Film

Poročni izazovi

Nedavni trijumf filma Još jedna runda (Druk/Another Round), danskog autora Tomasa Vinterberga, na dodeli Evropskih filmskih nagrada pojačao je interesovanje za ovu snažnu dramu koja govori o izazovima alkoholizma. O dometima zvanično najboljeg evropskog filma piše naš filmski kritičar Goran Jovanović.
Youtube/Printscreen

Duga je istorija filmova o junacima-alkoholičarima, a veličanstvene umetničke domete imali smo sa takvim poročnim likovima i u književnosti. Pomenućemo ovom prilikom samo nekoliko upečatljivih naslova.

Kad se povede priča o temi alkoholizma u književnosti, prvo pomislim na roman koji sam pročitao još u tinejdžerskom dobu, Pijanci (Der Trinker, pisan 1944, objavljen posthumno 1950.) Hansa Falade. Nešto kasnije otkrivam Čarlsa Bukovskog, koji je, živeći na način koji je svima poznat, osim kao autor žestokih knjiga o nepovratno poročnim ljudima sa dna, osigurao sebi i deo filmske slave kroz ostvarenje Barbeta Šredera Barska mušica (1987), koje predstavlja književnikovu poluautobiografiju. Negde u to vreme čitam i Pod vulkanom (1947) Malkolma Lourija, koji je na veliki ekran preneo čuveni Džon Hjuston. Znatno kasnije snažan utisak na mene ostavljaju sudbine junaka romana Moskva-Petuški (roman je iz 1970, a kod nas se pojavio u izdanju  ‘’Kairosa’’ 1995.) ruskog samizdatskog pisca Venedikta Jerofejeva i Kod moćnog anđela poljskog autora Ježija Pilha. Naravno, tu je i Kralj alkohol, roman Džeka Londona. Pilhov roman, koji je je kod nas objavila ‘’Narodna knjiga’’, doživeo je filmsku ekranizaciju 2014. Režirao ga je Vojćeh Smažovski, verovatno najznačajniji poljski reditelj ovog vremena, a glavnu ulogu tumači Robert Vieckijevič, koji fascinantno donosi propadanje junaka odanog alkoholu i njegove blede pokušaje da uhvati kopču sa stvarnošću.

Jedan od najpoznatijih američkih filmova na temu zavisnika od alkohola je svakako Izgubljeni vikend (1945) Bilija Vajldera, u kome je ulogu neuspešnog pisca koji skreće u alkoholizam na izvanredan način doneo Rej Miland i za nju nagrađen Oskarom. Film je dobio još tri statuete od ukupno sedam nominacija: za najbolji film, najbolju režiju i najbolji adaptirani scenario (po romanu Čarlsa Džeksona). Uzbudljivu dramu o mukama alkoholičara snimio je i Blejk Edvards. U njegovom filmu Dani vina i ruža (1962) briljiraju Li Remik i Džek Lemon.

Interesantna je dramaturgija novog Vinterbergovog filma Još jedna runda. On prati grupu profesora u jednoj školi u Kopenhagenu koji svoju svakodnevicu žele da učine zanimljivijom i uzbudljivijom obilnim i stalnim ispijanjem žestokog pića. Čine to neprestano, čak i u školi, sipajući piće u plastične boce od vode. Oni su i bliski prijatelji i praktično postaju deo jednog eksperimenta, prateći u početku ideju nekog naučnika koji je postavio tezu da čoveku za normalno funkcionisanje (dobro raspoloženje, opuštenost, volja za rad, životni impulsi) fali 0,05 promila, jer se on navodno rađa sa deficitom alkohola. Naravno, početna disciplina ove vesele družine u praćenju postavljenih ciljeva i propisanih granica unošenja alkohola brzo pada u vodu. Teška i uporna pijanstva se ne mogu sakriti i oni počinju da trpe posledice svog ponašanja i na poslu i u privatnom životu. U tom segmentu privatnog života uvek se, i bez potrebe da se eksperimentiše, nalazi beskrajan niz razloga i razočarenja da bi se pilo, pa se Vinterbergovi junaci nalaze praktično na raskrsnici kada je u pitanju njihov bračno-porodični status. Kad pominjemo dramaturški tok filma, priča liči na tok pijanstva: tu je prvo izvrsno rapoloženje, dobra zabava, trenuci izuzetnog nadahnuća i lucidnosti, a zatim sledi potonuće na dno i bolno otrežnjenje.

Od grupe prijatelja, Tomas Vinterberg najviše pažnje posvećuje Martinu (fenomenalni Mads Mikelsen), profesoru istorije, koji je pre ulaska u eksperiment bio potpuno bezvoljan, zasićen i poslom i porodičnim životom, otaljavajući dane bez ikakve radosti. Kad počnu da piju, na početku disciplinovano, Martin prosto procveta, predavanja su mu nadahnuta i poučna, zaiskri ponešto i na emotivnom planu, kroz osećanja prema ženi (Marija Bonevi, zvezda Izgnanstva Andreja Zvjaginceva) koju je uglavnom zapostavljao i bio hladan prema njoj. Na samim predavanjima Martin forsira istorijske ličnosti koje su postigle neverovatne uspehe u svojim karijerama (Čerčil, general Grant, Hemingvej) a nisu se odvajali od čaše. Naravno, kod samih učenika te priče nailaze na prilično odobravanje, jer i klinci vole dobro da se zabave i potegnu. Imaju i svoje ritualne igre i takmičenja  sa nošenjem gajbica, ispijanjem flaša i povraćanjem. Film sadrži i autentične, veoma smešne dokumentarne snimke ljudi iz politike i javne sfere koji pred kamerama prave svoje pijane eskapade.

Iako stvari do kraja kreću naopako, jer Tomi (Tomas Bo Larsen), jedan iz družine, premine, ostali prijatelji ipak ne odustaju skroz od alkohola, pokušavajući da pronađu izvestan balans i podnošljivi način funkcionisanja.

Najveća vrednost Vinterbergovog filma je što ni u jednom trenutku ne drži ni moralne ni zdravstvene lekcije. On svoje junake ne štedi ni u zadovoljstvima, ali ne saučestvuje mnogo ni kad se valjaju u blatu svojih izbora. Opet, ne sećam se da sam skoro pogledao film sa takvom količinom ljubavi prema životu i sa junacima koji istinski i bez ustezanja uživaju u životnim radostima i slobodi.

Goran Jovanović

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend