao i prema La Lindi (Tifani Hadiš), crnkinji koja se, uočivši njegov dar za dobijanje skromnih iznosa na pokeru, ponudi da mu sredi sponzorstva za veće iznose. Ipak, najveći rezultat njihovog poznanstva je rađanje romanse i istinskog dopadanja. Tel, dobar deo života izložen nasilju ili njegov sprovodilac, iskonski čezne za balansom u osećanjima i nežnošću koju samo La Linda može da mu pruži.

Šreder je u bezmalo dva sata trajanja pouzdan u građenju drame, bdi nad svojim junakom, zadire u njegov unutrašnji kosmos, ogoljuje ga kroz monologe gde junak traži kod za svoje duhovno rasterećenje. Njegov junak kocku vidi kao model za manju zaradu, ali i eskapizam od senki prošlosti. Svoju misiju duhovne obnove i nekog iskupljenja vidi kroz usmeravanje Kirka preostalim porodičnim vrednostima, pronašavši mu majku, kada je već ostao zauvek bez oca, koji je takođe platio cenu istih institucionalnih brutalnosti kao i sam Vilijam Tel. Međutim, mladić ima za cilj da pronađe izvesnog Džona Gorda (Vilem Dafo), ključnog čoveka, civilnog konsultanta u redovima vojske, koji je upravljao vojničkom mašinerijom zla.

Verovatno u želji da nam pokaže kako u svemu postoji sistem za dobar i loš učinak, i za kockarskim stolom i u poslu i, generalno, u životu, Šreder pomalo i opterećuje u početku priču nekim terminima i podacima iz kazino-slenga. I to je praktično i jedina zamerka ovom maestralnom eseju o luzerskom putu iskupljenja senzibilnog čoveka, personalizovanom izdanku velike američke nacionalne sramote, kojim Pol Šreder pridodaje još jedan biser u nisku koju čine Taksista (kao scenarist), Američki žigolo, Mišima,  Fatalna nesanica, Pratilac, Iskušenik

Četvorka glavnih likova je glumački doneta izvanredno. Oskar Ajzak je potpuno harizmatičan sa svojim tajanstvenim balastom, generalno mračnim i introvertnim gardom, i superiornošću za kartaškim stolom, ali odlično funkcioniše i kao nežni prijatelj i, kasnije, ljubavni partner La Linde, u tumačenju Tifani Hadiš, koja je posebno otkriće ovog filma. Taj Šeridan je takođe uverljiv kao nesrećni mladić koji ne može da oprosti onome koji mu je razvalio detinjstvo i uništio najdraže. Konačno, Vilem Dafo, kao negativac Gordo, je na nivou svog visokog standarda koji ne popušta već decenijama.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Avatar

Goran Jovanović

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend